Link dana – Eurobot takmičenje 2013

U subotu, 21. aprila, održaće se takmičenje robota u amfiteatru hale SPENS, u Novom Sadu.

Ovo je deseto nacionalno takmičenje.

Pobednici sa ovog događaja će predstavljati Srbiju na velikom takmičenju koje će se održati u Francuskoj 9. maja 2013. godine u mestu Ferté-Bernard, 160 kilometara jugo-zapadno od Pariza.

Naši robotičari su uvek imali značajne rezultate na svetskom nivou, i ova manifestacija je prilika da se svi zainteresovani upoznaju, malo više, sa novostima i tokovima u polju robotike.

eurobot takmicenjeEurobot

Nauka, žene i mediji

Ovaj tekst je posledica skorašnjeg okruglog stola koji je posvećen uvek gorućoj temi – žene u nauci. Sem toga, postoji i poseban segment te teme koji se tiče medija.

Primer moderene naučnice…?

Počevši 2002. godine, nevladino i nestranačko udruženje „Jednake mogućnosti“ pokušava da promeni svest našeg prosečnog građanina. Osnove mete ovog udruženja su siromaštvo, neravnopravnost i neznanje. Udruženje je osnovala grupa žena stručnjaka koje se sve, više manje, bave info komunikacionim  tehnologijama (IKT).

Udruženje „Jednake mogućnosti“ je formiralo  centre za osposobljavanje novih partnera, pokretalo inicijative, lobirale, pisale smernice i učestvovale u izradi državnih dokumenata iz IKT oblasti. Sem toga, pokretane su izložbe, radionice, sprovedene razne radionice i saradnje sa univerzitetima, ne vladinim organizacijama i sa mnogim kompanijama.

Aglaonika  prva žena astronom u Staroj Grčkoj (sedi) . Foto; Wiki

Aglaonika prva žena astronom u Staroj Grčkoj (sedi) . Foto; Wiki

 

Kako same članice udruženja ističu, od svih pomenutih aktivnosti i ciljeva najvažniji im je da se ponište sve razlike koje nemaju veze sa stručnošću pojedinca. Svaki dan smo svedoci, da se na raznim nivoima, formiraju izbori saradnika, koji se zasnivaju na polnoj, imovinskoj, geografskoj, pa čak i nacionalnoj diskriminaciji. Poseban osvrt je dat položaju žene u naučnom okruženju.

Okrugli sto koji se održao pred prošlog četvrtka je nosio naziv „Uloga medija u promociji mladih naučnica“. Ovo je treći događaj ovog tipa, koji je održan tokom ove godine gde su svi zainteresovani bili pozvani da učestvuju u diskusiji koja je pokrivala ulogu i poziciju žene u naučnom svetu. Prethodna dva su se bavili malo drugačijim temama, ali ovaj niz skupova nosio je zajednički naziv „Učešće žena u nauci i tehnologiji: izazovi, mogućnosti i put napred“.

Tokom nekoliko izlaganja, govornici su istakli važnost žene u nauci. Dati su podaci koji govore o velikom i značajnom doprinosu žene u naučnim otkrićima. Istaknuto je da žene naučnici (naučnice) nemaju dovoljno podstreka u svojim istraživanjima i da su stalno u nekoj vrsti medijske niše u odnosu na muškarce. Srbija je nacija gde 52% stanovništva čine žene i prema izlagačima to je velik potencijal koji trebalo usmeriti na pravu stranu. Razbijanjem informacione blokade, ženama treba omogućiti da se više zainteresuju za zanimanja koja su mnogo više u kontaktu sa naukom. Po njima nauka nije stvar malobrojnih, nego baš naprotiv, nauci treba opšta popularizacija, na svim nivoima društva a ne samo među ženama.

Pozicija žena naučnika u društvu je često marginalizovana i njihovi uspesi imaju slabiji odjek u javnosti u odnosu na muškarce. Sem toga, naučni radnici (profesori, asistenti…) su mahom mučkog pola. Žene imaju, zaista, dosta teškoća da dostignu iste mogućnosti koje su muškarcima, da tako kažemo, lako dostupne.

