Kuba patentirala prvu vakcinu protiv raka pluća?

Prema kazivanju navedenog izovra na dnu ovog teksta, medicinari sa Kube su pustili u promet prvu terapeutsku vakcinu protiv raka pluća, tokom meseca septembra ove godine.

Cimavax-EGF vakcina je rezultat istraživanja dugog 25 godina. U fokusu tog istraživanja su bile bolesti koje nastaju zbog konzumiranja duvana, a u potpunosti je sprovedeno u centru za molekulanu Imunologiju u Havani (CIM).

Izvor: news.xinhuanet.com

Karika koja nedostaje ili samo još jedna karika u poznatom delu lanca: Australopithecus sediba

Ljudsko saznanje o sopstvenim korenima je daleko od statusa potpunog. Međutim, čini se, da svaki dan saznajemo nešto novo, i da smo stalno u poziciji da preispitujemo, naizgled, potvrđene pretpostavke i činjenice.

Pojam karike koja nedostaje je direktno vezan za poreklo čoveka, tačnije vrste Homo sapiens sapiens. Pomenuta nedostajuća karika bi bila, ništa drugo, nego ona vrsta našeg pretka, koja bi predstavljala prelaz sa našeg majmunskog na našeg čovečijeg pretka (pod uslovom da smo zaista nastali razvojem majmuna). Arheološka Istraživanja su otkrila celu paletu „među koraka“, vrsta ljudskih predaka koju je trebalo negde smestiti u vremenski tok, koji prethodni istoriji savremenog čoveka. Kada kažem moderan čovek, mislim na vreme prvih civilizacija, u stvari, i na još raniji period – na prvu upotrebu alata, uzgajanja stoke i početaka poljoprivredne aktivnosti. Od tada, pa do sadašnjeg dana imamo eru kojom vlada više-manje ne promenjena vrsta čoveka. Postavlja se pitanje, kako je bilo pre toga? Kako su izgledali naši preci, kao su se snalazili u svojim životima i jedno od najvažnijih pitanja – kako smo mi od njih nastali?

Pre 3 godine, tačnije 15. avgusta 2008. godine, otkriveni je skelet jednog mladog dečaka čija morfologija nije odgovarala ni jednoj do tada poznatoj vrsti primata ili ljudskih predaka. Otkriće se desilo u blizinu Johanesburga (južna Afrika). Kasnija istraživanja su potvrdila da je to, definitivno, nepoznata vrsta koja je dobila naučno ime Australopithecus sediba. Šira javnost je saznala za ovo otkriće tek dve godine kasnije. U tom periodu je otkriven još jedan skelet koji je pripadao odrasloj jedinki ženskog pola.

Posle dosta analiza i testova, starost nađenih ostataka je procenjena na 1,977 miliona godina. Li Berger (Lee Berger) je istraživač koji se bavio proučavanjem nađenog pretka i zaključio je da pojava ove vrste, u vremenskom toku istorije, suviše kasna da bi predstavljala pretka Homo linije. To je bio zaključak sa početka istraživanja. Međutim, isti naučnik je pokrenuo novo istraživanje i njegovi rezultati su objavljeni u časopisu Science, septembra meseca ove godine. Novi zaključci su potpuno oprečni starim, i sada je na snazi tvrdnja da je sediba vrsta koja je prethodila Homo erectus-u. Sem toga, neki delovi anatomije ove vrste su neočekivano slični anatomiji modernog čoveka.  Na osnovu poslednje procene starosti nađenih ostataka sediba, kao vrsta,  je starija od Homo erectusa za 77000 godina. Taj vremenski okvir je posebno haotičan za istraživače. Naučnici imaju puno delimičnih ostataka iz tog perioda, ali njih treba razvrstati – nije uvek lako odrediti da li pripadaju Homo ili Australopitecus liniji. Sediba fosili, sa druge strane imaju vrlo jasne osobine koji ukazuju na sličnosti sa najranijim ostacima savremene ljudske vrste.

