Otkrivene supstane u krvi koje uzrokuju starenje mozga kod miševa

U naučnom radu, objavljeneom septembra meseca ove godine u časopisu Nature, naučnici su zabeležili neobično otkriće. Prema njihovom istraživanju, pronašli su supstance u krvi miša koje utiču na starenje njegovog mozga, tačnije, čine ga starijim. Po svemu što su otkrili, te supstance sputavaju mozak (kao celoviti organ), da pravi nove nervne ćelije, ko je su važne za procese učenja i pamćenja.

Izvor: Wikicommons

Izvor: STANFORD School of Medicine

Antibiotici: ubice dobrih bakterija?

Od septembra pa sve do kraja jeseni, skoro svake godine vlada neka vrsta manje ili veće epidemije gripa ili nekog drugog virusa. Većina nas se jednostavno oporavi koristeći standardne metode lečenja među kojima je i konzumiranje antibiotika.

Prva rečenica na stranici na koju vodi prethodni link glasi:

Antibiotici su hemijski agensi koji mogu potpuno uništiti patogene mikroorganizme ili zaustaviti njihov rast ili razmnožavanje bez pričinjavanja značajnije štete organizmu domaćinu.

Da li je baš tako?

Priznato je, već duže vreme,  da uzimanje antibiotika remeti ličnu mikro floru korisnika. Populacija te flore (bakterija) može, čak, premašiti broj ćelija koje sačinjavaju naš organizam. Ova spoznaja pomaže u razumevanju bolesti koju prouzrokuje bakterija Clostridium difficile. Ubijanjem dobrih bakterija (antibioticima) mi stvaramo prostor pomenutoj bakteriji da se razvija i da proizvodi ogromnu količinu otrova. Sledeća posledica je potreba za postavljanjem istraživačkog programa koji bi mogao eksperimentalno potvrditi da probiotički proizvodi (proizvodi koji sadrže u sebi mikro organizme koji su korisni za korisnika samih proizvoda) zaista obavljaju svoju ulogu.

Podrazumeva se, nakon uticaja antibiotika, da će se flora u našoj unutrašnjosti vrati u prirodno i normalno stanje (i po broju, i po kvalitetu).

Prema pomalo provokativnom radu publikovanom u časopisu Nature, Martin Blazer (Martin Blaser) sa univerziteta u Nju Jorku (Langone Medical Center) uticaj antibiotika na dobroćudne bakterije u našoj utrobi nije privremen, ostaju trajne poledice. Ozbiljnost ovih posledica je tolika da rad razmatra mogućnost da se primena antibiotika ograniči samo na trudnice i na vrlo malu decu.

Prema istraživanjima, moje i još nekih laboratorija, ponekad, naša, prijateljska flora se ne oporavlja do kraja. Zbog ovoga, ljudski organizmi bivaju u poziciji da lakše potpadnu uticaju infekcija i bolesti. Preterano korišćenje antibiotika može dramatično pogoršati obesnost (preterani višak kilograma), dijabetes tip 1, bolesti upale creva, alergije i astmu. Procenjuje se da je broj ovi simptoma u stalnom porastu.

Među njegovima nalazima ima i sledeće primećivanje: Tokom posmatranja populacije uticaj infekcije koju prouzrokuje H. pylori (bakterija koja prouzrokuje pojavu čireva u probavnom traktu) se smanjio sa povećanjem pojave esofagealnog raka. Ovo ukazuje na povezanost ove bakterije sa pojavom raka, kao takvog. Sem toga, Martin nudi rezultate istraživanja njegovog tima koji ukazuju na još jednu uzročno-posledičnu vezu. Kod dece koja nemaju u sebi određeni broj bakterije H. pylori pojavljuje se veći rizik za razvijanje alergija i astme, a prema njihovim nalazima potpuno eliminisanje ove bakterije utiče na proizvodnju dva hormona: grelin i leptin. Oni imaju svoju značajnu ulogu u regulisanju telesne težine, da ne kažemo u dobijanju dodatne težine.

Postavlja se pitanje: Da li su antibiotici krivi za smanjenje broja bakterije H. pylori?

Antibiotici ne rade protiv prehlade!

Martin Blazer ističe da je organizam ranjiv na uticaj antibiotika koji se preporučuju deci kada imaju upalu uha ili prehladu. Dok ne izrastu u odrasle osobe, deca dobiju i do 20 terapija koje se baziraju na ovim antibioticima. Kao dodatak svemu tome, ističe on, od 30%-50% žena u industrijalizovanom delu sveta primaju antibiotike tokom trudnoće. Spojite to sa činjenicom da je broj porođaja učinjen carskim rezom u porastu. To znači, da beba na taj način preskače svoj prvi kontakt sa prijateljskim bakterijama, je ne izlazi iz majke kroz tzv. porođajni kanal.

