Novi materijal još uspešnije uklanja ugljen dioksid iz vazduha

U zadnjih 50 godina ljudi su sve više svesni svog uticaja na okolinu. Ako izuzmemo čoveka kao originalnog uzročnika svih problema u zadnja 2 veka, već duže vreme neke pojave, supstance i fenomeni se potcrtavaju kao loši, i za nas i za našu okolinu. Jedan od takvih „ozloglašenih“ elemenata, bolje reći, supstanci, jeste ugljen dioksid (CO2).

Početkom ove godine je objavljen rad koji bi mogao ukazati na novo tehnološko rešenje koje bi omogućilo bolje prečišćavanje vazduha koji je zagađen sa ugljen dioksidom. Ovaj gas se direktno optužuje za efekat staklene bašte na nivou cele planete i to mu je najveći greh, naravno, ako izuzmemo činjenicu da je njegovo udisanje samo po sebi štetno po organizam.

Alan Gopert (Alain Goeppert), Sirija Prakaš (Surya Prakash) i hemičar Džordž A. Ola (George A. Olah) tvrde da je jedan od najvećih izazova čovečanstva u 21. veku kontrola emisije ugljen dioksida. Sve metode koje postoje i koje se primenjuju u današnjim uslovima za prečišćavanje gasova na izlazu izduvnih cevi (automobilski auspuh, dimnjaci fabrika…) i za prečišćavanje samog vazduha imaju ozbiljne mane. Najčešće, metode traže veliko ulaganje energije, a efikasnost im je relativno niska. Pomenuti naučnici u potrazi za boljim rešenjem, okrenuli su se materijalima koji se zasnivaju na polietileniminu (C2H5N)n – u linearnoj formi). Pomenuta supstanca je široko dostupan i jeftin polimerski materijal.

Preliminarni testovi su pokazali da su njihovi materijali postigli najveći nivo prečišćavanja vlažnog vazduha u uslovima koji su najbliži onima koji se mogu naći u realnom životu. Treba imati na umu činjenicu da je vazduh smesa (smeša) gasova i da njen osnovni sastav ne podrazumeva značajno prisustvo vode, tačnije, skoro da je nema. Međutim, samo u teoriji postoji idealno suv vazduh i u njemu se, često, nalazi makar i najmanji procenat vode. Samo prisustvo vode i njen udeo u sastavu vazduha ima značajan uticaj na sposobnost njegovog prečišćavanja od različitih polutanata (zagađivači su izvori zagađenja – fabrike i sl, a polutant je materija koja zagađuje svojim prisustvom naše okruženje – gas,otpadna voda, radijacija i sl).

Zapremeniski udeo gasova u vazduhu

(ppmv: milioniti deo zaprmenine)
Gas Zapremina
Azot (N2) 780,840 ppmv (78.084%)
Kiseonik (O2) 209,460 ppmv (20.946%)
Argon (Ar) 9,340 ppmv (0.9340%)
Ugljen dioksid (CO2) 390 ppmv (0.039%)
Neon (Ne) 18.18 ppmv (0.001818%)
Helijum (He) 5.24 ppmv (0.000524%)
Metan (CH4) 1.79 ppmv (0.000179%)
Kripton (Kr) 1.14 ppmv (0.000114%)
Vodonik (H2) 0.55 ppmv (0.000055%)
Azot monoksid (N2O) 0.3 ppmv (0.00003%)
Ugljen monoksid (CO) 0.1 ppmv (0.00001%)
Ksenon  (Xe) 0.09 ppmv (9×10−6%) (0.000009%)
Ozon (O3) 0.0 to 0.07 ppmv (0 to 7×10−6%)
Azot dioksid (NO2) 0.02 ppmv (2×10−6%) (0.000002%)
Jod (I2) 0.01 ppmv (1×10−6%) (0.000001%)
Amonijak (NH3) tragovi
Nije ukuljučen u suvu atmosferu:
Vodena para (H2O) ~0.40% cela atmosfera, 1%-4% iznad same površine
Znači, novi materijal, kada jednom zarobi ugljen dioksid, lako ga posle otpušta, i on se može lako iskoristiti za dobijanje nekih drugih jedinjenja ili da se jednostavno odstrani iz našeg neposrednog okruženja, izoluje. Posle toga, materijal se može ponovo iskoristiti za prečišćavanje, a ponovna upotreba ne smanjuje njegovu efikasnost.

Upotreba ovog materijala je skoro neograničena, kada su u pitanju uslovi upotrebe. Moguće je koristiti ovaj materijal u podmornicama, na odžacima ili prilikom prečišćavanja same atmosfere. Prilikom direktne primene na atmosferu, materijal je u stanju da očisti vazduh od prisustva CO2 koji se nakuplja od malih izvora, kao što su automobilski auspusi, a zagađenje koje oni proizvode čine 50% ukupnog zagađenja ovim gasom.

