16. EVROPSKA NOĆ SLEPIH MIŠEVA

Galerija Prirodnjačkog muzeja na Velikom Ravelinu

Mali Kalemegdan 5, Beograd

29. septembar 2012. u 18 časova

 

PROGRAM:         

    • UVODNA REČ, Mr Milan Paunović
    • ISTINE I ZABLUDE O SLEPIM MIŠEVIMA , Branko Karapandža
    • KRATAK IZVEŠTAJ O KONTAKTIMA LjUDI I SLEPIH MIŠEVA TOKOM 2012. U BEOGRADU, Mr Milan Paunović
    • NAŠI SLEPI MIŠEVI – PRIČA O BEBIŠI I DRUGARIMA, Ivana Budinski
    • SLEPI MIŠEVI – LIČNA ISKUSTVA: OTVORENA TRIBINA (slobodno javljanje)
    • POSEBNI GOSTI – SLEPI MIŠEVI! UPOZNAVANjE SA SLEPIM MIŠEVIMA – UŽIVO!
    • POKLON!  Kolor trolist sa praktičnim savetima šta učiniti kada slepi miševi nasele naša „staništa “ i  „skloništa“.
 Ulaz slobodan

 

Robotika – iskorak ka budućnosti

Od 24. septembra (danas) do 15. oktobra održa će se vrlo značajna i impozantna manifestacija „Dani budućnosti – Robotika“. Manifestacija u sebi spaja razne naučne, kulturološke i istorijske elemente u čijem se će se središtu nalazi Beograd i Srbija. Doslovce.

Zvanični plakat manifestacije

Lokacija jeste odmah jasna, ali istorija robotike bi bila drugačija da nije bilo naučnika i pronalazača iz Srbije koji su u prethodnim decenijama svojim radom bitno doprineli u njenom razvoju. Kulturološki aspekt dana budućnosti u Beogradu predstavlja najmanje istraženu oblast. Robotika u Srbiji, ako se izađe van okvira naučnog i istraživačkog rada, predstavlja relativnu nepoznanicu i nalazi se na margini interesovanja običnog čoveka. Cilj manifestacije je upoznavanje šire javnosti sa mogućnostima i uticajima koje donosi  ubrzani razvoj robotike, kod nas i u svetu.

Kao mala uvertira celoj manifestaciji, pre četiri dana u Medija centru u Beogradu, održana je konferencija za novinare, posvećena danima budućnosti. Glavni organizator celog događaja je Centar za popularizaciju nauke (CPN), državna institucija čiji je cilj da sprovodi izgradnju društva zasnovanog na znanju. Centar je sproveo već nekoliko akcija sličnog obima, ali dani robotike predstavljaju, za sada, najveći i najambiciozniji projekat.

Na konferenciji, sem ljudi, učestvovao je i jedan robot. Ispred centra su bili Slobodan Bubnjić i upravnik Aleksandra Drecun. Sem njih, bitne informacije o robotici, u opšte, saznali smo i od Dr. Veljaka Potkonjaka (profesora sa elektrotehničkog fakulteta u Beogradu), Koste Jovanovića (istraživača pri elektrotehničkom fakultetu) i Dobrivoja Erića. Poseban govornik celog skupa je bio, svakako, robot Neo, koji ima priliku da izrazi svoje zadovoljstvo povodom održavanja manifestacije.

Upravnik centra Aleksandara Drecun je u uvodnom govoru podsetila javnost na rad centra, i istakla važnost nastupajuće manifestacije. Ona je u svom izlaganju, između ostalog, pozvala sve zainteresovane na saradnju sa centrom. Istakla je da je posebno važno da se ljudi iz privrede odazovu, jer sve što centar organizuje radi se sa konkretnom i jasnom namerom da se digne opšti kvalitet života u državi, primenom novih saznanja.

Centralni deo konferencije pripadao je profesoru Veljku Potkonjaku i robotu Neo koji su, svaki na svoj način, pokazali trenutno stanje u razvoju robotike i njen dalji razvoj u budućnosti.

Dr. Veljko Potkonjak i Eccerobot

Srbija i robotika, i pored jakih istorijskih i naučnih veza, nisu sveukupno, dva pojma koji se nešto posebno vezuju jedan za drugi. Roboti, u svesti naših građana i dalje predstavljaju pojam koji je više fiktivan nego stvaran.  Zbog toga, profesor Potkonjak je pokušao da pojasni ciljeve razvoja robotike i perspektive Srbije, kao države, u toj oblasti.

