Ruski naučnici uzgojili biljku staru 30000 godina

Ne tako davno pojavila se zanimljiva vest, da su naučnici na dobrom putu da obnove davno izumrle vrste kao što su mamuti. Međutim, za sada to je još uvek samo put, jer oni trenutno rade na sintetisanju proteina iz koji bi se možda jednog dana mogao dobiti genom, koji bi mogao da se razvije u mamuta iz Zemljine prošlosti.

 Proces podrazumeva izvlačenje DNK iz kosti mamuta starog 43000 godina, pa zatim „ugradnju“ tog lanca u bakteriju E. coli da bi se postigla reprodukcija. To je samo primer, i u budućnosti, laboratorije bi mogle biti pune raznih tkiva koja su originalno pripadala sada već izumrlim vrstama.

Dok se to desi, evo jedne druge, vrlo slične priče.

Biljka starija od istorije

Na smrznutoj obali reke Kolima (Колыма́) u severoistočnoj Rusiji, u vrlo staroj ostavi arktičke veverice naučnici su pronašli plod cvetne biljke. Veverica koja je to pohranila nije stigla da iskoristi plodove svog rada, a seme se vrlo brzo zaledilo i čekalo pravu priliku da se razvije u novu biljku.

Konačno, posle 30000 godina, seme je imalo priliku da se razvije.

Naučnici iz Rusije su uzeli seme iz doba Pleistocena, odneli u laboratoriju i zasadili u saksiju. Godinu dana kasnije, biljka je dala prve plodove.

Biljka koje se razvila, poprilično se razlikuje od moderne verzije vrste, naučnog imena Silene stenophylla. Na osnovu ovog malog uspeha, naučnici zaključuju da smrzavanje (kao stalno stanje – permafrost) može biti obezbediti antički genetički materijal, ili genome davno izumrlih vrsta.

Silene stenophylla - anticka bijka stara preko 30000 godina. Izvor: Cell Biophysics of the Russian Academy of Sciences

Seme je nađeno na nekih 38 metara dubine, netaknuto još iz vremena kada ga je tu veverica položila. Seme je sve vreme ostalo zaleđeno na, skoro, konstantnoj temperaturi od -7°C. Metoda za određivanje starosti koja se bazira na izotopu ugljenika 12C je dala rezultat od 31800 godina ± 300 godina. Znači pričamo o semenu koje je 6 do 15 puta starije od savremene civilizacije – zavisno od toga šta smatrate početkom moderne civilizacije.

Ovde je sve počelo - reka Kolima

Još jednom, seme kao tvorevina, pokazalo je izuzetnu moć prilagođavanja i izdržljivosti. Konkretno, ovo seme je uspešno štitilo, embrion koji se sada, zahvaljujući ljudima, razvio u novi život.

Tim naučnika koji je vodio David Gličinski pri ruskoj akademiji nauka, je imao prilike da radi sa 3 antička semena i iz njih izvuku uzorke reprodukcionog tkiva. Zatim, tkivo je dobilo hranjivi koktel, da bi se podstakao rast, i kada je tkivo počelo da pušta korenje, prebačeno je u saksiju i preneseno u staklenu baštu. Očekivano, biljka je nastavila da se raste, razvila je cvetove i dala prve plodove i samim tim novo semenje.

Naučnici su uporedo uzgajali savremenu verziju ove biljke kao neke vrste kontrolnog uzorka. Ubrzo, istraživački tim je primetio neke vrlo važne razlike između dve biljke – dve generacije. Vremešna biljka je razvila duplo više pupoljaka od nove, ali je ova mlađa razvijala korenje znatno brže od starije.

Da bi bili sigurni da su semena antičke biljke valjana, naučnici su je veštački oplodili cvetove i dobijeno semenje posadili.

Rezultat: starija verzija biljke se pokazala vitalnija nego njena mlađa verzija. Pretočeno u brojke, klijanje kod starije biljke je bilo uspešno u 100% slučajeva, a kod mlađe „samo“ 86-90%.

Naučnici impliciraju zanimljiv zaključak: da smrzavanje i starost ne bi sprečili originalno seme da se jednog dana samo razvije u povoljnim uslovima. Jedina stvar koja bi mogla da učini ovo seme neplodnim, jeste nivo radijacije koji bi se skupio u njemu sve dok se ne bi postavili zgodni uslovi za klijanje.

Planeta Zemlja i sve na njoj je stalno izloženo slabom gama zračenju (radioaktivno zračenje). Izlaganje ovom zračenju daje, kroz vreme, zbirne posledice. Konkretno, ovo seme je primilo, prema proračunima naučnika, dozu od 0,07 kGy (kilo Greja). Ovo je sada maksimalna doza jonizovanog zračenja koja je neko tkivo primilo, a da je ostalo u stanju da za reprodukciju ili klijanje. Međutim, ako neko nađe seme starije od 30000 godina i iz njega razvije novu biljku, onda je maksimalna doza radioaktivnosti koja neće narušiti reproduktivnu moć organizma još veća od izmerene.

