Personalni „mišiji“ model – mali „avatari“ u borbi protiv raka

Avatar – Prema hinduizmu ovaj pojam je izveden od staro indijskog pojma avatara što znači silazak i upućuje na božansku manifestaciju ili inkarnaciju na zemlji.Model personalizovanog miša je u suštini jedna od najboljih paradigmi varijanti ovog starog religijskog koncepta, s tom malom razlikom, što nema veze sa religijom. U prvom planu je medicina i zdravlje čoveka.

Slobodno rečeno, mišiji „avatari“ bi mogli u budućnosti da omoguće lekarima da nađu najefikasnije rešenje za borbu protiv raka, pre nego što ga primene na samom pacijentu. Barem tako tvrde istraživači koji su se skupili na godišnjem skupu organizacije HUGO (Human Genome Organisation) u Australiji tokom druge polovine marta meseca ove godine.

„Korišćenjem personalizovanih avatara bi omogućilo da probamo različite kombinacije lekova i da napravimo i ispravimo greške pre nego što ih primenimo u kliničkoj praksi“, kaže Edison Liu (Edison Liu), predsednik HUGO organizacije i vođa laboratorije Jackson Laboratory iz Bar Harbora u Mejnu. „To je smer istraživanja koji mnoge istraživačke grupe, trenutno, prate.“

Pojam „Avatara“ se koristi u neformalnoj komunikaciji među istraživačima. Pojam podrazumeva korišćenje miša ili neke druge životinje u istraživanju koje će omogućiti nalaženja leka za konkretnog pacijenta. Pacijentu koji poseduje tumor, deo tog tkiva bi se odstranio i nakalemio na životinju. Tako bi se stvorio personalni model raka pacijenta koji se ne nalazi na samom pacijentu. Tako postavljen model bi postao „ogledno polje“ na kome bi se isprobali lekovi, koji bi mogli da izleče specifičan tumor.

Ideja ovog pristupa je jednostavna – rak koji se pojavljuje kod pacijenta je uvek specifičan i pomalo modifikovan, jer je nastao od tkiva samog pacijenta. Zbog toga, medicinari imaju pred sobom uvek drugačiju bolest da leče i ako su do sada imali posla sa mnogo primera raka pluća, na primer. Zbog toga ni jedan rak (tumor) nije isti i nije teško pretpostaviti da se lečenje mora prilagoditi svakom pacijentu posebno. Tretiranje pacijenta ne isprobanim kombinacijama lekova, gde se ne može predvideti konačan rezultat terapije predstavlja, u najmanju ruku, kockanje sa životom tog istog pacijenta. Kako je neophodno da se eliminiše tkivo tumora, a da se ne ošteti sve ostalo, bilo bi dobro onda imati njegov uzorak van pacijenta i probati razne metode lečenja. Na taj način je nastao koncept personalizovanog avatara. Da, jeste okrutno kao što zvuči, ali mali avatar će preuzeti sav rizik tretiranja raznim lekovima, sve dok se ne nađe prava kombinacija. Za to vreme pacijent može biti u bolnici pod sredstvima koja samo sprečavaju dalje napredovanje tumora, sa minimalnim rizikom za komplikovanje, već nezgodne, situacije.

U jednom primeru ovog pristupa istraživač Šin Grimond (Sean Grimmond) sa univerziteta Queensland iz Brizbena, zajedno sa svojim kolegama (Australian Pancreatic Cancer Genome Initiative) analizirali su uzorak pankreasa da bi identifikovali mutaciju koja bi ga učinila podložnim određenim lekovima. Zbog toga, oni su napravili personalni mišiji model, tako što su metodom ksenotransplantacije premestili deo pacijentovog tumora na miša sa oslabljenim imunim sistemom (imonodeficiencija). To im je omogućilo da testiraju reakciju tumora na lek mitomicin C, koji je prema početnim analizama mogao biti efikasan u tretiranju raka. Nastavak priče je pomalo ironičan. Istraživači su objavili, u svom izveštaju na godišnjem okupljanju, da je se tumor pod dejstvom leka smanjio, ali dok čekao ishod, pacijent je preminuo.

Bez obzira na ovaj polovičan uspeh (ili neuspeh), istraživači misle da bi ovakav pristup u lečenju mogao dati dobre rezultate, u budućnosti. Za sada, manje od 5% ljudi sa rakom pankreasa u SAD preživi više od 5 godina. Uobičajeni tretman, lekom gemcitabine, produžava život pacijenta do godinu dana.

„Idealna situacija bi bila da se istraživanje prirode raka počne u najranijoj fazi, jer dok rak postane otporan na standardne tretmane, lekari mogu da sprovedu dovoljno testova i da nađu odgovarajući lek“, kaže onkolog Manuel Hidalgo (Manuel Hidalgo) sa španskog nacionalnog centra za istraživanje raka u Madridu. On u svojoj kliničkoj praksi koristi, takođe, ksenograftski (xenograft) model u tretiranju raka pankreasa.

