Nauka, žene i mediji

Ovaj tekst je posledica skorašnjeg okruglog stola koji je posvećen uvek gorućoj temi – žene u nauci. Sem toga, postoji i poseban segment te teme koji se tiče medija.

Primer moderene naučnice…?

Počevši 2002. godine, nevladino i nestranačko udruženje „Jednake mogućnosti“ pokušava da promeni svest našeg prosečnog građanina. Osnove mete ovog udruženja su siromaštvo, neravnopravnost i neznanje. Udruženje je osnovala grupa žena stručnjaka koje se sve, više manje, bave info komunikacionim  tehnologijama (IKT).

Udruženje „Jednake mogućnosti“ je formiralo  centre za osposobljavanje novih partnera, pokretalo inicijative, lobirale, pisale smernice i učestvovale u izradi državnih dokumenata iz IKT oblasti. Sem toga, pokretane su izložbe, radionice, sprovedene razne radionice i saradnje sa univerzitetima, ne vladinim organizacijama i sa mnogim kompanijama.

Aglaonika  prva žena astronom u Staroj Grčkoj (sedi) . Foto; Wiki

Aglaonika prva žena astronom u Staroj Grčkoj (sedi) . Foto; Wiki

 

Kako same članice udruženja ističu, od svih pomenutih aktivnosti i ciljeva najvažniji im je da se ponište sve razlike koje nemaju veze sa stručnošću pojedinca. Svaki dan smo svedoci, da se na raznim nivoima, formiraju izbori saradnika, koji se zasnivaju na polnoj, imovinskoj, geografskoj, pa čak i nacionalnoj diskriminaciji. Poseban osvrt je dat položaju žene u naučnom okruženju.

Okrugli sto koji se održao pred prošlog četvrtka je nosio naziv „Uloga medija u promociji mladih naučnica“. Ovo je treći događaj ovog tipa, koji je održan tokom ove godine gde su svi zainteresovani bili pozvani da učestvuju u diskusiji koja je pokrivala ulogu i poziciju žene u naučnom svetu. Prethodna dva su se bavili malo drugačijim temama, ali ovaj niz skupova nosio je zajednički naziv „Učešće žena u nauci i tehnologiji: izazovi, mogućnosti i put napred“.

Tokom nekoliko izlaganja, govornici su istakli važnost žene u nauci. Dati su podaci koji govore o velikom i značajnom doprinosu žene u naučnim otkrićima. Istaknuto je da žene naučnici (naučnice) nemaju dovoljno podstreka u svojim istraživanjima i da su stalno u nekoj vrsti medijske niše u odnosu na muškarce. Srbija je nacija gde 52% stanovništva čine žene i prema izlagačima to je velik potencijal koji trebalo usmeriti na pravu stranu. Razbijanjem informacione blokade, ženama treba omogućiti da se više zainteresuju za zanimanja koja su mnogo više u kontaktu sa naukom. Po njima nauka nije stvar malobrojnih, nego baš naprotiv, nauci treba opšta popularizacija, na svim nivoima društva a ne samo među ženama.

Pozicija žena naučnika u društvu je često marginalizovana i njihovi uspesi imaju slabiji odjek u javnosti u odnosu na muškarce. Sem toga, naučni radnici (profesori, asistenti…) su mahom mučkog pola. Žene imaju, zaista, dosta teškoća da dostignu iste mogućnosti koje su muškarcima, da tako kažemo, lako dostupne.

Marija Kiri (Marie Curie) 1867 – 1934. Zajedno sa svojim mužem dala značajan doprinos u izučavanju fenomena radioaktivnosti.

 

Život i rad mnogih žena naučnika je dokumentovan i to zahvaljujući činjenici što su svojim radom doprinele u uspostavljanju novih naučnih činjenica koje bile važne i van sveta nauke. Možda je najupečatljiviji primer žene fizičara Marije Kiri (Marie Curie).

Pomenutu seriju okupljanja je podržao Centar za popularizaciju nauke, a značajnu reč je imala i Aleksandra Drecun, upravnik centra.