 Ova izdržljivost života jeste, sama po sebi, interesantna, ali ovaj botanički potpis iz naše prošlosti ukazuje na još neke stvari. Pronađeno je još starih jazbina antičkih veverica na teritoriji Jukona (Yukon) i Aljaske. Sve te zimnice mogu biti izvor genetičkog materijala preostalog još iz doba mamuta. Sem toga, moguć je scenario gde nema ljudske intervencije. Ako bi se, kojim slučajem desilo da sve te smrznute ostave dožive lagano odmrzavanje, stari oblici života bi se „probudili“ i počeli svoj život u novim, za njih nepoznatim, eko sistemima. Verovatno bi imali svoj deo uticaja na promenu samih sistema i predela.

 Rad o razvoju antičke biljke je objavljen na sajtu Proceedings of the National Academy of Sciences.

Svetski dan vode

Ovom našem, pomalo napćenom svetu, nikada dosta vode.

Svetski dan vode se bavi vodom u službi hrane, jer je ona najvažnija sirovina prilikom njene proizvodnje.

Sajt je uglavnom informativan i najvše prati događaje koji će, svuda po svetu, obeležiti ovaj dan.

Među brojnim gradovima širom sveta, koji učestvuju u ovoj akaciji, nema Beograda… :S

Sajt posvećen svetksom danu vode

Izvor: World Water Day

 

Mera ljubavi

Takmičenje u ljubavi je nešto što jednostavno nema smisla – barem tako kažu.

Naučnici ne bi bili to što jesu, da ne preispituju svet oko nas, a pogotovo mišljenja i navike koje su duboko ukorenjene u naše običaje, verovanja, aktivnosti, razmišljanja…

Neki će reći da je cela ideja potpuno bez veze, a neki će biti potpuno oduševljeni. Zbog toga, bilo bi najbolje da odgledate ceo film i da posle toga kažete šta mislite.

Onako, ogoljeno, cela ideja predstavlja još jedan naučni eksperiment, koji nema pretenziju da otkrije nešto sasvim novo, nego da proveri staro – koristeći novu tehnologiju.

Šta mislite, ko je pobedio u ljubavnom takmičenju?

Izvor: Mc Sweeneys

 

Antibiotici dobijaju neophodnu pomoć u borbi protiv „super buba“

Ovaj sajt je već obrađivao pojavu „super buba“ (superbugs), ali na brzinu ćemo ponoviti o čemu se radi.

U borbi protiv malignih (loših) mikro organizama, medicina često poseže za antibioticima. Problem koji se u poslednjoj deceniji pojavio vezan je, baš, za korišćenje antibiotika. Dejstvo ovih medicinskih preparata je sva manje efikasno, a šteta po naš organizam se ne smanjuje. Po starom, dobrom običaju, malo je lekova koji će vas samo zalečiti. Većina farmaceutskih proizvoda sa sobom donosi kontra indikacije, koje treba pažljivo razmotriti pre upotrebe svakog leka. Često, problematične, propratne pojave dolaze do izražaja u vrlo posebni slučajevima, pa lekove, većina stanovništva, može koristiti bez mnogo razmišljanja o nekim posebnim posledicama. Uprkos tome, korišćenje lekova treba dozirati i nikada preterivati. Osluškivanje reakcija organizma može u mnogome pomoći da se nađe prava doza.

Klebsiella pneumoniae se može lako naći u ljudskom probavnom traktu, i ona je čest razlog infekcijama koje traže bolničku negu

Međutim, kod antibiotika situacija je malo specifična. Uzimanjem antibiotika vi napadate loše ili nepoželjne mikro organizme i tim sprečavate da se oni rašire po vašem organizmu i načine još veću štetu. Unošenje antibiotika je, obično, oralno, tačnije gutanjem plastičnih kapsula koje će se rastvoriti u stomaku, a odatle praškasti sadržaj (antibiotik) preuzima na sebe borbu protiv nemani. U toj borbi dešavaju se i nevine žrtve (ka i u svakom većem sukobu), a u našem slučaju to su dobri mikro organizmi, čije je prisustvo u našem organizmu od suštinskog značaja. Antibiotici ubijaju loše momke, ali svaki put nastrada po neka dobra bakterija u našem telu. Efekat antibiotika je zbiran, i ako se pacijent nalazi u vrlo teškom stanju, često se prepisuje produžena terapija na bazi antibiotika, što znači da će još dobronamernih organizama nastradati. Posle lečenja, organizam je u stanju da obnovi neophodnu floru i faunu u želudcu, crevima i na drugim važnim mestima, ali za to je potrebno vreme. Proces obnavljanja je mnogo sporiji od uništavanja i ako organizam veže nekoliko bolesti za redom, postoji velika šansa da će antibiotici svojim delovanjem poremetiti neke od vitalnih funkcija organizma.