Rad je objavljen u internet izdanju časopisa Journal of the American Chemical Society.

Naučna radionica

Link koji predlažem za danas bi mogao poneti i laskavu titulu linka meseca (u ovom slučaju, ne samo link, nego cela prezentacija).

Originalne interaktivne radionice koje možete naći na ovom sajtu su inspirisane fenominama koje izučavaju razne, mahom, prirodne nauke. Sve su dizajnirane da se pokreću iz samog pretraživača, i uz malu pomoć programerskokg jezika Jave. To napominjem, je da bi ste pokrenuli pomenute raiodnice morati imati instaliranu Java podršku za vaš mrežni pretraživač (web browser).

Autori svih radionica su dobri ljudi sa univerzitata u Koloradu (Colorado), SAD. Ne traže od vas da napravite obavezan nalog da biste pristupili sajtu i da biste u potpunosti koristili ponuđeni sadržaj. Diče se podatkom da je do sada pokrenuto 50 milona njihovih radionica sa njihove web stranice (nije da imaju 50 milona radionica).

Međutim, izgleda da je bilo još dobrih ljudi koji su se potrudili da sve te radionice prirede i na srpskom jeziku! Link koji prilažem će Vas odvesti direktno na taj deo sajta.

Sadžaj je podeljen u dosta pod tema, ali se ističe pokušaj da se radionice naprave za bilo koji uzrast i znanje učenika – osnovna škola, srednja škola, viša škola ili univerzitet.

Svaka od radionica se može probati neograničeni broj puta i moguće ih je sačuvati na lokalnom hard disku ili jednostavno iskoristiti kao sadžaj za neki vaš sajt. Ovu poslednju opciju pokazujem i svojim primerom. (Kliknuti van polja Кликни и почни, ali na sliku)

Hemija:

Изједначавање хемијских једначина

Кликни и започни

 

Fizika:

Преламање светлости

Кликни и започни

Izvor: Interactive Simulations

Svet po Monsantu! (ceo film) – YouTube

Pre godinu dana, nauka.rs je prikazala reportažu o domaćem borcu protiv ozloglašene kompanije Monsanto.

Šta ima novo?

On je sada pod tužbom, od strane te kompanije, a francuzi su, skoro, napravili film koji prilažem u ovom postu. Verovatno nećete moći da ga vidite na ovom sajtu, ali svratite do You Tube sajta i proverite o čemu se radi.

Hvala Jasmini što mi je ukazala na novosti. 🙂

Nestajuća vrata – modernizacija drumskog saobraćaja?

Jeste malo stariji video, ali zaslužuje da se preglada.

Posle slede pitanja:

Zašto ovaj dizajn i dalje nije prisutan u novim modelima automobila? Gde je krenulo pogrešnim tokom? Zar je moguće da je ovaj, naizgled, koristan patent toliko skup?

Da li je neko kupio Jatech i njihov patent stavio u fioku, da čeka, neka bolja vremena?

Rail gun, vatra, plamen i plazma

Kako radi šinski top (Rail Gun), šta se dešava prilikom njegovog ispaljivanja i koja je razlika izmežu vatre i plamena – dupli video materijal, da se malo upoznate sa fizikom koja i nije toliko nova.

PRE nego što se pozabavite filmićima, evo malo podataka koji fale u multimiedijalnim prezentacijama, a pomažu da se cela stvar još bolje razume.

Sivi barut (gray powder) ili, samo, barut je od samog početka ere vatrenog oružija služio kao sredstvo za pokretanje balističkih projektila (metak, granata, raketa). Međutim, postoje 3 značajna ograničenja prilikom korišćenja baruta:

1. Barut mora ići zajedno sa projektilom, čineći projektil težim (i sporijim).

2. Artiljerija bazirana na barutu je lako zapaljiva, što je čini vrlo zahtevnom za rukovanje i transport.

3. Najveća moguća brzina projektila kojeg je pokrenuo i pokreće barut jeste 1219 metara u sekundi. Nešto malo više od brzine zvuka.

Sa tehničke strane gledano, da li je moguće prevazići ova ograničenja?

Moguće je, ali bez primene baruta.

Jedna od mogućnosti je elektromagnetni šinski top ili samo šinski top (Rail gun). Korišćenjem magnetnog polja, koje je se generiše uz pomoć električne energije, šinski top je u stanju da ubrza projektil i do brzine od 16000 m/s.

Ako baš želite da znate šta se dešava prilikom isplajivanja projektila iz šinskog topa, onda je sledeći video za vas:

A za studiozne, neka se pozabave slikovnicom kako radi šinski top.