Konačni rezultat: „Svaka generacija bi mogla započinjati svoj život sa manjim brojem dobrih bakterija na sebi nego što je imala ona prethodna.

Na posletku, on ističe dokaze koji ukazuju na to da antibiotici trajno menjaju sastav ljudskog mikrobioma, menjajući ravnotežu baterijskih vrsta i održavanja prisutnih bakterija u utrobi.

Istraživanje suštine i funkcije mikrobioma (utroba, koža i bilo gde na telu) je trenutno predmet istraživanja, što potvrđuje razvoj projekta nazvanog Human Microbiome Project. Sem toga, nastavlja se debata oko valjanosti „higijenske hipoteze“ (hygiene hypothesis). Takođe, u toku je špekulisanje, da li promene u našoj mikro flori mogu imati uticaja na široki opseg stanja – od obesnosti, pa sve do depresije.

Jasno je da je u opticaju preterana upotreba antibiotika i kod odraslih, i kod dece; kontrolisati ovu pojavu će biti jedan od najtežih zadataka. Istraživanja i nove hipoteze koje proizilaze iz njih nas teraju da uložimo dodatnu energiju u pravcu kontrolisanja prekomerne upotrebe antibiotika, pogotovo u ranim fazama života:

Mi hitno moramo istražiti ovu mogućnost. Sem toga, i pre nego što tačno spoznamo celu situaciju (oko mikrobioma), trebalo bi nešto preduzeti.

***

Već duže vreme u naučnoj javnosti se koristi pojam superbug (super buba), koji u stvari objedinjuje sve mikro organizme koji su otporni na dejstvo antibiotika. Broj mikro organizama koji može poneti ovu „titulu“ je sve veći i to predstavlja još jedan od argumenata za preispitivanje efikasnosti antibiotika.

***

Naravno, sledi poslednji komentar samo za one koji svuda vole da vide neku vrstu zavere ili manipulacije.

Zašto baš sada sprovodimo istraživanja i postavljamo ovakva pitanja na račun antibiotika?

Ma to mora da smo, nesvesno, uleteli u neki farmaceutski rat, gde svaka kompanija pokušava, ne samo da preživi konkurenciju, nego i da je eliminiše. Verovatno antibiotici nemaju veze sa svime time, nego neki zli farmaceuti iz senke ne žele da gledaju kako se drugi bogate na antibioticima. Zašto drugi, kada oni mogu držati tržište sa nekim, još boljim proizvodom…?

Citati su preuzeti iz: Stop the killing of beneficial bacteria. Nature 476, 393–394 (25 August 2011). doi:10.1038/476393a

Klimatski eksperiment – pumpanjem vode u atmosferu uticalo bi se na globalnu promenu klime

Zvuči šašavo, ali naša planeta će se tako ohladiti.

Možda…

Ideja je sledeća. Uzmete mnogo veliki balon (veličine fudbalskog stadiona), pošaljete ga na visinu od 20 km iznad površine Zemlje, povežete ga sa zemljom gigantskim crevom, kroz koji će te pumpati ogromnu količinu sitnih čestica. Zašto? Pa, jednostavno. Sa toliko čestica u stratosferi, sunčevi zraci se neće tako lako probijati do površine planete i, samim tim, biće manje zagrevanje. To bi, ukratko bio veliki plan i odgovor na globalno zagrevanje.

Prikaz koncepta "hlađenja" klime na Zemlji koristeći kao inspiraciju efekat, koji nastaje prilikom erupcija vulkana

Pa, opet, tim britanskih akademika je već preuzeo prve korake ka realizovanju opisane ideje. Sprovođenje ovako velikih projekata, čije se posledice mogu osetiti na globalnom nivo se mogu svrstati u kategoriju geo-inženjeringa. Inspiracija za ovakav poduhvata je nađena u efektu koji imaju dešavanja posle vulkanske erupcije. Velika količina čestica koju izbaci vulkanska erupcija efektivno smanjuje priliv sunčevih zraka. Veliki balon i rasejavanje čestica po stratosferi je, ništa drugo, nego kopiranje tog efekta u kontrolisanim uslovima.

Pre nego što se pristupi izvođenju potpunog sistema, prvo je neophodno testirati princip na manjem modelu. Podržan sa 1,6£ miliona vladinog novca, naučnici će poslati balon na visinu od 1 km na nekoj lokaciji na moru. Crevo će prenositi ništa drugo do vodu, ali će to istraživačima omogućiti da provere tehničku izvodljivost celog plana. Krajnji cilj je da se testira uticaj aerosol čestica kada se jednom nađu u stratosferi.