Konačno dolazimo do pojma „super buba“.

Kako nevolja ne ide sama, od prvih upotreba antibiotika, pa sve do danas, prošlo je dosta vremena, pa se čini da su nevaljale bakterije razvile odbranu protiv postojećih lekova. Ove nove verzije poznatih bakterija, koje loše utiču na naše zdravlje, su sve otpornije iz godine u godinu. Nalazimo se u situaciji da antibiotici, sada, prave više štete nego koristi, jer „super bube“ (otpornije verzije loših bakterija) sasvim uspešno ostaju žive, a šteta koja se dešava upotrebom antibiotika se ne umanjuje.

Ispomoć postojećim antibioticima

Ljudi, sve više svesni ove pojave, sve manje veruju antibioticima, a to znači manji prihod i zaradu za farmaceutske firme… i sve više ljudi koji su bolesni i bez efikasnog leka. Zbog toga, istraživači su se dali u potragu za novim rešenjima i jedno od tih rešenja je tema ovog teksta.

Nova supstanca koja bi mogla ući u upotrebu uskoro, u stvari, pomaže postojećim antibioticima da se uspešnije bore protiv mikro organizama – super buba! Ljudska rasa uzvraća udarac…

Nova supstanca ne učestvuje u borbi protiv napadača direktno – samo čini anti bakterijske lekove jačim. Supstanca je razvijena na nacionalnom univerzitetu američke države Severna Karolina (North Carolina) i mogla bi da pomogne istraživačima da se bore protiv nezgodnog bakterijskog enzima.

Enzim koji pravi probleme zove se New Delhi metallo-β-lactamase ili kraće NDM-1 i može se naći u samim bakterijama, u njihovom genetičkom kodu i izdvojen je i identifikovan 2008 godine. Ovaj enzim je posebno nezgodan, jer on omogućava bakterijama da budu toliko otporne na razne antibiotike – uključujući i one antibiotike koji su dizajnirani da se bore protiv bakterija otpornih na antibiotike!

Ova osobina ih zaista čini super bubama.

Situacija je još gora, ako se zna da ovaj enzim posebno pomaže gram negativnim bakterijama koje se teško daju savladati  – kao što je E. coli i K. pneumoniae. Generalno, gram negativne bakterije su otpornije na antibiotike od gram-pozitivnih. Poređenja radi, vrlo nezgodna bakterija MRSA iz porodice stafilokoka, vrlo otporna na današnje antibiotike, spada u gram-pozitivne bakterije.

NDM-1 gen, bakterija ili enzim

Lekovi koji su u stanju da se bore protiv ovakvih visoko otpornih mikro organizama, ubijaju bakterije tako što sprečavaju da se ćelijski zid oformi (sintetiše) kako treba (bakterije su, u suštini, jednoćelijski organizmi). NDM-1 je enzim koji omogućava bakterijama da razlože te lekove i da ih učine neefikasnim.

Ovde nastupa nova supstanca, koja se suprotstavlja dejstvu enzima NDM-1. Supstanca je derivat iz klase amino kiselina poznatih pod imenom 2-aminomidazoli. Pomenute kiseline mogu sprečiti razvijanje bio filmova (tanak sloj biološkog materijala) kod bakterija.

Istraživač sa pomenutog univerziteta u Severnoj Karolini, Kristijan Melander (Christian Melander) je primetio da jedinjenja koja se baziraju na amino kiselinama mogu „obnoviti“ postojeće antibiotike, čineći ih efikasnijim u borbi protiv gram-pozitivnih bakterija otpornih na lekove. Posle malo istraživanja, ispostavilo se da je moguće naći odgovarajuće amino kiseline, iza iste klase, koja će se efikasno boriti protiv gram-negativnih bakterija.

Melander i njegove kolege su objavile svoja istraživanja u radu objavljenom u ACS Medical Letters.’

Otkriće enzima NDM-1, pa, zatim, i njegove uloge, je bilo vrlo značajno. Zahvaljujući tome medicina sada ima nova sredstva da se izbori sa najezdom novih „super buba“!

Najmanji poklon za dan zaljubljenih

Kažu da je pažnja ta koja se računa…

Devojke vole da im polonite pažnju i emociju, ali nisu imune na poklone koji simbolišu vašu privrženost. Šta više…

Pa dobro, ako je tako, sledeći put joj poklonite specijalno srce, za koje će samo ona znati i niko više, jer se jako teško vidi… skoro nemoguće.

Srce, ili oblik koji podseća na srce, sa slike je ništa drugo nego forma nastala uređivanjem pojedinačnih atoma. Istaćiću da je za stvaranje ove prepoznatljive forme bila presudna toplota – nešto što svako od nas traži od ljudskog bića pored njega. Link je ispod slike, sa svim relevatnim naučnim podacima, a da li je slika simpatična, prosudite sami.

Izvor: PSYSORG