SPASIMO NAUKU u Srbiji

Poštovane koleginice, kolege i svi poštovaoci nauke,

Pozivamo Vas da podržite i učestvujete na protestu naučnih radnika pod nazivom SPASIMO NAUKU, koji će se održati u UTORAK, 2. JULA, na TRGU NIKOLE PAŠIĆA u Beogradu, sa početkom u 10 ČASOVA pre podne.

Suštinski razlog za održavanje protesta SPASIMO NAUKU! je nedostatak stručnog i ozbiljnog odnosa države prema nauci, u svakom pogledu. Ugrožen je opstanak nauke u Srbiji.

Naučni radnici još uvek, od početka 2013. godine nisu dobili sredstva za materijalne troškove i na taj način su ostali bez osnovnih sredstva za naučnoistraživački rad i održavanje opreme. Takođe, predviđena, a neisplaćena sredstva su ispod svakog minimuma neophodnog za održivost naučne delatnosti u Srbiji. Najavljenim rebalansom budžeta kojim se planira smanjenje budžeta za nauku, sadašnje katastrofalno stanje će se još pogoršati i zato

stupamo u protest sve dok se ne ispune naši

Z A H T E V I

1. Podići nivo ovogodišnjih materijalnih troškova po istraživaču na 50% vrednosti iz 2010. godine, a pri usvajanju budžeta za 2014. godinu obezbediti sredstva kojima će nivo materijalnih troškova po istraživaču (DMT2) biti vraćen na isti nivo iz 2010. godine.

2. Povećati ulaganja u nauku na 1% bruto nacionalnog dohotka u 2015. godine, u skladu sa Strategijom naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

3. Usvojiti kolektivni ugovor kojim bi se regulisao radno-pravni status zaposlenih u naučnoistraživačkim organizacijama, u skladu sa Zakonom o radu, kako bi se prestalo sa diskriminacijom zaposlenih u institutima, u odnosu na ostale zaposlene u javnom sektoru.

4. Prestati sa neopravdanim kašnenjem isplata zarada i materijalnih troškova, kao i pri donošenju pravnih akata.

5. Doneti zakon do kraja 2013. godine, kojim će se ustanoviti novi organizacioni model finansiranja nauke, po ugledu na rešenja u Evropi i svetu.

6. Ostavke ministra Žarka Obradovića i svih odgovornih zbog nestručnosti, neodgovornosti, nerešavanja i ignorisanja problema u resoru nauke.

7. Hitan sastanak sa predsednikom Vlade Ivicom Dačićem i prvim potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem, kako bi se usvojile i sprovele neophodne mere za opstanak nauke.

OBRAZLOŽENJE ZAHTEVA

Imajući u vidu realne mogućnosti, u 1. zahtevu tražimo da se obezbedi minimum finansiranja kojim će se omogućiti opstanak nauke u Srbiji. Predviđena, a još uvek neisplaćena sredstva za naučnoistraživački rad u 2013. godini (DMT2) su ispod svakog minimuma neophodnog za održivost naučne delatnosti u Srbiji.

U 2. zahtevu tražimo da država poštuje, umesto što uporno ignoriše svoju Strategiju naučnog i tehnološkog razvoja, koja podrazumeva povećanje ulaganja u nauku na 1% bruto nacionalnog dohotka do 2015. godine.

Našim 3. zahtevom tražimo da se u skladu sa Zakonom o radu hitno usvoji kolektivni ugovor, koji još uvek ne postoji, a kojim bi se regulisala prava i obaveze zaposlenih u naučnoistraživačkim organizacijama. Zbog nepostojanja Kolektivnog ugovora zaposleni u naučnoj delatnosti se nalaze u svojevrsnom pravnom vakumu i u nemogućnosti da ostvare svoja osnovna prava. Neverovatna je činjenica da se na usvajanje kolektivnog ugovora još uvek čeka.