Prenesene su impresije sa prethodnih skupova i opšti je utisak da je su svi skupovi imali jako dobri odziv i pobudili veliko interesovanje za tematiku. Opšta zajednica, društveni tokovi i mediji svojom ulogom moraju više uticati na pravo i kvalitetno informisanje.

Često je prisutna podela na muška i ženska zanimanja koja, u neku ruku, nameće ulogu žene u poslovnom okruženju. Traži se da bude što manje eksponiranja žene u medijima kao objekta i što više kao subjekta. Žena naučnik je za Srbiju važan činilac, jer je još uvek u domenu neiskorišćenog potencijala. Na nivou visoke škole, istaknuto je da su žene daleko efikasnije u završavanju fakulteta, i da im u proseku treba manje vremena da dostignu željeni nivo stručnosti i da postanu ličnosti koje doprinose društvu.

Šta sam ja još video i čuo, tamo?

Po dolasku na poslednji sprat poslovnog centra „Ušće“, prvo što sam zapazio jeste veliki broj žena. Znam da su žene u centru skupa, ali ja kao  blog novinar i još jedan kolega smo bili potpuno usamljeni u tom skupu. Ostali prisutni muškarci su bili tehnička podrška samog događaja, da ne kažem radna snaga. Ne smem da zaboravim i Slobodana Bubnjića, koji je faktički deo organizacionog tima Centra za popularizaciju nauke.

Naglašavan je jedan detalj stalno i uporno: žene naučnici nisu naučnici, nego naučnice! Argumentacija ide dalje, jer nisu novinari nego novinarke, niti su asistenti nego asistentkinje, a one mogu imati samo profesorke, ali ne i profesore i sve ukupno, bilo je važno posebno istaći da se radi o ženama. Naravno da se radi o ženama, okupili smo se baš zbog njih tu! Nije bilo ni jednog muškarca naučnika na skupu da udeli svojim prisustvom malo više smisla celom skupu. Sva tri skupa su predstavljali neku vrstu međusobnog tapšanja i bodrenja žena koje dele isti ili sličan stav prema tematici, ali na žalost, muškarci nisu bili spremni da to i priznaju, svojim prisustvom. Uspeh ovakvih inicijativa ne može biti nikada dovoljno dobar, ako cela zajednica ne uzme učešće u njima.

Imamo u celoj stvari još nekih problema – naučnik ili naučnica, to ne bi trebalo da je bitno, jer se sa pozivanjem na jednake mogućnosti, u stvari stavlja težište na stručnost koji proizilazi iz znanja, kulture i zdrave društvene svesti. Sa druge strane, jednake mogućnosti su u startu relativna stvar i teško je to izvagati na pravi način. Na nivou osoba mi nismo svi jednaki, a razlike između polova su posebna tema. Ne vredi da se upuštam u bilo kakvu dalju diskusiju o sličnostima i razlikama o polovima jer to nije poenta, sada i ovde. Suština je da će žene i muškarci stalno imati razlike koji čine upravo čine takvim – ženom i muškarcem. To se oseća svuda, pa i u naučnom svetu. Lobiranja i protekcije će uvek biti, po raznim osnovama. Poneta je sastaviti dobru strukturu naučnih radnika koji će vredno i dosledno raditi na poboljšavanju kvaliteta života, koristeći nauku i njena dostignuća kao osnovni alat. Sem toga, naučni potencijal treba da se oslanja na stabilni i dovoljno čvrsti sistem vrednosti, koji ne sme biti krut, ali ni potpuno rastegljiv. Sve ovo, je više manje intuitivno jasno, pa se postavlja pitanje zašto toliko ističem.

Ada Bajron (Augusta Ada Byron) 1815 – 1852 – neki je smatraju prvim programerom informatikčke ere, dok joj to drugi na sav glas osporavaju.

