Radioaktivnost pretočena u brojeve

Bilo je dosta zabinutosti zbog nesreće koja je pogodila Japan. Svet nije brinuo samo za taj narod i sudbinu mnogih ljudi koji su ostali bez kuće, taj isti svet je brinuo i za sebe.

Nuklearno postrojenje Fukušima koje je bilo pogođeno posledicama razornog tsunamija je u mnogim glava prizvalo sećanje iz prošlosti, tačnije 1986. godinu, kada se desila velika tragedija u Černobilu.

Imajući to u vidu, Nauka.rs prilaže mali doprinos u razumevanju radijacije i njenih efekata. Predstavljena slika se može kliknuti da bi se dobila veća verzija. Ovde, imate na jednom mestu, podatke iz različitih izvora, i zgodno su postavljeni u međusobni odnos, da bi se razumela gradacija: od prirodnog, preko opasnog, do fatalnog.

Za kraj, par objašnjenja.

EPA je američka agencija za zaštitu životnog okruženja; neki od podatka koji su dati u tabeli su, ustvari, njihove sugestije, u kojim okvirima čovek sme da bude izložen radijaciji.

Na dnu slike se nalazi parče teksta na engleskom gde su se autori potpisali, i gde se otovreno kaže da postoji šansa da se potkrala neka gerška u njihovom radu, ali da je svrha celog koncepta da ljudi dobiju informaciju i steknu predstavu o jačini i mogućnostima radijacije (u lošem smilu). Još jednom, ovo nije pamflet koji možete korisiti kao ozbiljnu naučnu referencu, ali svakako vam može pomoći da se informišete i edukujete.

Još jednom, hvala Sandri što mi je ukazala na ovu informaciju.

Revolucionarana veštačka ruka uskoro dostupna?

Priča koja sledi je, ustvari, uvid u to, koliko brzo naučna istraživanja dolaze do izražaja u našem svakodnevnom životu.

Rat je grozna stvar, ali kada se jednom završi, njegove posledice su dugo osećaju. Ovo pogotovo važi za veterane raznih sukoba u skoroj istoriji, a država koja ima sasvim dosta iskustva u tome je Amerika.

Puno veterna iz ratova koje je vodila ova država (a ima ih) se vraća kući, sa razno raznim posledicama, ali jedna od najgorih je trajni neodstatak ruke ili noge, a može biti i gore. Država, u svom pokušaju da pomogne tim ljudima, mnogo toga čini, ali na kraju svega, nedostatak ruke se teško može zameniti… sem, možda, drugom rukom.

Imajući to u vidu, DARPA, čiju osnovnu ulogu ovde nećemo posebno komentarisati, je februara meseca ove godine prikazala javnosti najnovije tehnološko čudo iz domena robotike.

Istraživači ove agencije su prikazali najnoviju mehaničku ruku, čiji cilj je da zameni nepostojeću pravu, kod ljudi sa trajnim invaliditetom. Na prezentaciji za novinare ruka je delovala „skoro prirodno“, a ono što je još važnije, planira se da njena kontrola bude prepuštena mozgu pacijenta koji je nosi, i to sve zahavaljući čipu koji će biti postavljen u sam mozak.

Celu prezantaciju je najavila agenicja FDA (Food and Drug Administration). Ova vladina ustnova ustvari predstavlja drugi deo priče, ali vratimo se, na kratko, na ruku i njenu posebnost.

Ono što ovu ruku čini posebnom jeste visok nivo preciznosti i tokom prezentacije, ruka je podigla spajalicu sa stola koristeći, pri tome, klješta. Konačno smo blizu supstituciji koja je dovoljno dobra, koja će nekim ljudima omogućiti da konačno normalno žive bez obzira na postojeći nedostatak.

Naravno, ova mehanička proteza koja bi bila u stanju da zameni celu ruku, ako je potrebno, nije namenjena samo ratnim veteranima. Istraživanje koje je trajalo 5 godina i vredno 100 miliona američkih dolara, bi omogućilo ljudima sa urođenim nedostatkom da osete draži normalnog, potpunog života.