Marija Kiri (Marie Curie) 1867 – 1934. Zajedno sa svojim mužem dala značajan doprinos u izučavanju fenomena radioaktivnosti.

 

Život i rad mnogih žena naučnika je dokumentovan i to zahvaljujući činjenici što su svojim radom doprinele u uspostavljanju novih naučnih činjenica koje bile važne i van sveta nauke. Možda je najupečatljiviji primer žene fizičara Marije Kiri (Marie Curie).

Pomenutu seriju okupljanja je podržao Centar za popularizaciju nauke, a značajnu reč je imala i Aleksandra Drecun, upravnik centra.

Prenesene su impresije sa prethodnih skupova i opšti je utisak da je su svi skupovi imali jako dobri odziv i pobudili veliko interesovanje za tematiku. Opšta zajednica, društveni tokovi i mediji svojom ulogom moraju više uticati na pravo i kvalitetno informisanje.

Često je prisutna podela na muška i ženska zanimanja koja, u neku ruku, nameće ulogu žene u poslovnom okruženju. Traži se da bude što manje eksponiranja žene u medijima kao objekta i što više kao subjekta. Žena naučnik je za Srbiju važan činilac, jer je još uvek u domenu neiskorišćenog potencijala. Na nivou visoke škole, istaknuto je da su žene daleko efikasnije u završavanju fakulteta, i da im u proseku treba manje vremena da dostignu željeni nivo stručnosti i da postanu ličnosti koje doprinose društvu.

Šta sam ja još video i čuo, tamo?

Po dolasku na poslednji sprat poslovnog centra „Ušće“, prvo što sam zapazio jeste veliki broj žena. Znam da su žene u centru skupa, ali ja kao  blog novinar i još jedan kolega smo bili potpuno usamljeni u tom skupu. Ostali prisutni muškarci su bili tehnička podrška samog događaja, da ne kažem radna snaga. Ne smem da zaboravim i Slobodana Bubnjića, koji je faktički deo organizacionog tima Centra za popularizaciju nauke.

Naglašavan je jedan detalj stalno i uporno: žene naučnici nisu naučnici, nego naučnice! Argumentacija ide dalje, jer nisu novinari nego novinarke, niti su asistenti nego asistentkinje, a one mogu imati samo profesorke, ali ne i profesore i sve ukupno, bilo je važno posebno istaći da se radi o ženama. Naravno da se radi o ženama, okupili smo se baš zbog njih tu! Nije bilo ni jednog muškarca naučnika na skupu da udeli svojim prisustvom malo više smisla celom skupu. Sva tri skupa su predstavljali neku vrstu međusobnog tapšanja i bodrenja žena koje dele isti ili sličan stav prema tematici, ali na žalost, muškarci nisu bili spremni da to i priznaju, svojim prisustvom. Uspeh ovakvih inicijativa ne može biti nikada dovoljno dobar, ako cela zajednica ne uzme učešće u njima.

Imamo u celoj stvari još nekih problema – naučnik ili naučnica, to ne bi trebalo da je bitno, jer se sa pozivanjem na jednake mogućnosti, u stvari stavlja težište na stručnost koji proizilazi iz znanja, kulture i zdrave društvene svesti. Sa druge strane, jednake mogućnosti su u startu relativna stvar i teško je to izvagati na pravi način. Na nivou osoba mi nismo svi jednaki, a razlike između polova su posebna tema. Ne vredi da se upuštam u bilo kakvu dalju diskusiju o sličnostima i razlikama o polovima jer to nije poenta, sada i ovde. Suština je da će žene i muškarci stalno imati razlike koji čine upravo čine takvim – ženom i muškarcem. To se oseća svuda, pa i u naučnom svetu. Lobiranja i protekcije će uvek biti, po raznim osnovama. Poneta je sastaviti dobru strukturu naučnih radnika koji će vredno i dosledno raditi na poboljšavanju kvaliteta života, koristeći nauku i njena dostignuća kao osnovni alat. Sem toga, naučni potencijal treba da se oslanja na stabilni i dovoljno čvrsti sistem vrednosti, koji ne sme biti krut, ali ni potpuno rastegljiv. Sve ovo, je više manje intuitivno jasno, pa se postavlja pitanje zašto toliko ističem.