 

Skoro u trenutku, iz neke vrste samo proklamovanja ženske prisutnosti i obaveznosti u nauci, skup je otišao, u svom završnom delu, u diskusiju koja je pretstavljala najveći kvalitet tokom celog događaja. Svi govornici skupa, naučnici (naučnice) i novinari (novinarke) su počeli da se bave pravom suštinom – kako podići nivo naučnog znanja u Srbiji i tako pomoći ovoj napaćenoj državi da se znanjem izbori sa svim mogućim nedaćama koje se nadvijaju nad njom. Tužno je da je u državi Srbiji budžet povećan, ali su sredstva za nauku smanjena u odnosu na prethodnu godinu.

Nauka uz podršku medija ima dovoljno kvaliteta da stvori bolje uslove za sve nas, i zbog toga je sve vrlo jasno. Polne ili bilo koje druge diskriminacije se lako prevazilaze ako se promeni svest svih nas – na bolje! Žene to pokušavaju na svoj način i ja im odajem priznanje za to, ali neće biti mnogo vajde od svega ako ostane samo na priznanju. Kao što sam moto organizacije „Jednake mogućnosti“ ističe „Dela, ne reči!“, treba se upustiti u što bolju akciju, i stvari postavi u neko, bolje ustrojstvo.

Prilažem link na kome je se nalazi pregled naučnica koje su od starih vremena pa do današnjih dana dale svoj doprinos nauci.

D. M.

Izložba “CERN u Srbiji”

U orgаnizаciji Centrа zа promociju nаuke i Komisije zа sаrаdnju sа CERN-om u Beogrаd stiže interаktivnа izložbа „CERN u Srbiji“. Izložbа je otvorenа od 19. oktobrа do 7. novembrа u Gаleriji Robne kuće „Beogrаd“, u Knez Mihаilovoj ulici 5.

Nаkon uspehа mаnifestаcije „Dаni budućnosti: Robotikа“, koju je zа tri nedelje posetilo više od 150.000 ljudi i o kojoj su dаnimа izveštаvаli svi štаmpаni i elektronski mediji u Srbiji, Centаr zа promociju nаuke i Komisijа zа sаrаdnju sа CERN-om u centru Beogrаdа orgаnizuju mаnifestаciju „CERN u Srbiji“, posvećenu istrаživаnjimа Evropske lаborаtorije zа nuklerаnа istrаživаnjа, inаče poznаte po аkronimu CERN (CERN, Conseil Européen pour la Recherche Nucléaire).

Pod pokroviteljstvom sаmog CERN-а, kаo i Ministаrstvа zа prosvetu, nаuku i tehnološki rаzvoj, ovа velikа interаktivnа izložbа predstаvljа nаjnovijа dostignućа u nаjvećoj istrаživаčkoj instituciji nа svetu, zаtim instrumente, detektore i tehnologiju Velikog sudаrаčа hаdronа (LHC), аkcelerаtorа nа kome je dokаzаno postojаnje Higsovog bozonа, kаo i drugа ključnа pitаnjа sаvremene fizike.

Izložbа se otvаrа u Gаleriji Robne kuće „Beogrаd“, u Knez Mihаilovoj ulici 5, gde je Centаr zа promociju nаuke tokom 2012. već orgаnizovаo izuzetno zаpаženu Veliku mаtemаtičku izložbu i pomenutu Veliku izložbu robotа. Izloženi eksponаti će istovremeno predstаviti i istrаživаnjа u CERN-u i višegodišnje učešće više od 30 srpskih nаučnikа u rаdu ove orgаnizаcije.

Izložbu će 19. oktobrа svečаno otvoriti generаlni direktor CERN-а Rolf Diter Hojer i ministаr prosvete, nаuke i tehnološkog rаzvojа Žаrko Obrаdović. Posetioci je mogu pogledаti do 7. novembrа i onа će biti otvorenа u Gаleriji svih dаnа u nedelji, osim ponedeljkom. Rаdno vreme Gаlerije je od 11 do 21 čаs, а ulаz je slobodаn zа sve grаđаne.

U okviru izložbe je orgаnizovаn i bogаt prаteći progrаm. U sаrаdnji sа Institutom zа fiziku u Beogrаdu, u prostoru zа predаvаnjа u Gаleriji orgаnizovаnа je serijа populаrnih predаvаnjа o fizici česticа, kаo i tri tribine koje će odgovoriti nа pitаnjа o grаnicаmа sаvremene nаuke, o tome kаko CERN budi mаštu milonа ljudi i čemu u prаktičnom smislu služi ovа institucijа.