Ovo je pravi trenutak da se ukaže na ulogu FDA. Kada se pojavi neki novi proizvod iz oblasti hrane ili lekova, oni su zaduženi da utvrde da li je taj proizvod može da se pusti u slobodnu prodaju ili, još bolje rečeno – da li je bezbedan za upotrebu. Sve dok ta ustanova ne da „zeleno svetlo“, proizvod, ma koliko potreban ili dobar bio, neće biti dostupan u slobodnoj prodaji, ili na bilo koji drugi način, za korišćenje.

To je samo po sebi dobro, jer razni proizvodi donose razne rizike, ali proces potvrde u okvirima FDA je užasno dug i zamoran. Lek koji bi mogao spastiti mnoge danas, biva dostupan u proseku za 5 do 10 godina. Jasno je da ovoliko odlaganje, za mnoge pacijente, vrlo verovatno, fatalno…

Pojava ove prostatičke ruke je pokrenula određene mehanizme u američkoj administraciji da se proces tesitranja lekova i ostale medicniske opreme ubrza, sa tendencijom da se vreme čekanja smanji za pola. To u stvari predstavlja direktan pritisak na FDA, da učini svoj posao efikasnijim.

Stoga, ako je verovati novoj inicijativi, ruka će biti testirana sledećih 5 godina na pet različitih pacijenata, ali ne toliko da bi se ustanovilo da li radi kako treba. Ono što je najvažnije, jeste komunikacija na potezu mozak – čip – ruka. Telo može, u precesu da odbaci čip, i time proteza postaje beskorisna. To je samo jedan od očiglednih razloga zašto treba testirati novi proizvod.

Kada se sve sabere i oduzme, pojava DARPA prostatičke ruke može, na neki način, uvesti dvostruku revoluciju: prva je u domenu kvaliteta života ljudi sa fizičkim nedostatkom ili nedostacima, a druga bi ubrzala proces iskorišćenja naučnih dostignuća, a samim tim, i kvalitet života svih nas.

Moj komentar: ako bi FDA zaista ubrzala svoj rad, tačnije, učinila ga efikasnijim, onda bi interesovanje za nauku kao takvu i njene domete, bilo sasvim drugačije, verovatno bi prestali da je doživljavaju kao „višu matematiku“…

Za kraj, sledi video koji predstavlja jednu kratku ličnu priču koja može imati dobar kraj.

Fotografija dana: Japan i mračne posledice tsunamija

Može delovati da se Japan kupa u svetlu, ali ova fotografija pokazuje koliko je sever ove zemlje ustvari u mraku. Sve je posledica stravičnog zemljotresa koje je pogodio ovu zemlju.

Slika je, ustvari, kolaž sastavljen od dve nezavise fotografije. Prva je stara godinu dana i pokazuje osvetljenost Japana na datum od 12. marta 2010. godine. Druga je fotografisana na isti dan, samo godinu dana kasnije. Žuta oblast na slici pokazuje gde je detektovana svetlost na obe fotografije. Crvena svetlost ukazuje na područja gde je svetlost viđena pre godinu dana, 2010. godine, ali sada nije vidljiva zbog posledica zemljotresa.

Samo mali broj svetlsnih izvora se može primetiti oko grada Sendai i raskopane severnoistočne obale Tokija, gde se desio najjači udarac tsunamija.

Veliki delovi Japana i dalje imaju isprekidano snabdevanje strujom, sa mnogo češćim periodima mraka, nego svetlosti, bez obzia na činjenicu da je od zemljotresa i tsunamija prošlo više od nedelju dana.

Obe fotografije je obezbedio satelit F18 koji pripada odbranbenom meterolološkom programu avijacije Sjedinjenih Američkih Država.

Metaznanje – put ka boljem znanju o znanju

Prema profesoru James Evansu i njegovom kolegi Jacob Fosteru, obojica su sa univerziteta u Čikagu, istraživanja sprovedena putem elektornskih medija mogu da dovedu do velikih naučnih napredaka. Korišćenje metaznanja (metaknowledge) – znanje o znanju – može otkriti potencijalne predrasude u procesu istraživanja, kao i informacije o prethodnim radovima istraživača, sve zarad bolje spoznaje sadržaja, implikacija i konteksta.