U 4. zahtevu tražimo da se u narednih 15 dana realizuju planirani materijalni troškovi za 2013. godinu, kao i da se u narednih mesec dana pripreme aneksi projektnih ugovora kojima će biti obezbeđena dodatna sredstva neophodna za opstanak naučne delatnosti u Srbiji. Naglašavamo da su dugoročna planiranja i neometan priliv već odobrenih sredstava neophodni za održivost naučnoistraživačke delatnosti. Zastoji u isplati odobrenih sredstava ugrožavaju rad na naučnim eksperimentima, onemogućvaju realizaciju unapred isplaniranih istraživanja, međunarodnih naučnih skupova i dolazak gostujućih istraživača, čineći veliku štetu našoj nauci i državi.

U 5. zahtevu tražimo da se do kraja godine donese zakon kojim bi se, po uzoru na dobru praksu iz evropskih zemalja, ustanovila institucija koja bi na sebe preuzela poslove finansiranja nauke već u narednom projektnom ciklusu. Naučnoistraživačka delatnost podrazumeva dugoročna planiranja sa stabilnim finansiranjem.

U 6. zahtevu tražimo ostavku ministra Žarka Obradovića i ostalih odgovornih, zbog svih nabrojanih problema za koje nije pokazana ni spremnost, ni sposobnost da budu rešeni, kao i zbog neodgovornog i nestručnog vođenja resora nauke, koji je doveden ivicu propasti. Ukoliko ministar ne bude podneo ostavku, tražićemo da ga Vlada smeni.

PODRŽITE NAS!

Ako koristite FaceBook lajkujte stranu https://www.facebook.com/SpasimoNauku

Takmičenje za najboljeg fotografa prirode za 2013. godinu

Gallery

This gallery contains 14 photos.

Nekoliko fotografija našlo se u finalu takmičenja za Nature Photographer of the Year 2013 (Najboljeg fotografa prirode za 2013. godinu), koje organizuje Society of German Nature Photographers (Drustvo nemačkih fotografa sveta prirode). Slike su bile podeljene u nekoliko kategorija: sisari, … Continue reading

Utvrđeni Kovlun grad: grad tame i anarhije

Kovlun grad 1980. godine.

Kovlun grad 1980. godine.

Zvali su ga bezzakona zona sumraka. Mesto sa najvećom gustinom naseljenosti na svetu. Ali za mnoge, Utvrđeni grad Kovlun (Kowloon Walled City), je jednostavno bio dom.

Na 2,7 hektara enklave nalazili su se saloni opijuma, skladišta, kockarnice, brodveli vođeni od strane trijade. Prostor gde su se policija, zdravstvena inspekcija pa čak poreski obveznici plašili da kroče.

Zamislite: Kako je bilo živeti u Kovlun utvrđenom gradu?

Skica jednog dela Kovlun grada. Kako se živelo i radilo u stanu od 4 kvadratna metra.

Skica jednog dela Kovlun grada. Kako se živelo i radilo u stanu od 4 kvadratna metra.

U kantonima, bio je poznat kao “grad tame“.

Iako je bio smrdljivo, odvratno mesto, gde su se pacovi slobodno šetali, i gde je kanalizacija neprestano curila, meštani, trgovci, iscelitelji i samoproklamovani doktori i zubari su ga verno branili do poslednjeg dana.

Nekad se mislilo da je bilo mesto sa najvećom gustinom naseljenosti na svetu, sa 35.000 ljudi naguranih u male stanove, i sa preko 300 međusobno povezanih kula, svih sagrađenih bez i jednog arhitekte.

Pogled iz vazduha na Kovlun grad 1987. godine.

Pogled iz vazduha na Kovlun grad 1987. godine.

Ali u martu 1993. godine, poslednja grupa stanovnika je prihvatila, konačno, uslove za preseljenje.

To je oborilo i poslednju zavesu na bizarnom poglavlju kolonijalne prošlosti Hong Konga.

Pitajte bivše stanovnike ovog grada šta im najviše nedostaje, i većina će vam reći prijateljstvo.