Pored togа, u sаrаdnji sа Fizičkim fаkultetom Univerzitetа u Beogrаdu, zа grаđаne će biti orgаnizovаne i populаrne demonstrаcije ogledа iz fizike, koje će izvoditi studenti i doktorаnti Fizičkog fаkultetа, kаo i nаučni demonstrаtori Centrа zа promociju nаuke.

Povod zа izložbu „CERN u Srbiji“ predstаvljаju novа otkrićа u fizici elementаrnih česticа kojа su poslednjih godinа pobudilа ogromno interesovаnje svetske i domаće jаvnosti. O tome svedoči i izuzetаn uspeh tribine o Higsovom bozonu, koju je Centаr zа promociju nаuke orgаnizovаo 10. julа ove godine.

Dodаtni motiv zа dolаzаk ove izložbe u Beogrаd je i člаnstvo nаše zemlje u CERN-u. Nаime, 10. jаnuаrа 2012. predstаvnici Srbije su potpisаli Ugovor nа osnovu kogа Srbijа postаje pridruženi člаn sа stаtusom koji vodi kа punoprаvnom člаnstvu u CERN-u. Izložbom „CERN u Srbiji“, grаđаni mogu dа se upoznаju ne sаmo sа аktuelnim pitаnjimа sаvremene fizike već i sа tim štа člаnstvo u CERN-u znаči zа Srbiju.

ECCEROBOT u Beogradu

ECCEROBOT

ECCEROBOT (Embodied Cognition in a Compliantly Engineered Robot) napravljen je tako da se kreće i reaguje na spoljni svet na isti način kao i čovek. Njegov izgled je kopija čoveka. Deluje pomalo zastrašujuće, sa telom koje kao da je ogoljeno, bez kože, a na njegovoj površini se jasno vide mišići, tetive i kosti, odnosno njihova verna imitacija izrađena od veštačkih materijala.

Zbog tako neobičnog izgleda, ali i svojih specifičnih mogućnosti – na primer da se vrlo nežno rukuje sa čovekom – ECCEROBOT se poslednjih godina našao čak i na naslovnim stranama svetski poznatih magazina.

Zanimljivo je da je pravljen, jednim delom, upravo u Srbiji. Istraživačka grupa ETF Robotiks, koju čine studenti doktorskih, master i osnovnih studija Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, pod rukovodstvom profesora Veljka Potkonjaka, učestvovala je u evropskom FP7 projektu ECCEROBOT koji je za cilj imao stvaranje jedinstvenog antropomimetičkog robota.

ECCEROBOT je, inače, zamišljen kao kućni robot koji pomaže ljudima u dnevnim poslovima i koji ima sposobnost interakcije sa ljudima na način koji je sličan njima samima. Na njegovom razvoju će se raditi još najmanje čitavu deceniju. Za sada su napravljena tek dva primerka, a do serijske proizvodnje proći će još mnogo godina.

U okviru manifestacije „Dani budućnosti: Robotika“ ECCEROBOT gostuje u Beogradu 1. i 2. oktobra. Biće izložen na Velikoj izložbi robota od 10 do 22 sata, u Knez Mihailovoj ulici 5, a posetioci će moći da ga vide i rukuju se sa njim.

Uporedo sa ECCEROBOT-om, na festivalu robota u ponedeljak 1. oktobra gostuje i jedan od najuglednijih robotičara na svetu danas – profesor kognitivne robotike na Univerzitetu u Saseksu Oven Holand koji je između ostalog, predavao i na Univerzitetu Eseksa, kao i na Kalteku, Kalifornijskom institutu za tehnologiju.