Unutar organizacije SPICE (Stratospheric particle injection for climate engineering), osnovane od strane britanske vlade, neki istraživači su razmatrali druge ideje i metode dovođenja velikog broja aerosol čestica na velike visine. Razmatrane su rakete, visoki dimnjaci, avioni, ali je pristup u kome se koristi balon pokazao najviše potencijala, i najmanje problema prilikom izvođenja. Naravno, to je sve još uvek u teoriji. Istraživače finansira inženjerski i fizičarski istraživački konzilijum (Engineering and Physical Sciences Research Council).

„Ukupna masa cele instalacije će biti nekoliko stotina tona. To je težina od nekoliko duplih autobusa. Zamislite, samo, koliki to balon mora biti, da bi držao zapreminu nekoliko duplih autobusa – zaista mora biti veliki. Pričamo o prečniku od 100-200 m.“ kaže Oksfordski predavač na odseku za inženjerstvo Hju Hant (Hugh Hunt).

„Crevo će biti kao ono što se koristi u bašti, samo 20 km dugačko, i pumpaćemo materijal kroz njega. Važno je da ćemo imati ventil na njemu s kojim ćemo moći da kontrolišemo protok čestica do stratosfere.“

Tvrdi se da balonski eksperiment neće imati uticaja na atmosferu, a sem toga omogući će da se testira i tzv „beljenje oblaka na niskim visinama“, geo-inženjerska metoda koju podržava, ni manje, ni više sam Bil Gejts (Bill Gates), vlasnik i direktor kompanije Microsoft. Osnova metode beljenja oblaka je tome da se poveća odbojna moć oblaka na nižim visinama, i samim tim, povećavajući procenat sunčevih zraka koji će se odbiti, smanjiti opšte zagrevanje tla. Koristila bi se slana voda, a kristali soli koji bi se našli u vazduhu bi difuzno odbijali svetlost, čineći oblak beljim.

Kako god da prođe cela stvar, postoji dosta negodovanja u Britaniji i Americi, vezano za sprovođenje ovog projekta. Pogotovo, ako se sprovede na nivou cele planete, tačnije, da se posledice osete preko celog globusa. Prvenstveno se ističe uticaj na padavine, i indirektno, na promenjene uslove koje bi se odrazili na proizvodnju hrane. Čak i da se metoda pokaže uspešnom, ona i dalje ne daje rešenje za nakupljeni  ugljen dioksid (CO2) u atmosferi. Ovaj gas je odgovoran za povećanu kiselost mora.

„Ovde nije samo veliko crevo koje visi, to se dešava i sa celim planom. Ceo projekat predstavlja veliko bacanje para i vremena i kazuje na to da Ujedinjeno Kraljevstvo ne obraća pažnju na direktive Ujedinjenih Nacija. Nema neku korisnu svrhu i ne bi trebalo dozvoliti da se sprovede ovaj plan.“, kaže Pat Muni (Pat Moony), predsedavajući ETC grupe iz Kanade, ne vladine organizacije koja se zalaže za socijalno odgovorno razvijanje i korišćenje tehnologije.

Slično tome stavu, Majk Čajlds (Mike Childs), vođa organizacije zelenih Friends of the Earth kaže: “Rado ćemo pogledati nove tehnologije koje će smanjiti prisustvo ugljen dioksida (CO2) u vazduhu, ali nam, zaista, nisu potrebne lebdeće šeme koje će reflektovati sunčevu svetlost nazad u svemir, kada nemamo ideju kako će se to odraziti na ceo klimatski sistem na planeti.“

Međutim, princip geo-inženjeringa na nivou planete podržava Sir Martin Ris (Sir Martin Rees), nekadašnji predsednik Kraljevskog Udruženja, koje je u svom izveštaju iz 2009. godine zaključilo da bi bilo dobro imati „plan B“, ako vlada ne smanji emisije određenih gasova.

Sveukupno gledano, opšta reakcija na predloženu ideju je pretežno negativna, i ako se sa druge stane slažu da celu stvar treba sprovesti u delo iz čisto istraživačkih pobuda. Emitovanje čestica u stratosferu, kao koncept, je za većinu neprihvatljiva ideja.

Prema poslednjim informacijama, ceo eksperiment sa balonom je trebao biti sproveden tokom oktobra meseca, ali, iako se desio, rezultati još nisu dostupni.

