Mišići grkljana slepog miša brže proizvode zvuk nego što vi možete trepnuti

Ovde imam dve zanimljive stvari.

1)      Ovo Bat Man ne može.

2)      Svi znaju kako TO radi, ali se niko do sada nije pozabavio time i zaista video pravu mehaniku koja stoji iza ovog fenomena.

Dakle, super heroj (koji, usput budi rečeno, to nije, jer nema super moći nego se koristi vrlo skupim tehnološkim igračkama) ne može se podičiti onim što ovi mali sisari mogu.

Myotis daubentonii - Maleni slepi miš sa njabržim mišićima u celom Meksiku i šire. 😉 Izvor: Lasse Jakobsen & Coen Elemans

Idemo redom. Nisu mnogo lepi, uglavnom se kreću u periodu od sumraka do svitanja, ako se slučajno nađu na zemlji, lako mogu stradati od većih grabljivica i vrlo su smešni dok se kreću. Međutim, međ’ braćom sisarima, oni su jedini koji mogu da lete (i to odlično), a ispostavilo se da poseduju suludu brzinu kontrakcije mišića grkljana. Dok šišmiš leti u potrazi za plenom, oni ispuštaju zvuk ubrzanim ritmom. Postepeno, ta učestanost raste i može dostići 160-190 zvukova (kratkih zvučnih impulsa) u sekundi. Ovo je moguće zahvaljujući mišićima grkljana koji mogu kontrahovati i do 200 puta u sekundi, tvrde istraživači.

Tokom samog procesa lova, ovi sisari počinju ispitivanje terena sa manjim učestanostima ispuštanja zvuka, a što si bliži plenu to je frekvenca veća da bi na kraju ceo proces kulminirao terminalnim brujanjem (terminal buzz) . Koen Elemans i Džon Ratklif (Coen Elemans, John Ratcliffe) sa univerziteta u Danskoj (University of Southern Denmark) su se pozabavili genezom ovog brujanja u svojoj skorašnjoj studiji. Sem toga, hteli su utvrditi da li je brzina učestanosti brijanja funkcija brzine prijema povratnog signala, koji dolazi od plena, ili je to samo zato što imaju fizičko ograničenje grkljanskog aparata pri proizvodnji zvuka.

Slepi miš na osnovu vremena odbijanja zvuka koji sam proizvodi i njegove promene posle odbitka od mete, ima vrlo preciznu predstavu o poziciji mete (plena). Što se više približava svojoj meti, ovaj sisar ubrzava ritam zvukova i tako, samo na osnovu zvuka, on vrlo precizno prati svoju žrtvu, sve dok je ne uhvati.

Da bi otkrili zamišljeno, naučnici su u izolovanu sobu postavili 12 mikrofona i snimili su aktivnosti i kretanje 5 slobodno letećih šišmiša (vrsta: Myotis daubentonii). Možete ih naći bilo gde na severnoj hemisferi od Britanije, pa sve do Japana, ako krenete na istok.

„Leteći miševi“ su lovili larve moljca koje su visile svuda po prostoriji. Brzina proizvodnje zvuka je bila toliko velika da si istraživači odmah shvatili da se za njihovu proizvodnju ne mogu koristiti obični mišići za pokretanje kostura (kod čoveka bi to bio,na primer, biceps).

Zatim, zakačili su mišiće sa grkljana slepog miša na motor, i stimulisali ih na kontrahovanje. Istraživači su posmatrali da su mišići bili u stanju da kontrahuju do frekvenci od 180 HZ, a u jednom slučaju i do 200 Hz.

Sem toga, primećeno je da se povratni eho jednog signala (zvuka) završavao (dolazio do same životinje nazad) pre nego što je novi zvuk pušten. Zbog toga se ne može desiti da se ovaj leteći sisar zbuni  prilikom prijema sopstvenih signala. Pokazalo se da ove životinje mogu proizvesti, teoretski, zvučne signale (brujanja) i sa većim frekvencijama nego 200Hz – mogu dostići učestanost i do 400 Hz, pere nego što interferenca (preklapanje i mašanje zvučnih signala) postane problem. Postavlja se pitanje, pa zašto to i ne praktikuju? Razlog: ovi super brzi mišići su jedini toliko brzi. Tehnički rečeno,  šišmiš bi morao da unapredi još neke delove svog navigacionog aparata, da bi imao koristi od frekvencija koje prevazilaze utvrđeno granicu od 200 Hz.