Interent nije postao samo oruđe širenje znanja kroz naučne publikacije, nego ima, takođe, potencijal da oblikuje naučno istraživanje kroz poroširivanje polja metaznanja – studije o samom znanju.

Nove mogućnosti metaznanja uključuju bolje poznavanje naučnog socijalnog konteksta i predrasude u njemu koji mogu uticati na rezultate istraživanja i njihove izboreistraživačkih tema. Skupljanje istraživačkih informacija na Internetu može objasniti kako lična biografija i izvori finansija naučnika utiču na njihov istraživački pristup i može otvoriti nova polja istraživanja.

“Računarska produkcija i korišćenje metaznanja će omogućiti istraživačima i naučnicima, da koriste više apsekata nuačnog znanja – ekslicitnog, implicitnog, kontekstualnog – u njihovim naporima da unaprede nauku”, je jedna od tvrdnji iz rada “Metaknowlage” publikovanog 11. Februara u časopisu Science (Nauka). Ističe se da je metaznanje esencijalno u digitalnoj eri u kojoj je mnoga istraživanja elektronski povezana.

Jedna nova, važna alatka istraživača koji se bave metaznanjem, u potrazi za sakrivenim vezama jeste prirodna jezička obrada (natural language processing), takođe vrlo važna grana razvoja u domenu veštačke inteligencije. NLP omogućava automatsko prepoznavanje teksta, nabavljanje informacija iz velikih baza podataka kao i automatsko prikazaivanje podataka pretrage.

Istrživači u kompaniji Google su koristili kompjutersku analizu sadržaja da bi indetifikovali pojavu epidemija prehlade tako što su indetifikovali i pratili odgovarajuće google pertrage.  Proces se pokazao bržim od tehnike koju su primenjivali zdravestveni radnici. Ove tehnika analize sadržaja dopunjuju statističku tehniku meta-analize, koja tipično sadrži podatke iz različitih studija u pokušaju da izvuče opšti zaključak na istraživačka pitanja, kao što je uticaj veličine odeljenja na uspeh učenika.

Za potrebe naučnog istraživanja, meta-analiza može pratiti veze između podataka i zaključaka na načine koji inače ne bili primećeni. Na primer, pristupačnost uzoraka tla sa južne hemisfere u vezi sa sa pomeranjem kontinenata je uticalo na to kakve su zakljčke geolozi donosili o pomeranjima tektonskih površi.

Metaznanje, takođe, je razotkrilo impicitni uticaj “avetinjskih teorija” (prim. prev.) koje mogu utemeljiti neka naučna saznanja, čak i kada ih sami naučnici ne priznaju kao takve. Na primer, psiholozi često koriste studente kao predmet istraživanja i na osnovu toga objavljuju radove o ponašanju grupe koje može biti, a i ne mora tipično za celu populaciju. Naučnici koji su koristili tradicionalne tehnike metaznanja su otkrili da 67% izdatih radova u žurnalu o socijalnom ponašanju (Journal of Personality and Social Behavior) se baziraju na studijama nediplomiranih studenata. Korišćenjem kompjutera i ostalih digitalnih sredstava ovaj zaključak bi bio ranije dostupan, i samim time bi se ranije otkrile te tz. “avetinske teorije” – teroije koje nemaju pravu potporu.

Uvržene naučne ideje se mogu razviti kada naučna istraživanja iznova  dolaze do zaključaka koja su su u skladu sa prethodnim tvrdnjama koje su uspostavili renomirani naučnici ili kada studenti istaknutih akademika i autoriteta nastavalju svoj rad na istim osnovama.  Oba ova trenda mogu se razotkriti korišćenjem metaznanja, tvrde Evans i Foster.

Razotkrivanje još nekih trendova spada u domen metaznanja. “Postoje dokazi, korišćenjem metaznanja, da ustoličavanje istraživanja unutar privatnog ili javnog sektora modulira (oblikuje) samo istraživanje tokom njegovog sprovođenja. Istraživanja sprovedena unutar kompanija imaju tenedenciju da izbace dogmu u lovu na profit i komercijalni napredak, vodeći ka brzom ali nesistematskom akumuliranju znanja, dok se javne istraživanje fokusira na pažlivom akumulranju konzistenih rezultata.