Najnovije istraživanje se najviše bavilo tim anatomskim detaljima: mozak, pelvis, šake i stopala. Mozak, sam po sebi, se ne pretvara u fosil, ali moguće je videti obrise njegovog izgleda pregledom unutrašnjosti lobanje. Istraživači su rekonstruisali trodimenzionalnu sliku površine mozga koristeći se jakim X-racima. Pokazalo se da njegova veličina odgovara onoj kod Australopitekus lože, ali da je njegov oblik mnogo bliži obliku mozga savremenog čoveka. Specijalno se ističe prednji deo (režanj), koji kod modernih ljudi sadrži više kognitivne funkcije, kao što je apstraktno razmišljanje, i izgledao je „ljudskije“ nego kod mozgova Australopitekusa. Ova činjenica upućuje na zaključak da su neuralne  promene mozga prethodile njegovom povećanju. Sve do sada, bilo je opšte prihvaćeno mišljenje da je samo povećanje mozga ključni razvoj razvoja ljudske vrste.

Šake, stopala i pelvis ukazuju da su pripadnici vrste sediba podjednako upražnjavali uspravno kretanje i veranje po drveću, ali sa drugačijim stavom u odnosu na čoveka i šimpanzu. Pripadnici ove vrste su mogli biti proizvođači prvih alata, zbog toga što im rukohvat podseća na onaj kod sadašnjeg čoveka. Pelvis kod vrste sediba, svojim oblikom najviše podseća onaj koji se može naći kod modernog čoveka. To, sada, daje novo svetlo na staru i aktuelnu debatu: da li je hodanje na dve noge ili rađanje beba sa velikim glavama uticalo na oblik ljudskog pelvisa. Odrasle jedinke sedibe vrste (kao i njihove bebe) su imale male glave, što ukazuje da je uspravno hodanje u stvari posledica savremenog izgleda pelvisa.

Sve ove činjenice čine da je sediba mnogo bliža savremenom čoveku nego cela Autralopitecus loža, a da je još  više sličnija nego Homo habilis.  Za ovu poslednju vrstu se smatralo da je jedna od najranijih ljudskih vrsta (tzv. ne životinjska vrsta, grubo govoreći). Ranije, postignuta je saglasnost po kojoj habilis predstavlja tranziciju između Australopitecusa i Homo erectusa. Sada Dr. Berger sugeriše da je sediba mogla da evoluira direktno u Homo erectusa, postavljajući Homo habilisa u neku vrstu evolutivne sporedne linije. Postoji mogućnost da nije, čak, ni deo Homo linije.

Kako god bilo, ostaje nada da smo zahvaljujući novim istraživanjima makar i korak bliže rasvetljavanju misterije našeg porekla. Ako je drugačije, zaista ne bi valjalo.

Novi poluprovodnici će omogućiti razvoj prvih, pravih 3D čipova

Septembra meseca ove godine, kompanije 3M i IBM su najavile, da te dve firme planiranju da se udruže u razvijanju posebnog lepka, koji će omogućiti da se poluprovodnici gusto pakuju u silikonske „kule“ (pogledati video). Cilj im je da naprave nove tipove materijala, koji bi omogućili da se naprave, po prvi put, komercijalni mikroprocesori sastavljeni od 100 ravni. Svaka ravan bi sadržala po jedan čip.

Kompanije IMB i 3M, razvijaju novi tip „elektronskog lepka“ koji će se koristi za pravljenje „kule“ sastavljene od poluprovodnika – 3D čip. Lepak, prikazan plavom bojom na slici, povezuje čak do 100 odvojenih čipova, a u isto vreme izvlači toplotu koja se stvara u njima, prilikom operativne upotrebe. Ova inovacija bi mogla da dovede do proizvodnje mikroprocesora koji su i do 1000 puta jači od današnjih PC čipova.