Ada Bajron (Augusta Ada Byron) 1815 – 1852 – neki je smatraju prvim programerom informatikčke ere, dok joj to drugi na sav glas osporavaju.

 

Skoro u trenutku, iz neke vrste samo proklamovanja ženske prisutnosti i obaveznosti u nauci, skup je otišao, u svom završnom delu, u diskusiju koja je pretstavljala najveći kvalitet tokom celog događaja. Svi govornici skupa, naučnici (naučnice) i novinari (novinarke) su počeli da se bave pravom suštinom – kako podići nivo naučnog znanja u Srbiji i tako pomoći ovoj napaćenoj državi da se znanjem izbori sa svim mogućim nedaćama koje se nadvijaju nad njom. Tužno je da je u državi Srbiji budžet povećan, ali su sredstva za nauku smanjena u odnosu na prethodnu godinu.

Nauka uz podršku medija ima dovoljno kvaliteta da stvori bolje uslove za sve nas, i zbog toga je sve vrlo jasno. Polne ili bilo koje druge diskriminacije se lako prevazilaze ako se promeni svest svih nas – na bolje! Žene to pokušavaju na svoj način i ja im odajem priznanje za to, ali neće biti mnogo vajde od svega ako ostane samo na priznanju. Kao što sam moto organizacije „Jednake mogućnosti“ ističe „Dela, ne reči!“, treba se upustiti u što bolju akciju, i stvari postavi u neko, bolje ustrojstvo.

Prilažem link na kome je se nalazi pregled naučnica koje su od starih vremena pa do današnjih dana dale svoj doprinos nauci.

D. M.

Sunčeva svetlost proizvodi paru iz ledene vode

Naučnici univerziteta Rice su otkrili novu, vrlo naprednu, tehnologiju koja koristi nano čestice za direktno pretvaranje solarne energije u paru. Nova „solar steam“ (sunčeva para) metoda koja je osmišljena u laboratoriji univerziteta (Rice’s Laboratory for Nanophotonics – LANP) je toliko efikasna da može, čak proizvesti paru iz ledeno hladne vode.

Detalji ovog metoda su objavljeni novembra meseca ove godine u Internet časopisu ACS Nano. Efikasnost tehnologije je procenjena na 24%. Solarne ćelije (fotovoltaične), poređenja radi, u proseku postižu efikasnost od 15%. Međutim, istraživači sunčeve pare ne očekuju da će prva primena njihove tehnologije biti vezana za stvaranje električne energije, nego pre za sanaciju i prečišćavanje u zemljama u razvoju.

„Cela stvar je više od električne energije“ kaže šef laboratorije LANP, Naomi Halas (Naomi Halas), inače vođa celog projekta. „Sa ovom tehnologijom možemo početi da razmišljamo toplotnoj energiji Sunca na potpuno nov način.“

Oara Neumann levo i Naoumi Halas su koautori na novom istraživanju koje se bavi proučavanjem vrlo efikasnih metoda koje pretvaraju sunčevu svetlost u toplotu. Očekuju da će njihova tehnologija imati početni uticaj na razvoj izuzetno malih sistema za obrdu ljudskog otpada i to za zemlje gde fale infrastrukture kao što je električna energija ili kanalizacija: Foto: Jeff Fitlow

Efikasnost sunčeve pare je posledica rada nano čestica koje su u stanju da nadolazeću svetlost Sunca pretvore u toplotu. Kada se ove čestice potope u vodu i izlože sunčevoj svetlosti, one toliko brzo zagreju vodu da se ona momentalno zagreva do temperature pri kojoj voda isparava – dobija se vodena para. Halas kaže da solarna para ima nivo efikasnosti koji se može unaprediti poboljšavanjem same tehnologije.