U 1960.-im porodica Heung, koja je brojala 6 članova preselila se iz kolibe na krovu zgrade u Hong Hom-u, u Kovlun grad.
Prvo su živeli u 7 kvadratnih metara, u dvospratnoj kući pored Tung Tau Chen puta, koje su delili sa 7 drugih porodica.
Nekoliko godina kasnija, preselili su se u dvosoban stan na četvrtom spratu zgrade pored Tai Cheng ulice.

“Živeli smo siromašno, ali smo bili srećni“, izjavila je najstarija ćerka Heung Yun-king.
“Najbolje vreme smo proveli u prvoj kući, iako su sobe bile toliko male da nismo imali mesta ni za sto za ručanje. Jeli smo sa daske koja je bila postavljena preko mašine za štrikanje i kreveta. Svi smo se slagali, i bilo je super imati toliko dece sa kojima možete da se igrate.”

Istorija ovog grada datira čak iz perioda Sung dinastije (960.-1297.), kada je postojao kao malo utvrđenje imperiajalističkim vojnicima koji su kontrolisali trgovinu soli.

U drugoj polovini 19. veka, Kinezi su se suočili sa invazijom Engleza, koji su držali Hong Kong ostrvo. Koji su se kasnije proširili na grad koji je sada imao vojnike, oficire i njihove porodice.

Godine 1898, grad je postao jedini deo Hong Konga koji Kina nije želela da ustupi Britancima tokom 99-ogodišnje opsade Kovlona i novih teritorija.
Britanci su se složili da Kina može da zadrži utvrđeni grad dok se kolonijalna administracija ne utvrdi. Ali Kina nikad nije napustila svoje pravo i nadležnost tako da je bitka oko suvereniteta nastavljena i nikad nije rešena. Rezultat tome je da je Kovlun postao grad bez zakona i utočište kriminalcima.

Radnje unutar utvrdjenog grada.

Radnje unutar utvrdjenog grada.

Kako su rente bile niske, i nije bilo brige oko poreza, viza ili licenci, grad je polako počeo da se puni. Do 1980. godine, brojao je 35.000 ljudi. Vlasti su pokušale nekoliko puta da očiste grad, ali svakim pokušajem stanovnici su pretili incidentima. Niske rente takođe su značile i izgradnju manjih fabrika. Igračke, stvari od plastike i hrana bili su glavni proizvodi. Fabrike su, možda, donele svojim vlasnicima solidan prihod, ali đubreta je bilo na sve strane, opasnost od požara i zagađenje su se konstantno povećavali. Ograničeno mešanje vlasti takođe je značilo i ograničenu socijalnu pomoć. Kako niko nije odnosio smeće, niti brinuo o gradu, meštani su morali da se oslanjaju jedni na druge kako bi preživeli. To je razvilo jednu prijateljski nastrojenu atmosferu među stanovnicima ovog tamnog grada.

Protesti protiv rusenja 1992. godine.

Protesti protiv rusenja 1992. godine.

Konačnu odluku o rušenju, vlasti su donele 1987. godine, ali tek u martu 1993. su otpočeli sa demoliranjem. U aprilu 1994. godine, Kovlun grad je srušen i na njegovo mesto napravljen je Kovlun utvrđeni park, koji je otvoren u decembru 1995. godine.
Neki artifekti iz starog grada su ostali. Tako na primer zgrada Yamen (Jemen), koja je izgrađena početko 1800-tih i koja je služila kao vojni štab, sačuvana je. Takođe, ostaci Južne kapije su sačuvani i nalaze se u parku.

Pocetak demoliranja 1993. godine.

Početak demoliranja 1993. godine.

Iako je srušen, sećanja na ovaj grad i danas žive. Može se slobodno reći da smo danas možda i zaboravili na društvenu odgovornost i solidarnost koja je nekada vladala u ovom gradu.

Sunčeva svetlost proizvodi paru iz ledene vode

Naučnici univerziteta Rice su otkrili novu, vrlo naprednu, tehnologiju koja koristi nano čestice za direktno pretvaranje solarne energije u paru. Nova „solar steam“ (sunčeva para) metoda koja je osmišljena u laboratoriji univerziteta (Rice’s Laboratory for Nanophotonics – LANP) je toliko efikasna da može, čak proizvesti paru iz ledeno hladne vode.