Ovaj nivo „pakovanja“ bi omogućio dramatično veći nivo integracije ili rečeno prostije, kompjuteri bi mogli biti znatno manji i jači nego što je to, sada, slučaj. To bi, praktično, značilo da bi procesori bili gusto pakovani sa memorijom i mrežnim uređajima, u svojevrsne „blokove“ silikona. Ovi blokovi bi tada predstavljali i do 1000 puta brže kompjuterske čipove, nego što imamo danas. Jasno je da bi sa tim poboljšanjem dobili, celu paletu novih, bržih i jačih uređaja – PC kompjutere, tablet kompjutere, smartphone uređaje…

Ovaj proizvod bi mogao da doprinese velikom napretku u današnjim pokušajima da se procesori pakuju vertikalno – poznato kao 3D pakovanje. Sadašnja istraživanja se bore sa nezgodnim tehničkim problemima koja, u stvari, onemogućuju pravi prelaz na trodimenzionalnu formu čipova. Na primer, novi tip lepljivog sredstva mora obezbediti dobru provodnost toplote kroz gusto pakovanje čipova i da, u isto vreme, obezbedi odvođenje, te iste toplote, van osetljivih delova, kao što su logička kola.

„Današnji čipovi, u sebi imaju te ‘3D’ tranzistore, ali u suštini, to su i dalje 2D čipovi sa vrlo ravnom strukturom.“ kaže Bernard Mejerson (Bernard Meyerson), pod predsednik istraživačkog sektora u kompaniji IBM. „Naši naučnici ciljaju da razviju materijale koji bi nam omogućili da zapakujemo ogromnu količinu ‘kompjuterske snage’ u novu kompjutersku formu – silikonski ’neboder’. Verujemo da možemo napraviti napredak u nivou pakovanja, i da stvorimo novi tip, klasu poluprovodnika koji mogu ponuditi veće brzine i nove mogućnosti. Što je još važnije, energetski zahtevi takvih procesora bi i dalje ostali dovoljno niski. To predstavlja jedan od ključnih zahteva za mnoge proizvođače kompjuterske i elektronske opreme. Ovaj zahtev je posebno značajan prilikom projektovanja uređaja kao što je smartphone ili tablet kompjuter.“

Cilj je spojiti sve „oblande“

Mnogi tipovi poluprovodnika, uključujući i one koji se koriste za serverske čipove, danas, zahtevaju pakovanje i povezivanje koje se može primeniti samo na pojedinačne čipove. Kompanije 3M i IBM planiraju da razviju lepljive smese koje bi mogle da se primene na celovite silikonske „oblande“, povezujući stotine, možda, i na hiljade čipova.

Po dogovoru, IBM će iskoristiti svoje iskustvo da bi razvio jedinstvene procese pakovanja poluprovodnika, a 3M  bi obezbedio svoje znanje i resurse u razvijanju i proizvodnji lepljivih materijala.

„Iskorišćavanjem zajedničkog znanja i resursa, 3M je vrlo zainteresovan za saradnju sa kompanijom IBM – liderom u tehnologiji razvoja poluprovodnika,“ kaže Harv Gindre (Herve Gindre), pod predsednik 3M odseka koji se bavi elektronskim materijalima. „3M je, kao kompanija, sarađivala godinama unazad sa IBM-om, i ova nova saradnja, naš postojeći odnos diže na novi nivo. Vrlo nam je drago da smo integralni deo inicijative koja će ostvariti ovako naprednu tehnologiju 3D pakovanja.“

Lepljivi (athezivni) materijali predstavljaju jedan od 46 glavnih tehnoloških platformi razvoja u kompaniji 3M. Njihovi dosadašnji proizvodi su uvek bili precizno projektovani prema potrebama mušterija i sve prisutni su – možete ih naći u različitim oblastima, od proizvodnje poluprovodnika pa sve do materijala koji se prave za upotrebu u svemirskim istraživanjima i poduhvatima.

Novi test ljudske pljuvačke može otkriti prisustvo raka

Novi medicisnki test ljudske pljuvačke se može iskoristiti u merenju potencijalnih karcinoma koji su se našli unutar DNK čoveka.

“Testom se meri količina oštećene DNK u ljudksom telu”, kaže profesor Hauh-Jyun Candy Chen, vođa istraživačkog tima koji je osmislio test. “To je vrlo važno, jer je podatak o oštećenoj DNK-a svojevrstan biomarker, koji može pomoći lekarima da postave pravu dijagnozu i da prate razvoj nekog medicinskog stanja”

Izvor: Torsten Philipp via Wikimedia

Izvor: Science Daily