Primena robota u industriji je već duži niz godina realnost i tu nema mnogo misterije. Industrijski roboti predstavljaju robotiku današnjice. Međutim, primena robota van industrije, posebno u svakodnevnim radnjama običnog domaćinstva, predstavlja sasvim drugačiju priču. Pre svega, Potkonjak je istakao, robotika u sebi spaja veliki broj nauka i konkretno primenjuje u svom razvoju (fizika, programiranje, neurologija…). Ulazak kompjutera u naš život je, sam po sebi, predstavljalo revoluciju, koja je pokrenula posebne grane privrede u svetu i u njima se sada obrću milioni dolara (da ne kažemo milijarde). Slično se očekuje od robotike u bliskoj budućnosti. Potkonjak tvrdi da će nova robotska tehnološka revolucija imati veći uticaj na svet nego onu koju su izazvali kompjuteri u svoje vreme (osamdesetih godina 20. veka). Roboti u svojoj osnovi, svojim trenutnim dizajnom, još više otvaraju tržište aplikativnog softvera. Po Potkonjaku to je oblast u kojoj Srbija može naći svoje mesto u svetskim razmerama. Kao potvrda iskazanog, sledeći besednik na konferenciji je bio Nao.

Nao robot

Njegov nastup je razgalio sve prisutne novinare. Po predstavljanju iskazao je svoje viđenje fudbala u našoj zemlji i pokazao da vrlo dobro vlada veštinama plesa. Bez obzira na sve, najbolje je da vidite kao se Nao poneo na konferenciji za štampu.

Kosta Jovanović se predstavio kao urednik predavačkog sadržaja manifestacije. Istakao je da je ovo najveće izložba robota na ovim prostorima. Centralno mesto odvijanja je u Knez Mihajlovoj 5 svakog dana od 10-22 časova.

U svetu robotike, čovekoliki roboti predstavljaju najinteresatniji njen aspekt, ali oni su tek mali deo cele priče. U organizaciji su pomogle razne naučne institucije, a među njima su na prvom mestu elektrotehnički fakultet i mašinski fakultet u Beogradu. Jovanović je rekao, da sem glavne zvezde, robota Asimo, biće izloženi još neki čovekoliki roboti koji predstavljaju rezultat trenutnih istraživanja kod nas i u svetu: Nao, robot Nova, medicinski roboti, Beogradska šaka i Ecce robot.

Asimo

Na manifestaciji će se pojaviti i znameniti naučnici iz oblasti robotike: Hiroši Išiguro, Oven Holand i Rolf Pfeifer.

Owen Holland

Hiroši Išiguro

Dobrivoje Erić, kao poslednji govornik na konferenciji je izneo još neke detalje oko same manifestacije. Robot Asimo je već od 20. septembra u Beogradu, a 24. će se premijerno prikazati svoje umeće u Kolarčevoj zadužbini. Asimo robot će predstavljati sebe još 25. i 26. septembra, na istom mestu, a program traje oko sat vremena. Nastupaće više puta u toku dana, počevši od 11:00 ujutru, pa sve do 19:00 časova.

Od 2005. godine, pa sve do sada, Asimo je posetio nešto više od 20 zemalja. Njega su uvek pratile izložbe o razvoju robotike, što je slučaj i u Beogradu. Kao prateći sadržaj cele manifestacije biće prikazano novo izdanje knjige Karela Čapeka (Karel Čapek)  „Rosamovi univezalni roboti“ – RUR. U ovoj knjizi je prvi put iskorišćena reč „robot“, koja je vremenom postala internacionala reč. Sem toga, manifestaciju će pratiti odgovarajući filmski program. Naravno, filmovi koji će biti prikazani, bave se temema koje se na neki način tiču robota i robotike, kao nauče oblasti.

Grenland je izgubio svoj snežni pokrivač… skoro

Led na Grenlandu se topi Izvor: Jesse Allen, NASA Earth Observatory and Nicolo E. DiGirolamo, SSAI and Cryospheric Sciences Laboratory

Leto na severnoj hemisferi je zaista vrelo i dok u određenim delovima sveta se svakodnevno obaraju temperaturni rekordi, najintenzivni rezultat je postignut na ostrvu Grenland. Celih 97% procenata ledenog pokrivača na tom delu sveta se istopilo i pretovrilo u žitko blato. Još neobičnija stvar sledi – to je sasvim normalan pridodan proces – za sada.

Stanje na Grenaldu se redovno prati iz godine u godinu, i gubitci ledenog pokrivača se svake godine dešavaju, ali ne u ovolikoj razmeri. Naučnici iz laboratorije agencije NASA koji su prvi primetili ovo drastično otapanje su morali da traže potvrdu od drugih institucija jer su pomislili da je u pitanju kvar njihove satelitske opreme.

Do 8. Jula, prema satelitskim slikama, otpilo se 40 procernata leda, a samo 4 dana kasnije, procenat istopljenog leda je iznosio 97%.