Detalji ovog metoda su objavljeni novembra meseca ove godine u Internet časopisu ACS Nano. Efikasnost tehnologije je procenjena na 24%. Solarne ćelije (fotovoltaične), poređenja radi, u proseku postižu efikasnost od 15%. Međutim, istraživači sunčeve pare ne očekuju da će prva primena njihove tehnologije biti vezana za stvaranje električne energije, nego pre za sanaciju i prečišćavanje u zemljama u razvoju.

„Cela stvar je više od električne energije“ kaže šef laboratorije LANP, Naomi Halas (Naomi Halas), inače vođa celog projekta. „Sa ovom tehnologijom možemo početi da razmišljamo toplotnoj energiji Sunca na potpuno nov način.“

Oara Neumann levo i Naoumi Halas su koautori na novom istraživanju koje se bavi proučavanjem vrlo efikasnih metoda koje pretvaraju sunčevu svetlost u toplotu. Očekuju da će njihova tehnologija imati početni uticaj na razvoj izuzetno malih sistema za obrdu ljudskog otpada i to za zemlje gde fale infrastrukture kao što je električna energija ili kanalizacija: Foto: Jeff Fitlow

Efikasnost sunčeve pare je posledica rada nano čestica koje su u stanju da nadolazeću svetlost Sunca pretvore u toplotu. Kada se ove čestice potope u vodu i izlože sunčevoj svetlosti, one toliko brzo zagreju vodu da se ona momentalno zagreva do temperature pri kojoj voda isparava – dobija se vodena para. Halas kaže da solarna para ima nivo efikasnosti koji se može unaprediti poboljšavanjem same tehnologije.

„Krećemo od zagrevanja vode na makro nivou, da bi je zatim zagrejali na nano skali.“ kaže Halas. „Naše čestice su vrlo male – manje nego talasna dužina same svetlosti – što znači da imaju izuzetno malu površinu koja bi rasipala toplotu.“ Intenzivno lokalno zagrevanje generiše paru na lokalnom nivou, tačno na površini nano čestice, i ideja da se para proizvodi na nivou dela sistema (čerstice) je suprotna od intuitivne.“

Da bi pokazali kako je ceo proces ne intuitivan, saradnik na projektu Oara Njuman (Oara Neuman) je snimila film demonstracije solarne pare. U tom opitu, probna cev u kojoj su se nalazile pomenute nano čestice je potopljena u kupku ledene vode. Koristeći samo sočivo da bi se koncentrisala sunčeva svetlost na skoro smrznutu mešavinu u cevi, Njuman je pokazala da je u stanju da proizvede paru iz skoro smrznute vode.

dfs

Para je najviše korišćeni fluid u industriji. Oko 90 procenata električne energije se proizvodi zahvaljujući pari, a sem toga para se koristi za sterilisanje medicinskog otpada i hirurških instrumenata, da se pripremi hrana i da se pročisti voda.

Sistem sunčeva para koji se razvijen na univerzitetu Rice ima sveukupni nivo efikasnosti od 24 procenata. To znači da od ukupnih 100 posto energije koji je ušao u sistem, 24 procenata biva iskorišćeno za obavljanje nekog procesa ili za zagrevanje nekog drugog sistema. Ovaj rezultat poprilično prevazilazi mogućnosti najmodernijih solarnih ćelija. Verovatno će biti prvo iskorišćen za sanaciju i prečišćavanje vode u zemljama u razvoju. Foto: Jeff Fitlow.

Ljudi u zemljama u razvoju će biti prvi koji će osetiti prednosti sunčeve pare.  Inženjeri univerziteta Rice su već napravili autoklav koji pokreće sunčeva para, a koji je u stanju da steriliše medicinske i zubarske instrumente na klinikama koje nemaju pristup električnoj energiji. Halas je dobila nagradu Grand Challenges grant iz fondacije Bill i Melinda Gates za stvaranje izuzetno malog sistema za obradu ljudskog otpada u oblastima gde nema kanalizacionih sistema ili struje.