„Krećemo od zagrevanja vode na makro nivou, da bi je zatim zagrejali na nano skali.“ kaže Halas. „Naše čestice su vrlo male – manje nego talasna dužina same svetlosti – što znači da imaju izuzetno malu površinu koja bi rasipala toplotu.“ Intenzivno lokalno zagrevanje generiše paru na lokalnom nivou, tačno na površini nano čestice, i ideja da se para proizvodi na nivou dela sistema (čerstice) je suprotna od intuitivne.“

Da bi pokazali kako je ceo proces ne intuitivan, saradnik na projektu Oara Njuman (Oara Neuman) je snimila film demonstracije solarne pare. U tom opitu, probna cev u kojoj su se nalazile pomenute nano čestice je potopljena u kupku ledene vode. Koristeći samo sočivo da bi se koncentrisala sunčeva svetlost na skoro smrznutu mešavinu u cevi, Njuman je pokazala da je u stanju da proizvede paru iz skoro smrznute vode.

dfs

Para je najviše korišćeni fluid u industriji. Oko 90 procenata električne energije se proizvodi zahvaljujući pari, a sem toga para se koristi za sterilisanje medicinskog otpada i hirurških instrumenata, da se pripremi hrana i da se pročisti voda.

Sistem sunčeva para koji se razvijen na univerzitetu Rice ima sveukupni nivo efikasnosti od 24 procenata. To znači da od ukupnih 100 posto energije koji je ušao u sistem, 24 procenata biva iskorišćeno za obavljanje nekog procesa ili za zagrevanje nekog drugog sistema. Ovaj rezultat poprilično prevazilazi mogućnosti najmodernijih solarnih ćelija. Verovatno će biti prvo iskorišćen za sanaciju i prečišćavanje vode u zemljama u razvoju. Foto: Jeff Fitlow.

Ljudi u zemljama u razvoju će biti prvi koji će osetiti prednosti sunčeve pare.  Inženjeri univerziteta Rice su već napravili autoklav koji pokreće sunčeva para, a koji je u stanju da steriliše medicinske i zubarske instrumente na klinikama koje nemaju pristup električnoj energiji. Halas je dobila nagradu Grand Challenges grant iz fondacije Bill i Melinda Gates za stvaranje izuzetno malog sistema za obradu ljudskog otpada u oblastima gde nema kanalizacionih sistema ili struje.

„Solarna para je izuzetna zbog svoje efikasnosti“, kaže Njuman, vodeći koautor na naučnom radu. „Nije neophodna velika količina ogledala ili solarnih panela. U stvari, cela aparatura može biti jako mala. Na primer, propusni prozor prilikom naše demonstracije je bio veliki svega nekoliko kvadratnih centimetara.“

Još jedan moguća primena nove tehnologije je u opsluživanju hibridnih rashladnih i sistema za zagrejavanje koji se pokreću preko dana zahvaljujući sunčevoj energiji, a tokom noći koriste električnu energiju. Halas, Njuman i njihove kolege su takođe sprovele eksperiment destilacije i otkrile da je sunčeva para oko dva i po puta efikasnija od postojećih destilacionih sistema.

Halas, Profesor kompjuterskog i električnog inženjeringa, profesor fizike, hemije i bio medicine je jedan od je najčešće citirani hemičar današnjice. U laboratoriji u kojoj radi istraživači su se specijalizovali u stvaranju i proučavanju čestica čije se funkcije aktiviraju pod uticajem svetlosti. Jedna od njenih kreacija – zlatna nano ljuska – je na kliničkim testovima kao potencijalni lek za rak.

Prilikom koncipiranja tehnologije lečenja raka i mnogih drugih tehnologija, Halasin tim bira da radi sa česticama koje interaguju sa vrlo malim brojem različitih talasnih dužina svetlosti. Kada je u pitanju sunčeva para, Halas i Njuman su se odlučile za česticu koja je u stanju da interaguje sa što većim opsegom talasnih dužina sunčeve svetlosti. Ove, nove nano čestice mogu biti aktivirane sa vidljivom svetlošću i sa svetlosnim dužinama svetlosti koje nisu vidljive golim okom.