Generalni potencijal metaznanja je mogućnost da navede istraživače na nova polja istraživanja.

“Metaznanje može da doprinese individualnoj strategiji u vezi sa ulganjem u istraživanje, ukazujući na to da prekomerno iscrpljivanje već ekspoloatisanih resursa donosi neznatne rezultate, kao i obilje tamo gde je nedozrela sigurnost zaustavila prethodno obećavajuće istraživanje” – Evans i Foster ističu.

Fenomen trećeg doba: žene brinu o bivšim muževima

Podaci o pripadnicima trećeg doba (starosna dob posle 65 godine života) i njihovim socijalnim aktivnostima verovatno variraju od teritorije do teritorije, ali u Americi se pojavljuje vrlo zanimljiva postavka, tačnije odnos.

Teresa Coony tvrdi da je koncpet u kome žene brinu o svojim bivšim muževima vrlo neistražen. “Naša studija koja se bavi ovim istraživanjem je, do danas, prva na tu temu. Pokazalo se da se žene mnogo češće odlučuju za brigu prema bivšim muževima, nego što se moglo očekivati.” Da bi se ovo do kraja razumelo, treba napomenuti da je pojam brige ovde, ustvari, briga o pacijentu u kućnim uslovima, nešto što se kod nas sve više primenjuje, u poslednje vreme.

Bivši muževi su, ustvari, osobe koje su odavno u penziji i imaju relativno ograničenu mogućnost brige o sebi, zbog sopstvenog zdravstvenog stanja. Tim ljudima, umesto medicinske sestre, iz lokalne zdravstvene ustanove, u posetu dolaze bivše žene i one obavljaju sve nepohodne ispomoći i zdravstvena zaduženja.

Coony and Christine Proulx, istraživači sa univerziteta u državi Misuri (SAD) su sproveli istraživanje tog neobičnog odonsa. Istraživanje je sprovedeno putem telefoniskih intervijua, gde su bile intervijuisane žene koje se bave medicinskom brigom, a ispitanici su birani širom američke države. Cilj je bio da se ustanove motivi za takvu praksu i kako ta, ista, praksa utiče na njihove odnose.

Pokazalo se da, iznenađujući broj žena ostaje u kontaktu sa svojim supružnicima. Razlog transformacije njihovog odnosa, iz poznatstva u pružanje pažnje i pomoći leži u u tome, da žele da održe odnos, ali ne toliko sa ex muževima, nego sa, sa zajedničkom decom. Postojanje dece, kao što znamo, može pomoći u procesu emotivnog povezivanja. Dodatni razlog za takav odnos, takođe imaju u želji da “zaštite decu od zahteva profesionalnih medicinskih radnika koji obavalju svoju dužnost u domu pacijenta.” (neće tamo neka da govori mom detetu šta treba da uradi da bi pomogao ocu, ha!)

Ako je verovati istraživanju, emotivna povezanost sa bivšim supružnikom, pomaže i olakšava ovim ženama u procesu pružanja pomoći i brige. Neke od žena (ispitanika) su prijavile da su doživele “nagrade” na emotivnom nivou, kroz praksu pružanja brige.

“S druge stane, neke žene su doživele preokret u odnosu, sa svojim ex supružnikom, baš zbog primene ovakve prakse” ističe Coony. “Bolesni muškarci ‘smekšaju’ i kako se odnos dalje razvija, tako prvobitni sukobi gube na snazi i sve je manje konfliktnih situacija”.

Ovo istraživanje može pomoći da se proširi postojeća ideja (koncept) o porodici i familiji. Pomenuti istraživači će nastaviti da se bave istraživanjem u kome će ulogu brižnika imati bivši supružnici, prema svojim bivšima ženama, da bi se utvrdili svi aspekti ovog socijalnog fenomena.

Poenta ove priče je: održavajte odnos sa bivšim ženama. Kada budete stari i iznemogli, niko vas neće bolje razumeti i paziti nego one.

Kamo lepe sreće…