PREDAVANJA

 ponedeljak, 1. oktobar

18.00 – ECCEROBOT: Robot koji ima telo kao što je tvoje – prof. dr Oven Holand, Univerzitet Saseks, Engleska

19.00 – Upravljanje humanoidnim robotima – Predrag Milosavljević, Univerzitet u Beogradu, Elektrotehnički fakultet

utorak, 2. oktobar

18.00 – Roboti budućnosti – dr Duško Katić, Laboratorija za robotiku, Institut „Mihajlo Pupin“

19.00 – Roboti u svemiru – Aleksandar Ćosić, Laboratorija za robotiku, Institut „Mihajlo Pupin“

FILMSKI PROGRAM

ponedeljak, 1. oktobar

17.00 – Ted Talks: Lični roboti – Uspon ličnih robota, Mojih 7 vrsta robota, Roboti koji ispoljavaju emocije, Hod Lipson pravi samosvesne robote

utorak, 2. oktobar

17.00 – Ted Talks: Mars roveri: Čarls Elči o roverima na Marsu, kratki film Moonrush, režija: Džonatan Minard

*svakim radnim danom u 12 časova reprizira se filmski program od prethodnog dana

Istražite više na: www.danibuducnosti.rs

Dan nauke – 10. jul

Od prošle godine Centar za popularizaciju nauke (CPN) je uspostavio novi značajan dan: dan nauke – 10. jul. Mogao je biti izabran bilo koji dan u godini, ali rođenje Nikole Tesle predstavlja dobar povod da se ljudima skrene pažnja da nauka postoji u njihovim životima i da, hteli to oni ili ne, često stoji u pozadini stvari, predmeta, događaja… skoro iza svega što nas okružuje u fizičkom svetu. Na žalost, inicijativu zasenjuje činjenica da postoji još ljudi na ovom svetu, koji osporavaju naučni aspekt Teslinog rada, jer je po tim ljudima, on uvek bio i ostao samo inženjer.

 Vratimo se danu nauke.

Odgovorni ljudi CPN-a su se potrudili da obeleže dan na pravi način, uprkos vrućini koja pada teško svima nama. Neke stvari si išle na ruku jučerašnjem danu, jer se već duže vreme priča o otkriću Higsovog bozona. Ako prihvatimo mogućnost da slučajnost postoji, onda je ispalo vrlo zgodno što su naučnici iz CERN-a objavili, verovatno, najočekivaniju vest 2012. godine – potvrdu postojanja čestice koja je odavno dobila ime – (Higsov) bozon.

 Samo što nije…

Velika prašina se digla u naučnom novinarstvu i sve ostale vesti su pale u zasenak vesti koja je objavljena početkom ovog meseca. Veliki akcelerator je napravljen sa jedinstvenom, misijom po mnogim parametrima – da se pokaže ili opovrgne postojanje Higsovog bozona. Ta čestica, nazvana po rodonačelniku teorije Piteru Higsu (Peter Higgs), koju neki zovu božijom česticom, jer je, najkraće rečeno, odgovorna za postojanje mase u celom univerzumu. Sem toga, potvrda njenog postojanja bi još više učvrstila teoriju koja je među fizičarima poznata pod imenom Standardni Model.

Međutim…

Ranije tokom ove godine naučnici su došli do iznenađujućeg rezultata da čestica zvana neutrino, može postići veću brzinu od brzine svetlosti. To se dodatnim istraživanjima pokazalo kao netačno, a verovatnoća da je su postojeći rezultati za otkriće H. Bozona zaista tačni iznosi samo 95%. Da, svi, mi zajedno obeležavamo (a neki i slave) ohrabrujuće, preliminarne rezultate koji sa velikom verovatnoćom ukazuju na postojanje čestice koja ima osobine postuliranog Higsovog bozona. Direktna implikacija svega rečenog je – sve do kraja godine će se pojavljivati dodatne informacije o ovom otkriću, a zvanična izjava otkrića ove teško uhvatljive čestice neće uslediti pre 2013. godine, a možda i kasnije. Neutrino je ispao brži od samog sebe, pa niko ne želi da H. bozon bude samo duh…

Astronomija i dan nauke u Srbiji

Glavna “zvezda” jučerašnjeg dana nauke u Srbiji nije H. bozon nego inicijativa da se nauka što više približi što većoj populaciji. Vođeni tom idejom, zaposleni u CPN-u su organizovali duplu posetu Astronomskoj opservatoriji u Beogradu.