„Mi ne menjamo bilo koji od zakona termodinamike“, kaže Halas. „Mi samo zagrevamo vodu na radikalno drugačiji način.“

Izložba “CERN u Srbiji”

U orgаnizаciji Centrа zа promociju nаuke i Komisije zа sаrаdnju sа CERN-om u Beogrаd stiže interаktivnа izložbа „CERN u Srbiji“. Izložbа je otvorenа od 19. oktobrа do 7. novembrа u Gаleriji Robne kuće „Beogrаd“, u Knez Mihаilovoj ulici 5.

Nаkon uspehа mаnifestаcije „Dаni budućnosti: Robotikа“, koju je zа tri nedelje posetilo više od 150.000 ljudi i o kojoj su dаnimа izveštаvаli svi štаmpаni i elektronski mediji u Srbiji, Centаr zа promociju nаuke i Komisijа zа sаrаdnju sа CERN-om u centru Beogrаdа orgаnizuju mаnifestаciju „CERN u Srbiji“, posvećenu istrаživаnjimа Evropske lаborаtorije zа nuklerаnа istrаživаnjа, inаče poznаte po аkronimu CERN (CERN, Conseil Européen pour la Recherche Nucléaire).

Pod pokroviteljstvom sаmog CERN-а, kаo i Ministаrstvа zа prosvetu, nаuku i tehnološki rаzvoj, ovа velikа interаktivnа izložbа predstаvljа nаjnovijа dostignućа u nаjvećoj istrаživаčkoj instituciji nа svetu, zаtim instrumente, detektore i tehnologiju Velikog sudаrаčа hаdronа (LHC), аkcelerаtorа nа kome je dokаzаno postojаnje Higsovog bozonа, kаo i drugа ključnа pitаnjа sаvremene fizike.

Izložbа se otvаrа u Gаleriji Robne kuće „Beogrаd“, u Knez Mihаilovoj ulici 5, gde je Centаr zа promociju nаuke tokom 2012. već orgаnizovаo izuzetno zаpаženu Veliku mаtemаtičku izložbu i pomenutu Veliku izložbu robotа. Izloženi eksponаti će istovremeno predstаviti i istrаživаnjа u CERN-u i višegodišnje učešće više od 30 srpskih nаučnikа u rаdu ove orgаnizаcije.

Izložbu će 19. oktobrа svečаno otvoriti generаlni direktor CERN-а Rolf Diter Hojer i ministаr prosvete, nаuke i tehnološkog rаzvojа Žаrko Obrаdović. Posetioci je mogu pogledаti do 7. novembrа i onа će biti otvorenа u Gаleriji svih dаnа u nedelji, osim ponedeljkom. Rаdno vreme Gаlerije je od 11 do 21 čаs, а ulаz je slobodаn zа sve grаđаne.

U okviru izložbe je orgаnizovаn i bogаt prаteći progrаm. U sаrаdnji sа Institutom zа fiziku u Beogrаdu, u prostoru zа predаvаnjа u Gаleriji orgаnizovаnа je serijа populаrnih predаvаnjа o fizici česticа, kаo i tri tribine koje će odgovoriti nа pitаnjа o grаnicаmа sаvremene nаuke, o tome kаko CERN budi mаštu milonа ljudi i čemu u prаktičnom smislu služi ovа institucijа.

Pored togа, u sаrаdnji sа Fizičkim fаkultetom Univerzitetа u Beogrаdu, zа grаđаne će biti orgаnizovаne i populаrne demonstrаcije ogledа iz fizike, koje će izvoditi studenti i doktorаnti Fizičkog fаkultetа, kаo i nаučni demonstrаtori Centrа zа promociju nаuke.

Povod zа izložbu „CERN u Srbiji“ predstаvljаju novа otkrićа u fizici elementаrnih česticа kojа su poslednjih godinа pobudilа ogromno interesovаnje svetske i domаće jаvnosti. O tome svedoči i izuzetаn uspeh tribine o Higsovom bozonu, koju je Centаr zа promociju nаuke orgаnizovаo 10. julа ove godine.