Poznato je da se skoro istoventna situacija desila 1889. godine i po svemu što se sada može videti stvar je u granicama očekivanog. „Analiza satelitskih slika je ukazala da se skoro potpuno topljenje leda na Grenlandu dešava jednom u 150 godina“, tvrdi Lora Koeng (Lora Koeng) stručnjak pri NASA laboratoriji Goddard.

Istraživači i dalje ne znaju kako će se ova značajna promena odraziti na variranje nivoa svetskog mora, ali ako se desi opet u nekoliko narednih godina, to bi moglo značiti ozbiljno narušavanje ledenog pokrova. Takav sled događaja bi bio motiv za ozbiljnu zabrinutost i podrobnije izučavanje.

Zvezde zbližavaju atome

Zvezde “beli patuljci” poseduju izuzetno jako polje koje može naterati atome da formiraju nove modove povezivanja. Izvor: NASA/ESA/H. Bond (STScI)/M. Barstow (Univ. Leicester)

Prema poslednjim istraživanjima magnetizam možda krije tajnu koju do sada nismo znali – posebnu i jaku veza između atoma. Kompjuterske simulacije upućuju na mogućnost postojanja jake hemijske veze koja se indukuje u jakim magnetim poljima zvezda. Ako postoji mogućnost da se ovaj efekat sprovede u laobratorijiskim uslovima, onda „magnetna materija“ može biti iskorišćena za proizvodjnu kvantnih kompjutera.

Hemičari razilikuju dva različita tipa hemijske veze: jonska veza i kovalentna veza. Jonska veza nastaje polarizovanjem atoma, i samim tim, stvarju se uslovi za privlačenje, a kovalentna uspostavlja zajedničko vlasništvo atoma nad parom elektrona.

Međutim, Trajgve Helgaker (Trygve Helgaker), kvantni hemičar sa univerziteta u Oslu je zajedno sa svojim kolegama slučajno otrkio treći tip veze kada su simulirali ponašanje atoma unutar magnetnog polja jačine 105 Tesla. To je snaga 10000 puta veća nego što bilo ko može da proizvede na Zemlji.

Tim istraživača je ispitivao potencijalnu distorziju atoma vodonika u jakom magnetnom polju. Molekul se, u polju, postavio paralelno sa linijama sila, i veza između samih atoma je postala stabilnija i kraća. Jednom od elektrona je emitovana energija, koja bi normalno trebala da ga izbije iz molekula, ali molekuls se samo okrenuo pod impulsom i kao celina ostao i dalje u paralalelnoj poziciji sa linijama sila.

Bez obzira što ceo događaj predstavlja kompjutersku simulaciju, predstavlja značajno otkriće koje može utrti put novim pravcima istraživanja. Rad koji detaljno objašanjava uslove eksperimenta je objavljen u časopisu  Science.

Merenje inteligencije mozga

Globalna povezanost unutar moyga. Izvor: WUSTL/Michael Cole

Ima dosta prepreka da bi se precizno ustanovio nivo inteligencije kod čoveka, ponajviše zbog razumevanja kompleksnosti mozga. Neke od metoda su vrlo jednostavne, ali neke traže malo više truda, kao što je najnovija metoda slikanja mozga (brain imaging).

Istraživači sa Vašington univerziteta u Sent Luisu (Washington University in St. Louis) su pronašli način da odrede 10 posto ličnih razlika u nivou inteligencije. To su uspeli merenjem snage neuronskih veza, posebno onih koje se račvaju od levog prefrontalnog korteksa ka ostatku mozga. Prema istraživačima, taj deo se ponaša kao upravljač ostatku mozga, nadgledajući pojedinačne delove nekog procesa i menja ih ili sređuje, ako je potrebno.

Tokom rada na studiji, istraživači su učesnike izložili mašinama koje sprovode Magnetnu rezonantnu tomografiju (MRT eng. MRI – Magnetic Resoance Imaging), a zatim su im dali zadatke koji podrazumevaju intelektualno angažovanje. Na primer, pokazali su im niz fotografija pitajući ih da li se neka od već viđenih, pojavila ponovo u nizu. Sa dobijenim rezultatima (skeniranja), istraživači su bili u mogućnosti da naprave pojedinačne mape uma učesnika. Dobijene mape su ukazivale na međusobnu povezanost različitih delova mozga i kako oni zajedno sarađuju i funkcionišu („Global Brain Connectivity“).

Vrlo je teško sastaviti objektivne testove inteligencije. Sami naučnici tvrde da treba još da se saznaje i uči o levom lateralnom prefrontalnom korteksu, ali ono što njihov rad iznosi predstavlja još malo spoznaje o ljudskom mozgu.