Ova slika pokazuje vazušne sposobnosti slepog miša tokom lova. Izvor: Lasse Jakobsen & Coen Elemans

Andriju Mid (Andrew Mead), diplomac na biološkom fakultetu u Pensilvanijskoj školi umetnosti i nauke (University of Pennsylvania’s School of Arts and Science) kaže da se rad mišića može porediti sa radom motora kod automobila: „Motor može biti naštimovan da radi efikasnije ili da bude moćniji, ali to zavisi od toga šta želite uraditi sa njim.“

Konkretno, kod šišmiša, oni namerno gube na snazi da bi dobili vrlo brze oscilacije. „Na isti način, kao kada bi ste vi namestili mehanički motor da ima veliki broj obrtaja u minuti.“

Mišići grkljana, kod slepog miša, 20 puta brže kontrahuju nego najbrži mišići oka kod čoveka, i oko 100 puta brže nego tipičan mišić kostura, tvrde istraživači.

Ranije se mislio da ovako lucidno brze mišiće imaju samo neke vrsta zmija (zvečarke – za proizvodnju zvuka) i neke vrste riba. Elemans ih je našao i kod nekih ptica pevačica, a sada ih je pronašao i kod sisara. Sve je jasnije da su ovi specijalni mišići mnogo češći u životinjskom svetu nego što se to, pre, mislilo.

Rad o ovom fenomenu je objavljen u časopisu Science.

Lični zaključak: Ako imate neki uređaj koji radi u nekom opsegu vrednosti, njegovo optimalno korišćenje je uvek u sredini tog opsega, nikada na krajevima. Pri datim srednjim vrednostima sistem se „oseća“ dobro, dugo može raditi i minimalna je šansa da se desi neki kvar ili povreda. Opet, u životinjskom svetu ima primera prilagođenosti gde se namerno forsira ekstremna situacija da bi se postigao željeni rezultat. Neverovatna gepardova brzina je tipičan primer za to.

I am just saying…

Plovak

Voziš  se u čamcu koristeći veslo i krećeš se brzinom od 7 kilometara na čas. Struja reke je 3 kilometra na čas u odnosu na obalu. U trenutku kada počneš da veslaš, uzvodno od tebe, ribaru, koji je udaljen 14 kilometara od tebe, je ispao jedan od plovaka u vodu.

Koliko vremena će proći pre nego što se ti i plovak sretnete?

Kutije

Ispred vas su 3 kutije. Sve su označene i na prvoj piše „JABUKE“, na drugoj „ŠLJIVE“ a na poslednjoj „JABUKE I ŠLJIVE“. Poznato je da su sve tri označene pogrešno. Možete uzeti jednu voćku iz jedne kutije.

Je li moguće, na osnovu toga, ispravno označiti kutije? I ako je odgovor potvrdan, kako?

Gammaproteobacterium: Tuđini na bazi arsenika žive među nama?

Naučni svet ume da bude surov i vrlo kritičan.

Felisa Wolfe-Simon: Osporavana i krtikovana od strane naučne zajednice jer sebi "uvrtela" u glavu da je otrkila novi tip života, na mestu gde je sve počelo: Mono jezero, istočna Kalifornija

Priča o naučnici Feliši (Felisa Wolfe-Simon) sigurno nije usamljena. ali utoliko pre, treba da nas natera da se preispitamo u našem pristupu kada se bavimo naukom. Neću previše komentarisati, samo ću nagovestiti temu.

Pomenuta naučnica je otkrila vrstu bakterije koja svoje postojanje počiva na arseniku umesto na fosforu. Za ovaj drugi se smatra da je apsolutno neophodan za sav život na Zemlji. Barem sve do sada….

Njen rad je izuzetno kritikovan i osporavan u zadnjih godinu dana – do te mere da je ona sama počela da beleži svoje razgovore sa medijima i da bira sa kime će da priča na datu temu. Mnogi su je nazvali ne naučnikom i šarlatanom, a neko se usudio da se zapita: “Da li je Feliša Volf-Simon vanzemaljac?”

Pitanje je proizašlo iz činjenice da bakterije koje se baziraju na arseniku predstavljaju novu verziju života (2.0), koju očekujemo sresti negde van naše planete. Ispostavlja se da tuđini (što bi bila mnogo bolja reč nego vanzemaljac, na srpskom) žive ovde na našoj planeti, a da nismo ni toga svesni. Još bolje od toga, oni imaju pravo na ovaj, treći kamen od Sunca, isto koliko i mi.

Ako vas je ova priča zainteresovala, možete više saznati u detaljnijem tekstu koji se bavi posledicama jednog otkrića na jednog naučnika i na celokupnu naučnu zajednicu, i koje dovodi u pitanje same osnove naučnog mišljenja i saznanja.

Smežurani prsti: tajna otkrivena

Misterija veka. Ma ne! Milenijumski problem. Apsolutno, zagonetka za sva vremena. Naleteo sam na vest koja upućuje na rad koji daje odgovor na večito pitanje: zašto se naši prsti na rukama i nogama potpuno smežuraju kada ostanemo u kontaktu sa vodom dovoljno dugo? Odgovor: trenje.

Izvor: New Your Times