Glavna zgrada opservatorije

Prepodnevna poseta je bila rezervisana za medije (od 11 časova), a večernje izdanje (od 19 časova) za sve ostale, koje zanima nauka, konkretno astronomija. Autor ovog teksta je bio u prvoj poseti i saznao od ljudi iz CPN-a da je poseta opservatoriji samo jedna u nizu poseta naučnim institutima u Srbiji, čiji je cilj popularizacija nauke i informisanje javnosti o stanju nauke i naučnih institucija u Srbiji.

Zvanična adresa opservatorije je Vogina 7, a njena lokacije, praktično od njenog nastanka je na lokaciju koju sada nazivamo Zvezdarska šuma na opštini Zvezdara.

Reporteri i novinari su došli pred glavnu zgradu kompleksa od 8 paviljona koji se nalaze raspoređeni na prostoru od 10 hektara. Tokom naše posete koja je trajala nešto više od sat vremena, naš domaćin je bio direktor instituta Zoran Knežević.

Gospodin Knežević je bi bio vrlo informativan u svojim izlaganjima i dosta zanimljivih informacija se moglo čuti o radu i istoriji instituta.

Počeci astronomskih istraživanja datiraju još od 1887. godine (7. april) kada je profesor Velike škole Milan Nedeljković, pokrenuo inicijativu o osnivanju provizorne institucije. Ta institucija je predstavljala spoj astronomske opservatorije i Meteorološke stanice. Zbog toga astronomska opservatorija je najstariji naučni institut u zemlji.

Rad je započet u jednoj kući na opštini Vračar, na ćošku ulica Vojvode Milenka i Svetozara Markovića. Nešto kasnije, tokom 1891. godine institut je premešten u novu u sklopu sadašnjeg Karađorđevog parka. Jedan od prvih zadataka novo formiranog instituta je bio određivanje tačne geografske lokacije Beograd, što je preciznije moguće.

Možda najznačajnija prekretnica u radu ove institucije je završetak I svetskog rata. Kako je tadašnja Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca bila na pobedničkoj strani, potpisivanjem mira, pobednice su imale pravo na ratnu odštetu. Milan Nedeljković se izbori da astronomska opservatorija dobije opremu za svoja istraživanja od Nemačke. U tom trenutku to je bio veliki dobitak za opservatoriju, ali čekalo se sve do 1929. godine da svi traženi uređaji stignu u Beograd. Tokom tog perioda, tačnije 1924. godine došlo je do razdvajanja opservatorije i meteorološke stanice, gde je ova potonja nastavila da bude državni servis, a opservatorija prerasla u pravu naučnu instituciju okrenuta isključivo naučnom radu. Iste godine Institut je premešten na brdo koje tada nosilo ime Veliki Vračar (i danas najveća kota u Beogradu – 263 m), a od 1929. godine je izmešteno na novu lokaciju na kojoj se i dan danas nalazi. Postojeća glavna zgrada je napravljena za tri godine, a ostali paviljoni su, kroz vreme, dodatno izgrađivani.

U tom periodu, institutu se pridružuje Vojislav Mišković, već izgrađeni astronom koji je na taj način prekinuo svoj rad u opservatoriji u Nici (Francuska). Sem toga, nekoliko različitih teleskopa je proradilo u tom periodu i razvija se izdavačka delatnost.

U godinama drugog svetskog rata, nemačke okupacione snage su koristile glavnu zgradu opservatorije kao glavni štab za protiv avionsku artiljeriju. Mišković je svojim diplomatskim umećem sprečio da vitalna oprema za rad opservatorije bude oteta i odnesena u Nemačku. Osnova njegovog pristupa je bio rad. Svim silama se trudio da odražava rad instituta tokom rada i tako ima stalni razlog za držanje opreme u institutu.