Grimondov tim, koji je deo organizacije ICGC (International Cancer Genome Consortium) je otkrio veliki opseg mutacija analiziranjem genoma od preko 100 ljudskih tumora pankreasa. Potpomognut rezultatima prethodnih genomskih analiza ovog tumora, tim je uočio nekoliko gena koji su važni za rast i razvoj nervnih ćelija. Ovaj rezultat je u saglasnosti sa prethodnim istaživanjima, što sugeriše da proteini koje kodiraju geni koji aksone (akson – nervno vlakno) vode do njihovog odredišta mogu biti dobra meta za lekove protiv raka. „Zanimljiva je pomisao da ova spoznaja može dati nagoveštaj kako je rak pankreasa dobar u napadanju nerava, što prouzrokuje velike bolove kod pacijenta“, kaže Grimond.

„Ova strategija je posebno pogodna kada su u pitanju heterogenomski tumori kao što je rak pankreasa“. kaže Andriju Biankin (Andrew Biankin), vođa Garvin instituta u Sidneju (Asutralija) koji se bavi istraživanjem ovog tumora. On je, takođe, vodeći saradnik u projektu koji vodi ICGC. Za takve tumore, kombinacija lekova koja napada više meta unutar zloćudnog tkiva ima veće šanse da bude efikasna, nego jedan velika teška terapija koja napada samo jednu tačku, tvrdi Biankin.

„Ovo može pomoći da se uštede velike količine lekova koje bi inače bile iskorišćene (da ne kažemo bačene) zbog sporog reagovanja prilikom kliničkih proba.“, kaže Biankin. On će predvoditi australiski klinički test pod imenom IMPACT, koji će proširiti postojeću studiju tako što će uvrstiti još pacijenata sa rakom pankreasa. Trenutno, mnoga klinička istraživanja i testovi koji se bave ispitivanjem raka se završavaju vrlo brzo, jer premali broj pacijenata reaguje na lekove. Međutim, u budućnosti, mišiji „avatari“ bi mogli biti prvi koji bi identifikovali podgrupe pacijenata kod koji bi određeni lek dao rezultate – i tako bi se broj pacijenata koji reaguju na lekove povećao.

Sve ovo, zahteva promenu kliničkog ustrojstva svesti, kaže Hidalgo. „Naši sistem kliničkog testiranja nisu skrojeni da potvrde korišćenje lekova na osnovu malih ispitnih grupa“, kaže on, „Da bi lek bio odobren zahteva se nasumično testiranje na velikom broju pacijenata, i zbog toga je potrebno da se promeni viđenje kontrolnih agencija koje prate probe i na osnovu toga daju svoja odobrenja za primenu lekova“.

Da li bi ste ugrozili njegov život da biste spasili svoj?

Živi bili, pa videli…

Video: Evolucija Meseca

Prati nas kroz celu našu istoriju i uvek je predstavljao izvor inspiracije. Sa druge strane, toliko smo se navikli na njegovo prisustvo, da ga često i ignorišemo. Ako bi se desilo da preko noći nestane, planeta Zemlja više ne bi bila ista planeta.

Ovaj video ukazuje na činjenicu da svaku potragu treba početi od samog početka, bez preskakanja – to važi i za našu potragom za tajnama svemira. Prva stanica na tom putu: Mesec!

Radijacijom protiv glaukoma

Pre 10 godina, laboratorija John lab je došla do iznenađujućeg otkrića. Samo jedna doza zračenja celog tela, propraćena presađivanjem koštane srži, daje za rezultat neočekivanu zaštitu od glaukoma (bolest očnog živca). Kod opitne grupe gde samo 20% ljudi nije imalo glaukom, posle godinu dana od sprovedenog tretmana radijacijom, procenat ljudi koji nema  znakove glaukoma se popeo na 96%. Uprkos činjenici da je rezultat neočekivan, postoje naznake da izlaganje radijaciji može biti način zaštite od glaukoma, kod ljudi. Epidemiolozi koji su pratili preživele u Japanu posle atomskog bombardovanja, tokom drugog svetskog rata, su primetili da je izloženost radijaciji povećala rizik dobijanja raka, ali je delovalo da u isto vreme pruža zaštitu od glaukoma.

When the optic nerve deteriorates, blind spots develop in your visual field, starting with your peripheral (side) vision.

Kada dođe do degenracije optičkog nerva, nastaju slepe tačke u vašem vidnom polju, gde prvo strada periferni deo vašeg vida

Izovr SicenceDaily

Najmoćniji laser na svetu nas vodi korak bliže kontrolisanoj nuklearnoj fuziji

Ime pogona je National Ignition Facility (NIF slobodni prevod: nacionalno postrojenje za paljenje [lasera]) pri nacionalnoj laboratoriji u Livermoru (Livermore) u Kaliforniji (SAD), a značajna je po tome što je projektovala vrlo moćan laser. Pre meseca dana istraživači u NIF-u su uspeli da proizvedu laserski snop jačine 1,8 megadžula. Samo nekoliko dana kasnije, oni su ovaj rekord premašili tako što su iskombinovali 192 slabija lasera u jedan veliki moćni laserski zrak jačine 1,875 megadžula. Dok je zrak prošao kroz sočiva koja služe za fokusiranje snopa, njegova konačna snaga je iznosila 2,03 megadžula.