„Solarna para je izuzetna zbog svoje efikasnosti“, kaže Njuman, vodeći koautor na naučnom radu. „Nije neophodna velika količina ogledala ili solarnih panela. U stvari, cela aparatura može biti jako mala. Na primer, propusni prozor prilikom naše demonstracije je bio veliki svega nekoliko kvadratnih centimetara.“

Još jedan moguća primena nove tehnologije je u opsluživanju hibridnih rashladnih i sistema za zagrejavanje koji se pokreću preko dana zahvaljujući sunčevoj energiji, a tokom noći koriste električnu energiju. Halas, Njuman i njihove kolege su takođe sprovele eksperiment destilacije i otkrile da je sunčeva para oko dva i po puta efikasnija od postojećih destilacionih sistema.

Halas, Profesor kompjuterskog i električnog inženjeringa, profesor fizike, hemije i bio medicine je jedan od je najčešće citirani hemičar današnjice. U laboratoriji u kojoj radi istraživači su se specijalizovali u stvaranju i proučavanju čestica čije se funkcije aktiviraju pod uticajem svetlosti. Jedna od njenih kreacija – zlatna nano ljuska – je na kliničkim testovima kao potencijalni lek za rak.

Prilikom koncipiranja tehnologije lečenja raka i mnogih drugih tehnologija, Halasin tim bira da radi sa česticama koje interaguju sa vrlo malim brojem različitih talasnih dužina svetlosti. Kada je u pitanju sunčeva para, Halas i Njuman su se odlučile za česticu koja je u stanju da interaguje sa što većim opsegom talasnih dužina sunčeve svetlosti. Ove, nove nano čestice mogu biti aktivirane sa vidljivom svetlošću i sa svetlosnim dužinama svetlosti koje nisu vidljive golim okom.

„Mi ne menjamo bilo koji od zakona termodinamike“, kaže Halas. „Mi samo zagrevamo vodu na radikalno drugačiji način.“

Merenje inteligencije mozga

Globalna povezanost unutar moyga. Izvor: WUSTL/Michael Cole

Ima dosta prepreka da bi se precizno ustanovio nivo inteligencije kod čoveka, ponajviše zbog razumevanja kompleksnosti mozga. Neke od metoda su vrlo jednostavne, ali neke traže malo više truda, kao što je najnovija metoda slikanja mozga (brain imaging).

Istraživači sa Vašington univerziteta u Sent Luisu (Washington University in St. Louis) su pronašli način da odrede 10 posto ličnih razlika u nivou inteligencije. To su uspeli merenjem snage neuronskih veza, posebno onih koje se račvaju od levog prefrontalnog korteksa ka ostatku mozga. Prema istraživačima, taj deo se ponaša kao upravljač ostatku mozga, nadgledajući pojedinačne delove nekog procesa i menja ih ili sređuje, ako je potrebno.

Tokom rada na studiji, istraživači su učesnike izložili mašinama koje sprovode Magnetnu rezonantnu tomografiju (MRT eng. MRI – Magnetic Resoance Imaging), a zatim su im dali zadatke koji podrazumevaju intelektualno angažovanje. Na primer, pokazali su im niz fotografija pitajući ih da li se neka od već viđenih, pojavila ponovo u nizu. Sa dobijenim rezultatima (skeniranja), istraživači su bili u mogućnosti da naprave pojedinačne mape uma učesnika. Dobijene mape su ukazivale na međusobnu povezanost različitih delova mozga i kako oni zajedno sarađuju i funkcionišu („Global Brain Connectivity“).

Vrlo je teško sastaviti objektivne testove inteligencije. Sami naučnici tvrde da treba još da se saznaje i uči o levom lateralnom prefrontalnom korteksu, ali ono što njihov rad iznosi predstavlja još malo spoznaje o ljudskom mozgu.