Po završetku rata institut raste i na današnji dan ima 60 zaposlenih, a od tog broja je 40 istraživača. Institut sada u svom radu pokriva sve oblasti astronomije, njihov moto koji je postavljen na samom početku rada glasi Omnia in numero et mensura.

Krajem 20. veka započet je projekat izgradnje produžnice (ne i preseljenja) opservatorije, jer već tada Beograd je „opkolio“ opservatoriju i svojim prisustvom generiše preveliki svetlosti fon (svetlosni šum) koji u mnogome ometa i smanjuje kvalitet osmatranja i istraživanja. Nova ispostava se nalazi na planini visokoj nešto više od 1000 metra u okolini Prokuplja, na Vidojevici.

Astronomska opservatorija je uspešno plasirala svoj projekat pri Evropskoj Uniji i dobila je od Unije značajan sredstva da izgradi novi teleskop čije sočivo ima prečnik od 1,5m. Najveći teleskop u opservatorije u Beogradu na Zvezdari ima sočivo prečnika od 65cm. Izgradnja teleskopa i prateće infrastrukture će biti „teška“ 1,1 miliona evra.

Teleskop

U jednom od paviljona se nalazi pomenuti teleskop koji spada tip ovih uređaja koji se nazivaju refraktorima. Ukupna dužina teleskopa je 10,5 metara. Kada se ulazi u paviljon stiče se utisak operativnog muzeja, jer je taj teleskop postavljen još 1924. godine. On je zahvaljujući novim tehnologijama robotizovan i praktično sva osmatranja se vrše posredno, preko kompjuterskog ekrana.

Naravno, ako bi zatrebalo mogli bi ste gledati u duboki svemir kroz njegov optički okular, ali komoditet koji pruža veza sa kompjuterom je višestruk. Naš domaćin je istakao da se u vreme njegovog studiranja još uvek radilo na „starinski“ način.

Umesto zaključka

Posetom paviljonu sa najvećim teleskopom, celokupna poseta opservatoriji je privedena kraju, a ostatak dana je bio posvećen tribini o Higsovom bozonu.

Na žalost, i na sreću, na tribini u prostorijama male galerije „SANU“ na ćošku Knez Mihajlove ulice sa ulicom Đure Jakšića nije bilo dovoljno mesta za sve zainteresovane. U ovom prostoru je bila i izložba Astronomske opservatorije kojom se obeležavao 125 godina rada ove institucije.

Ljubazno osoblje Centra za popularizaciju nauke je omogućilo da se nauka.rs nađe, među ostalim medijima, u srcu dešavanja na dan nauke – Tanja Kovač, Slobodan Bubnjević i direktor centra Aleksandra Drecun.

Jugoslovenska Galaksija

Pod okriljem Bigz-a, vrlo perspektivne izdavačke kuće u vreme stare Jugoslavije, objavljivan je naučni časopis “Galaksija”. Interesovanje za nauku je bilo izuzetno među narodima i narodnostima, i sada se svi sećaju tog časopisa kao kvalitetnog izdanja. U galeriji, koju prilažemo, nalaze se izbor naslovnih strana časopisa koji je izlazio punih 20 godina i koji se uvek trudio da bude u toku sa savremenim tokovima u nauci.

Autori tekstova su se trudili da izopšte sve što je predstavljalo kvazi nauku i da se skoncentrišu na činjenice, podatke i vesti koje su naučno važne. Časopis je bio čitan po celoj Jugoslaviji, i mnogima je predstavljo jedinstveni uvid u to šta se dešava u savremenom svetu nauke.

Galerija se može naći na blog sajtu Yugodrom, a veći izbor na flickr izdanju tog sajta.

Naslovi koji se mogu pročitati na tim naslovnim stranama časopisa predstavljaju, i danas, važne teme u nauci, a mnoge od njih su, u međuvremenu, postale važne i van okvira naučnog sveta.

U duhu, upravo završenog festivala nauke, koji se bavi popularizacijom istraživačkog duha u Srbiji, evo jednog osvrta na naučnu prošlost jedne države, koje više nema, ali je imala potencijala i u tom značajnom polju – nauci.

[nggallery id=4]