Dodаtni motiv zа dolаzаk ove izložbe u Beogrаd je i člаnstvo nаše zemlje u CERN-u. Nаime, 10. jаnuаrа 2012. predstаvnici Srbije su potpisаli Ugovor nа osnovu kogа Srbijа postаje pridruženi člаn sа stаtusom koji vodi kа punoprаvnom člаnstvu u CERN-u. Izložbom „CERN u Srbiji“, grаđаni mogu dа se upoznаju ne sаmo sа аktuelnim pitаnjimа sаvremene fizike već i sа tim štа člаnstvo u CERN-u znаči zа Srbiju.

ECCEROBOT u Beogradu

ECCEROBOT

ECCEROBOT (Embodied Cognition in a Compliantly Engineered Robot) napravljen je tako da se kreće i reaguje na spoljni svet na isti način kao i čovek. Njegov izgled je kopija čoveka. Deluje pomalo zastrašujuće, sa telom koje kao da je ogoljeno, bez kože, a na njegovoj površini se jasno vide mišići, tetive i kosti, odnosno njihova verna imitacija izrađena od veštačkih materijala.

Zbog tako neobičnog izgleda, ali i svojih specifičnih mogućnosti – na primer da se vrlo nežno rukuje sa čovekom – ECCEROBOT se poslednjih godina našao čak i na naslovnim stranama svetski poznatih magazina.

Zanimljivo je da je pravljen, jednim delom, upravo u Srbiji. Istraživačka grupa ETF Robotiks, koju čine studenti doktorskih, master i osnovnih studija Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, pod rukovodstvom profesora Veljka Potkonjaka, učestvovala je u evropskom FP7 projektu ECCEROBOT koji je za cilj imao stvaranje jedinstvenog antropomimetičkog robota.

ECCEROBOT je, inače, zamišljen kao kućni robot koji pomaže ljudima u dnevnim poslovima i koji ima sposobnost interakcije sa ljudima na način koji je sličan njima samima. Na njegovom razvoju će se raditi još najmanje čitavu deceniju. Za sada su napravljena tek dva primerka, a do serijske proizvodnje proći će još mnogo godina.

U okviru manifestacije „Dani budućnosti: Robotika“ ECCEROBOT gostuje u Beogradu 1. i 2. oktobra. Biće izložen na Velikoj izložbi robota od 10 do 22 sata, u Knez Mihailovoj ulici 5, a posetioci će moći da ga vide i rukuju se sa njim.

Uporedo sa ECCEROBOT-om, na festivalu robota u ponedeljak 1. oktobra gostuje i jedan od najuglednijih robotičara na svetu danas – profesor kognitivne robotike na Univerzitetu u Saseksu Oven Holand koji je između ostalog, predavao i na Univerzitetu Eseksa, kao i na Kalteku, Kalifornijskom institutu za tehnologiju.

PREDAVANJA

 ponedeljak, 1. oktobar

18.00 – ECCEROBOT: Robot koji ima telo kao što je tvoje – prof. dr Oven Holand, Univerzitet Saseks, Engleska

19.00 – Upravljanje humanoidnim robotima – Predrag Milosavljević, Univerzitet u Beogradu, Elektrotehnički fakultet

utorak, 2. oktobar

18.00 – Roboti budućnosti – dr Duško Katić, Laboratorija za robotiku, Institut „Mihajlo Pupin“

19.00 – Roboti u svemiru – Aleksandar Ćosić, Laboratorija za robotiku, Institut „Mihajlo Pupin“

FILMSKI PROGRAM

ponedeljak, 1. oktobar

17.00 – Ted Talks: Lični roboti – Uspon ličnih robota, Mojih 7 vrsta robota, Roboti koji ispoljavaju emocije, Hod Lipson pravi samosvesne robote

utorak, 2. oktobar

17.00 – Ted Talks: Mars roveri: Čarls Elči o roverima na Marsu, kratki film Moonrush, režija: Džonatan Minard

*svakim radnim danom u 12 časova reprizira se filmski program od prethodnog dana

Istražite više na: www.danibuducnosti.rs