Sem toga postoje još neke ideje kako poboljšati klimatsku situaciju na planeti, sve u domenu geo-inženjeringa.

Potencijalna rešenja geo-inženjeringa

„Hranjenje“ okeana

Milione i milione gvozdenih plombi bi trebalo postaviti u okeane da se pospešio razvoj fitoplanktona (phytoplankton). Cilj bi bio da se pojača biološka produktivnost i aktivnost i na taj način „izvuče“ CO2 iz atmosfere. Mnogi eksperimenti su sprovedeni, uključujući i obogaćivanje 900 km2 Atlantika. Rezultati su bili razočaravajući.

Svemirska ogledala

Ogromna ogledala, bi mogla biti postavljena u orbitu oko Zemlje, i ona bi odbijala sunčeve zrake.  Međutim, njihova količina, troškovi i potencijalne posledice primene predstavljaju prevelike probleme. Ova ideja se smatra ne realističnom i u rangu je sa kopanjem Meseca da bi se stvorio zaštitni oblak prašine oko planete.

Izbeljivanje oblaka

Već pomenuta ideja povećanja udela vode u nižim oblacima bi učinila da oblaci više reflektuju sunčevu svetlost. Metoda bi bila bezopasna i jeftina, ali mora biti sprovedena na nivou cele planete da bi dala ikakv rezultat. Podržano od strane Bil Gejtsa.

Veštačko drveće

Klimatolog Valace Broker (Wallace Broecker) je predložio 60 metara visoko veštačko drveće, postavljeno svuda po svetu, koje bi „izvlačilo“ CO2 iz vazduha primenom filtra, i zatim bi ga uskladištilo pod zemlju. Ovo drveće bi moglo eliminisati više ugljen dioksida iz vazduha nego odgovarajuće živo drveće.

Albino efekat

Ova ideja je posebno otkačena. Po njoj, učinili bi ceo svet svetlijim, bojenjem puteva u belo, bacanjem samo svetlo bojenog otpada u okeane, genetski modifikovati žitarice da budu svetlije, postaviti odbijajuće (po svetlost) slojeve plastike po pustinji. Sve to bi učinilo da se više sunčevih zraka odbije nazad u svemir.

Zarobljavanje i skladištenje ugljenika

Ugljen dioksid koji nastaje prilikom upotrebe fosilnih goriva u električnim postrojenjima bi se skupljao na samom kraju procesa i uskladištio pod zemljom. Ova metoda funkcioniše, ali povećava  potrebe ovih postrojenja za neophodnim gorivom za 25-40%, što je zaista mnogo.

Za vašu informaciju: Da li mogu da kupim zemlju na Mesecu?

Za sada, Mesec je kao morska površina na Zemlji: svi ga mogu koristiti, ali ga ne mogu  prisvojiti. Još 1967. godine Amerika i tadašnjih Sovjetski Savez su potpisali tzv. Outer Space Treaty, koji jasno ističe da ni jedna nacija ne može da poseduje bilo kakvo parče Meseca ili asteroida. “Nemate pravo da nacrtate kvadrat na mesečevoj površini i da kažete: Ovo je moje!” kaže Stefen E. Dojl (Stephen E. Doyle), advokat u penziji koji je bio zadužen za unutrašnje poslove ogranizacije NASA. Unutar instituta SSI (Space Settlement Institute) se već duže vreme lobira ka tome da privatne kompanije mogu imati nepokretno vlasništvo na drugim nebeskim telima, i ima, već, mehanizme i zakone koji bi omogućili budućim kolonistima da polažu pravo na mesečevu teritoriju i da započnu kolonijalni život.

To baš i nije neka zastava: Mesec na prodaju! Izvor: NASA

Alan Waser (Alan Wasser) predsedavajući u institutu SSI, smatra da bi privatne kompanije trebale da uspostave “svemirske mostove” slične onima koje prave vazdušne kompanije ovde na Zemlji. Kako korporacija nije nacija, pomenuti dogovor između Amerike i tadašnjeg SSSR-a ne važi! Korporacije su uspostavljale nove svetove kroz istoriju. Londonska Kompanija (London Company) koja je osnovala Jamestown naselje 1607. godine, je obezbedila transport tadašnjim pionirima do Amerike, a oni bi se odužili sa 7 godina rada na poljima duvana i ostalih kultura – sve za profit pomenute kopanije.

Bilo kako bilo, budite upozoreni, da postoje već odavno jasni i razvijeni planovi osvajanja bližeg i daljeg svemira. Sledeći video jeste, možda, samo uvodna sekvenca jedne video igre, ali vrlo dobro ilustruje temu i lik stvari koji nam dolazi.