Postojenje je veliko kao 3 igrališta za američki fudbal

Važnost ove vesti je višestruka. Prvo, NIF je prva institucija koja poseduje ultra-ljubičasti (3ω) laser jačine 2 megadžula. Ovaj laserski impuls je trajao samo 23 nano sekunde, ali to je, samo po sebi, izuzetno. Takođe, pokazali su da mogu prevazići projektovanu snagu sa datim sistemom (od 1,8 megadžula), a da ne dođe do kritične ili opasne situacije. To su dokazali kada se već 36 sati kasnije, još jedom, proizveli laserski zrak iste jačine.

Kontrolna soba u kojoj je zabeležena rekordna snaga lasera 15. marta 2012.

Pobude istraživača, koji se bave projektovanjem visoko energetskih lasera, su mnogo ambicioznije od onoga što je do sada postignuto. Bez ulaženja u to koliki im je bio račun za struju za prošli mesec, njihova želja je da lasere ovakve jačine ispaljuju po 15 puta u sekundi! Naravno, ima još da se radi da bi se postigao takav rezultat, ali kada jednom u tome uspeju, to će otvoriti vrata za nuklearnu fuziju koja bi za rezultat davala pozitivni energetski bilans. Dovoljno jak i dovoljno brz (ovde se misli na dovoljnu učestalost) laser bi mogao da generiše i da održava reakciju fuzije vršeći imploziju (nasilno skupljanje) izotopa vodonika unutar fuzionog reaktora. Proces tako postignute fuzije bio davao više energije nego što se ulaže u pokretanje lasera.

Tehničar podešava poziciju mete unutar komore gde se spaja snaga svih 192 lasera

Opet, predstoji još posla i ulaganja da bi se postigao željeni proces. Za sada, još uvek nisu proizvedeni uslovi u kome bi se prvo dobila fuziona reakcija. Međutim, istraživači sigurno napreduju ka tom cilju. Pre 18 meseci, tadašnji najmočniji laser je mogao da proizvede samo 1% snage koja je potrebna da se steknu uslovi za fuzionu reakciju. Sada, najmoćniji laser proizvodi 10% snage potrebne za fuziju. Ovo je postignuto u zadnjih nekoliko meseci intenzivnog rada. Istraživači tvrde da bi za samo 6 meseci mogli imati laser koji bi imao dovoljno snage da započne proces fuzije.

GeoGebra, besplatana aplikacija za studente i profesore

Često, kada smo prinuđeni da tražimo nešto specifično, na Internetu, to može postati komplikovana stvar. Međutim, neki put, pretraga može dati jako lepe i korisne rezultate. Primer tome je moja lična pretraga za aplikacijom koja će mi pomoći da lako i brzo crtam matematičke i geometrijske crteže.

Nije se desilo baš iz prve, ali posle samo deset minuta “čeprkanja” po Interentu, naleteo sam na aplikaciju koja je odmah odgovorila na 90% mojih želja i potreba – GeoGebra!

Idemo redom:

1. Aplikacija je potpuno besplatna.

2. Nije zahtevna – zauzima manje od 20 Mb na hard disku.

3. Laka za korišćenje i vrlo pregledna.

4. Postoji vrlo razvijena i aktivna naučna zajednica koja je doprinela da se do sada pojavi verzija 4 i razvoj se dalje nastavlja.

.. lista ide dalje.

Na samom sajtu  možete naći mnoštvo dodatnog materijala i datoteka, koji mogu biti interesantne za vaše konkretne potrebe. Najveću primenu ove aplikacije će imati matematičari i fizičari, ali ako vam treba tabela ili grafik koji se može brzo završiti i ubaciti u rad – GeoGebra je aplikacija za vas. Isto važi za crteže i dijagrame

Moguće je, korišćenjem integrisanog skripting jezika, napraviti male interaktive prezentacije, koje mogu lako i jednostano prikazati ponašanje funkcija, njihove karateristične tačke – sve u svemu – moguće je napraviti male oglede na vašem kompjuteru.

GeoGebra je već 10 godina prisutna na Internetu, što znači da nije najnovija pojava, ali čini se da predstavlja vrlo dobru alternativu velikim i zahtevnim aplikacijama koje nisu ni jeftine. U domenu edukativnog softvera, GeoGebra postiže zavidan uspeh jer je do sada zaradila prestižnih 10 nagrada. Sve nagrade je dobila od različitih akademskih zajednica u Evropi i Americi.

Sem što je bepslatna, aplikacija je potpuno dostupna za redizjniranje, otvorenog je koda – open source.

Mislim da vredi… 🙂 Za sve pare!

Izvor: GeoGebra