+2 za periodni sistem elemenata

Dmitri Medeljev je ruski naučnik, koji je prvi postavio sistematiku koju danas prepoznajemo kao periodni sistem elemenata. Poput biljaka i životinja, osnovni hemijski elementi su razvrstani po posebnim kategorijama, periodama, i prikazani po određenom sistemu. U vreme kada je ovaj naučnik živeo (kraj 19. i početak 20. veka) mnogi elementi su bili otkriveni i opisani, ali dosta njih je još uvek čekalo da budu otkriveni. Vremenom se pokazalo da je predložena sistematika na mestu, i malo po malo, periodni sistem elemenata je dobio nove članove.

U jednom trenutku, tablica je počela sporije da se popunjava. Ispostavilo se da je jako teško naći neki novi element u osnovnom obliku, ali nije bilo nemoguće. Danas, ako dođe do otkrića novog elementa, to se sigurno neće desiti tako što, jednostavno nabasate na njega, dok kopate po zemlji.

Pogled na, već, proverene i potvrđene članove kluba

Zvanično je potvrđeno (konačno) da periodni sistem elemenata ima dva nova člana, koji su, usput budi rečeno, najteži od svih do sada otkrivenih. Redni brojevi tih elemenata su 114 i 116, a relativne atomske mase 289 i 292, respektivno. Poređenja radi, masa olova (Pb) je 207,2.

Postojanje ovih elemenata je kratkoročno: njihovo postojanje traje manje od sekunde, da bi zatim izgubili jednu alfa česticu (2 protona + 2 neutrona). Naučnici su se nadali da bi element 114 predstavljao „ostrvo stabilnosti“ među teškim elementima, tačnije, da bi mogao da postoji u stabilnom obliku duži period vremena, ali je to eksperiment iz 2009. godine pokazao da to nije slučaj.

Postojanje ovih elemenata nije novina, za njih se zna već jednu deceniju (114 je otkriven 1999. godine, a 116 2000. godine), ali im je tek sada dat status punopravnog člana periodnog sistema. Dobro, a zašto tek sada?

Postoje dva komiteta koja odlučuju o članstvu: International Union of Pure and Applied Chemistry (IUPAC) i International Union of Pure and Applied Physics (IUPAP). Bukvalni prevod imena ovih udruženja bi bio: Internacionalno udruženje za čistu i primenjenu hemiju i Internacionalno udruženje za čistu i primenjenu fiziku. Čistunci…

Ova dva udruženja su vrlo stroga i probirljiva kada je u pitanju dokazivanje postojanja novog elementa. Odlučivalo se o sudbini elemenata 113, 115 i 118, ali i pored pristojnih dokaza nisu zaslužili tu čast da postanu članovi Mendeljevog sistema elemenata. Da ne pominjemo element 117, koji je skoro „proizveden“, koji uopšte nije bio predmet diskusije.

Zašto su naučnici tako strogi prema novootkrivenim elementima?

Prvo, sva mesta do rednog broja 94 su odavno popunjena.

Drugo, za svako mesto preko 94. pozicije važi da su elementi, ako postoje, sa vrlo velikom atomskom masom.

Treće, pokazalo da očekivane mase svih elemenata preko pozicije 94 nisu uopšte stabilne (mada jesu ostvarive) i jako brzo dolazi do raspada jezgra na sitnije i stabilnije čestice/atome.

Direktan dokaz postojanja nekog novog elementa znači, u stvari, ide tragom produkata raspada tražene čestice. Nešto kao obrnuti inženjering. Tek kada se snimi raspad, pa zatim na osnovu produkata vidi ŠTA se raspalo, moguće je reći koji se to element raspao – poznati li nepoznati (ruku na srce – svi su unapred poznati, jer periodni sistem predviđa njihovo postojanje, ali potrebno je dokazati njihovo postojanje).

Novoprimljeni član sa svim svojim elektronima. Treba da ih bude 114. Ko ne veruje, neka izbroji...

Otkriće novog elementa je jedno od najvećih dostignuća koje jedan naučnik može doživeti tokom svog rada. Zbog potrage za naučnom istinom i zbog prestiža, svaka studija koja govori o pronalasku novog elementa je uvek rigorozno pregledana, pre nego što se potvrdi njena valjanost.

Elementi 114 i 116 trenutno imaju radna imena, koja dobijaju na osnovu pozicije u tabeli – ununkvadijum i ununheksijum (ununquadium and ununhexium). Naučnici sa Instituta za nuklearna istraživanja Dubna, koji su otkrili element 114 predlažu ime flerovium prema sovjetskom naučniku Georgiju Flerovu (Гео́ргий Никола́евич Флёров). Za element 116 predlažu ime moscovium, prema Moskovskoj Oblasti. Opšti utisak naučne zajednice je da ovakav izbor imena predstavlja neku vrstu samo pohvale, što je suprotno od dosadašnje prakse brižljivog i pažljivog biranja imena za novi element. Samo vreme će reći da li će predložena imena postati zvanična ili ne.

Realno, ime nije toliko bitno, sve dok znamo sa sigurnošću da se radi o novom elementu…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *