6 skoro besmrtnih životinja

Informacije na Internetu mogu biti vrlo nezgodne, a najgore od svega je, ako se pokažu netačnim. Za oko mi zapao video koji je lepo smišljen i montiran, ali izloženi podaci su delovali tako neverovatno da  sam odlučio da sprovedem brzinsko istraživanje na tom istom Internetu i da vidim koliko sve to ima smisla. Prvo ide video, pa zatim rezime mojih istraživanja.

1. Školjka

Izraz ŠKOLJKA se često koristi kao sveobuhvatni imenitelj za celu klasu organizama koja nosi latinsko ime Bivlavia, koji spadaju u beskičmenjake.

Skoljka

Ako je verovatni podatku sa videa, moguće je naći školjke (određenih vrsta) po nekoliko vekova stare. Za sada, postoji samo jedan primerak za koji je potvrđeno da je star 507 godina, koji pripada vrsti Arctica Islandica. Dugovečnost ovih organizama se objašnjava sa reakcijama organizma na proces starenja na ćelijskom nivou.

Ako na trenutak zaboravimo na ove izuzetke, školjke mahom žive od 5 do 20 godina. Neke od vrsta predstavljaju poseban delikates, što ih čini još više ugroženim i njihovu dugovečnost čini vrlo retkom pojavom.

2. Kornjača

Dužina života kornjača je još uvek pod velom špekulacija. Za vrste kornjača koje mogu držati ko kućni ljubimci, procenjuje se da mogu živeti i do 80 godina. U divljini, ovi gmizavci mogu dostići starost između 100 i 150 godina. Moguće je naći nekoliko dokumentovanih primera dugovečnosti kornjača, ali svi ti primerci su živeli od 100 do 200 godina.

Koranjca

Bez obzira na opravdane pretpostavke, nema još pravog dokumenta ili dokaza koji bi ukazao da na svetu postoje ili da su postojale kornjače stare 400 ili više godina.

3. Meduza

Ovo je, možda, jedini organizam koji se može, uslovno, nazvati besmrtnim. Proces regeneracije ili samo obnavljanja na nivou ćelija, koji se dešava kod ove vrste, nije samo baš „puka regeneracija“.

besmrtna meduza

Proces revitalizacije (nazovimo ga tako) organizma je jedan od načina da se obezbedi nastavak vrste. Ukratko, osnovni način reprodukcije je i dalje putem razmene genetičkog materijala među različitim polovima iste vrste. Najčešće, ove m

besmrtna meduza 1

eduze stradaju od drugih grabljivica. Stoga, u vrlo specifičnim uslovima oskudice, meduza pribegava vrlo zanimljivom triku.

Ova vrsta meduze je u naučnom svetu poznata kao Turritopsis nutricula ili kao Turritopsis dohrnii. Vrlo je mala – maksimalna veličina je do 4,5 milimetra. U trenutku kada je situacija kritična ona sama započinje proces preobražaja (što je mnogo ispravnije reći nego koristiti pojam regeneracije) u kome sve njene ćelije menjaju svoju ulogu. Sve usko specijalizovane ćelije gube svoje funkcionalnosti i vraćaju se u početni oblik, pre nego što su postale, na primer,  nervne ili mišićne ćelije.

tajna besmrtnosti meduze prevod

Meduza se pretvara u jednu homogenu cistu sastavljenu od istovetnih ćelija. Posle toga ona se transformiše u polip koloniju – u osnovi, početno stanje svake meduze.

Tada, ova kolonija je u stanju da ispusti u okean na stotine novih meduza koje su skoro 100% genetski istovetne nekadašnjoj odrasloj meduzi.

Ako ćemo da sečemo dlaku na ravne časti, domaćin meduza je žrtvovao svoje postojanje da bi obezbedio svojim organskim materijalom nastavak vrste u obliku novih jedinki koje, doduše, nose skoro isti njegov genotip.

Ceo princip „obnavljanja“ ima više sličnosti sa pticom Feniks, ali gde umesto jedne jedinke dobijete celo jato.

4. Jastog

Stvar je jednostavna: jastozi nisu besmrtni!

Njihov život je vrlo naporan, dugačak, osetljiv i višestruk niz promena spoljnog oklopa. Svaka nova promena oklopa izlaže jastoga mnogim opasnostima.

jastog

U prvih godinu dana, mogu promeniti svoj oklop i do 44 puta, ali ta učestanost „presvlačenja“ se znatno smanjuje kroz nastupajuće godine. Dok su grabljivice realan problem u trenutku kada jastog menja svoj oklop, one nisu glavni izvor problema preživljavanja.

U nekom trenutku metabolizam nema više energije za promenu oklopa, a postojeći polako biva izjedan zahvaljujući uticajima sredine i bakterija. U ekstremnim slučajevima, sam oklop ili ljuštura istrune i svojim uticajem ubije životinju unutra.

Neka prethodna istraživanja su ukazala da najveći evropski jastozi mogu doživeti 31 godinu starosti kod mužjaka, a kod ženki prosečna starost broji 54 godine. Dok je ovakva starost sasvim pristojna za životinju koja je pod stalnim stresom preobražaja, to se teško može nazvati besmrtnošću, u bilo kom obliku.

Zbog, skoro, potpunog preobražaja jastoga tokom promene oklopa, teško je odrediti starost već odrasle jedinke, mada od prošle godine postoje istraživanja koja daju bolji uvid u njihovu starost.

Da imaju naporno detinjstvo, dinamični pubertet i mirnu starost, to sve predstavlja činjenicu, ali i to ide zajedno sa situacijom da su vrlo smrtni. Busted…

5. Tadigrada

Ovaj sajt je već pisao o ovoj zanimljivoj životinji i za sada nema novih istraživanja koja bi oborila postojeće nalaze.  Još jednom, postavlja se pitanje ko će prvi nastaniti svemir, mi ili oni…

6. Planarian Flatworm  (pljosnati crvi)

Ovi crvi nisu ostavljeni slučajno za kraj videa jer su stvarno, sa naše, ljudske tačke gledišta, izuzetni. Oni su u stanju da obnove svaki deo svog organizma, uključujući i mozak (da, imaju ga!)

pljosnati crv

Da, pošto nema dokaza za obrnuto, ovi pljosnati crvi mogu živeti beskonačno, ako ih neko ne pojede ili se razbole. Ne pričamo samo o jednoj vrsti, jer ih ima svuda po svetu u različitim varijantama. Neki se razmnožavaju prostom deobom, a neki seksulanim putem. Ovi prvi su još uvek neoborivo besmrtni.

Sečenjem celog organizama na dva dela dobićete, posle nekoliko nedelja, dva pljosnata crva. Ako nastavite ceo proces na redovnoj bazi, možete se naći okruženi ovim crvima u relativno kratkom vremenskom roku. U jednom istraživanju sprovedenom na Notingam univerzitetu (Nottingham University) naučnici su dobili 20000 jedinki, stalno seckajući delove jednog te istog crva.

Sem toga, drugo istraživanje je pokazala da su vrlo sitni delovi crva sposobni da proizvedu odraslu jedinku – deo može iznositi samo 1/279-inu celog organizma i on će dalje biti u mogućnosti da razvije „sebe“ u celu jedinku.

Sa tačke današnje nauke njihova neverovatna sposobnost se objašnjava na nivou ćelija. Ovi crvi imaju stalno prisutnu količinu matičnih ćelija koje su spremne da oprave sve što je povređeno u organizmu crva. To isto se dešava i u našim telima, ali vremenom naše matične ćelije stare i gube tu sposobnost proizvodnje novih, specijalizovanih ćelija. To se pljosnatim crvima ne dešava i mogu obnavljati bilo kakve povrede, stalno i bez ikakvog znaka posustajanja.

U poslednje vreme ovi organizmi su omiljene eksperimentalne životinje naučnicima koji se bave fenomenom regeneracije. Od svih životinja pomenutih u ovom tekstu, ovi crvi imaju najviše potencijala da nam ukažu na put ka besmrtnosti, a ako ne, onda ka vrlo produženoj dugovečnosti.

Sve ukupno, naša je  velika sreća da se ovakvi organizmi nalaze relativno nisko u lancu ishrane…

Za one koji hoće da znaju više

Zanemarljivo biološko starenje (Negligible senescence)

Zanemarljivo biološko starenje podrazumeva nedostatak simptoma starenja kod malobrojnih životinja. Preciznije, kod tih životinja nema merljivog opadanja moći reprodukcije sa prolaskom vremena. Sem toga nema ni merljivog smanjenja funkcionalnosti. Kod životinja koje imaju zanemarljivo biološko starenje ne dolazi do povećanja verovatnoće smrtnosti sa prolaskom vremena.

SPASIMO NAUKU u Srbiji

Poštovane koleginice, kolege i svi poštovaoci nauke,

Pozivamo Vas da podržite i učestvujete na protestu naučnih radnika pod nazivom SPASIMO NAUKU, koji će se održati u UTORAK, 2. JULA, na TRGU NIKOLE PAŠIĆA u Beogradu, sa početkom u 10 ČASOVA pre podne.

Suštinski razlog za održavanje protesta SPASIMO NAUKU! je nedostatak stručnog i ozbiljnog odnosa države prema nauci, u svakom pogledu. Ugrožen je opstanak nauke u Srbiji.

Naučni radnici još uvek, od početka 2013. godine nisu dobili sredstva za materijalne troškove i na taj način su ostali bez osnovnih sredstva za naučnoistraživački rad i održavanje opreme. Takođe, predviđena, a neisplaćena sredstva su ispod svakog minimuma neophodnog za održivost naučne delatnosti u Srbiji. Najavljenim rebalansom budžeta kojim se planira smanjenje budžeta za nauku, sadašnje katastrofalno stanje će se još pogoršati i zato

stupamo u protest sve dok se ne ispune naši

Z A H T E V I

1. Podići nivo ovogodišnjih materijalnih troškova po istraživaču na 50% vrednosti iz 2010. godine, a pri usvajanju budžeta za 2014. godinu obezbediti sredstva kojima će nivo materijalnih troškova po istraživaču (DMT2) biti vraćen na isti nivo iz 2010. godine.

2. Povećati ulaganja u nauku na 1% bruto nacionalnog dohotka u 2015. godine, u skladu sa Strategijom naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

3. Usvojiti kolektivni ugovor kojim bi se regulisao radno-pravni status zaposlenih u naučnoistraživačkim organizacijama, u skladu sa Zakonom o radu, kako bi se prestalo sa diskriminacijom zaposlenih u institutima, u odnosu na ostale zaposlene u javnom sektoru.

4. Prestati sa neopravdanim kašnenjem isplata zarada i materijalnih troškova, kao i pri donošenju pravnih akata.

5. Doneti zakon do kraja 2013. godine, kojim će se ustanoviti novi organizacioni model finansiranja nauke, po ugledu na rešenja u Evropi i svetu.

6. Ostavke ministra Žarka Obradovića i svih odgovornih zbog nestručnosti, neodgovornosti, nerešavanja i ignorisanja problema u resoru nauke.

7. Hitan sastanak sa predsednikom Vlade Ivicom Dačićem i prvim potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem, kako bi se usvojile i sprovele neophodne mere za opstanak nauke.

OBRAZLOŽENJE ZAHTEVA

Imajući u vidu realne mogućnosti, u 1. zahtevu tražimo da se obezbedi minimum finansiranja kojim će se omogućiti opstanak nauke u Srbiji. Predviđena, a još uvek neisplaćena sredstva za naučnoistraživački rad u 2013. godini (DMT2) su ispod svakog minimuma neophodnog za održivost naučne delatnosti u Srbiji.

U 2. zahtevu tražimo da država poštuje, umesto što uporno ignoriše svoju Strategiju naučnog i tehnološkog razvoja, koja podrazumeva povećanje ulaganja u nauku na 1% bruto nacionalnog dohotka do 2015. godine.

Našim 3. zahtevom tražimo da se u skladu sa Zakonom o radu hitno usvoji kolektivni ugovor, koji još uvek ne postoji, a kojim bi se regulisala prava i obaveze zaposlenih u naučnoistraživačkim organizacijama. Zbog nepostojanja Kolektivnog ugovora zaposleni u naučnoj delatnosti se nalaze u svojevrsnom pravnom vakumu i u nemogućnosti da ostvare svoja osnovna prava. Neverovatna je činjenica da se na usvajanje kolektivnog ugovora još uvek čeka.

U 4. zahtevu tražimo da se u narednih 15 dana realizuju planirani materijalni troškovi za 2013. godinu, kao i da se u narednih mesec dana pripreme aneksi projektnih ugovora kojima će biti obezbeđena dodatna sredstva neophodna za opstanak naučne delatnosti u Srbiji. Naglašavamo da su dugoročna planiranja i neometan priliv već odobrenih sredstava neophodni za održivost naučnoistraživačke delatnosti. Zastoji u isplati odobrenih sredstava ugrožavaju rad na naučnim eksperimentima, onemogućvaju realizaciju unapred isplaniranih istraživanja, međunarodnih naučnih skupova i dolazak gostujućih istraživača, čineći veliku štetu našoj nauci i državi.

U 5. zahtevu tražimo da se do kraja godine donese zakon kojim bi se, po uzoru na dobru praksu iz evropskih zemalja, ustanovila institucija koja bi na sebe preuzela poslove finansiranja nauke već u narednom projektnom ciklusu. Naučnoistraživačka delatnost podrazumeva dugoročna planiranja sa stabilnim finansiranjem.

U 6. zahtevu tražimo ostavku ministra Žarka Obradovića i ostalih odgovornih, zbog svih nabrojanih problema za koje nije pokazana ni spremnost, ni sposobnost da budu rešeni, kao i zbog neodgovornog i nestručnog vođenja resora nauke, koji je doveden ivicu propasti. Ukoliko ministar ne bude podneo ostavku, tražićemo da ga Vlada smeni.

PODRŽITE NAS!

Ako koristite FaceBook lajkujte stranu https://www.facebook.com/SpasimoNauku

Link dana – Biljke imaju svoj odgovor na globalno zagrevanje

Prema istraživanju koje je sproveo institut za primenjunu sistemsku analizu (IIASA), sa povećavanjem temeprature, biljke ispuštaju gasove koji potpomažu formiranje oblaka i hlađenje atmosfere.

© Veronika Markova | Dreamstime.com

Nova studija, koja je obajvljena u časopisu Nature Geoscience, identifikuje negativnu povratnu petlju pri kojoj povišene temperature dovode do povećane koncentracije prirodnih aerosolova, koji svojim prisustvom u atmosferi proizvode efekat hlađenja.

“Biljke, svojim reagovanjem na promenu temeprature, takođe utiču na tu promenu” tvrdi IIASA istraživač i profesor sa univerziteta u Helsinkiju (Finska) Pauli Pasenson (Pauli Paasonen), inače vodeći u pomenutom istraživanju.

IIASA

Link dana – Razvoj kataloga svih organskih jedinjenja ugljenika

DURHAM, Severna Karolina, SADFarmaceuti su, možda, na putu da obezbede novi alat koji bi obezbedio otkrivanje efikasnijih lekova i novih materijala.

U pitanju je kompjuterski algoritam koji može da modeluje i arhivira ceo spektar lakih, molekula na bazi ugljenika, koje hemičari mogu realizovati u laboratoriji.

Sitni svet molekula ima više od 1060 (mnogo veliki broj!) hemijskih struktura. Hemičar sa Duke univerziteta Dejvid Beratan (David Beratan) tvrdi da mnogi svetski problemi imaju svoje molekularno rešenje unutar hemijskog svemira, bez obzira da li je to lek za neku bolest ili novi materijal koji će upijati sunčevu svetlost bolje nego ostali pre njega.

mapa neotkrivenih ugljenicnih jedinjenja

DukeToady

Link dana – Potencijalni izvor hrane iz “nejestivih” biljaka

Tim istraživača sa instituta Virginia Tech je uspešno pretvorio celulozu u skrob. Taj proces ima potencijal da započne ozbiljne proizvodne proces hrane od biljaka koje se do sada nisu koristile u preharani.

Vođa projekta je Percival Zhang (Persival Zang) i ovo predstavlja značanu novost, ako se uzme u obzir činjenica da skrob obezbeđuje od 20% do 40% kalorija koje su potrebne u svakodnevnoj ljudskoj ishrani.

Persival Zang (Percvial Zhang)

Persival Zang (Percvial Zhang)

Virgina Tech