Takmičenje za najboljeg fotografa prirode za 2013. godinu

Gallery

This gallery contains 14 photos.

Nekoliko fotografija našlo se u finalu takmičenja za Nature Photographer of the Year 2013 (Najboljeg fotografa prirode za 2013. godinu), koje organizuje Society of German Nature Photographers (Drustvo nemačkih fotografa sveta prirode). Slike su bile podeljene u nekoliko kategorija: sisari, … Continue reading

Link dana – Biljke imaju svoj odgovor na globalno zagrevanje

Prema istraživanju koje je sproveo institut za primenjunu sistemsku analizu (IIASA), sa povećavanjem temeprature, biljke ispuštaju gasove koji potpomažu formiranje oblaka i hlađenje atmosfere.

© Veronika Markova | Dreamstime.com

Nova studija, koja je obajvljena u časopisu Nature Geoscience, identifikuje negativnu povratnu petlju pri kojoj povišene temperature dovode do povećane koncentracije prirodnih aerosolova, koji svojim prisustvom u atmosferi proizvode efekat hlađenja.

“Biljke, svojim reagovanjem na promenu temeprature, takođe utiču na tu promenu” tvrdi IIASA istraživač i profesor sa univerziteta u Helsinkiju (Finska) Pauli Pasenson (Pauli Paasonen), inače vodeći u pomenutom istraživanju.

IIASA

Kako ćemo izumreti?

Da li će ljudi sami sebe uništiti?

Koje su to najveće globalne opasnosti po ljude? Da li smo na granici da sami sebi presudimo?

Internacionalni tm naučnika, matematičara i filozofa sa Instituta za ljudsku budućnost na Oksfor univerzitetu (Oxfrord University’s Future of Humanity Institute) istražuje najveće pretnje po ljudsku populaciju. U članku “Egzistencijalan rizik kao globalni prioritet”, raspravljali su o tome kako bi internacionalni političari, tačnije svetkse vođe, trebalo da ozbiljno povedu računa kada je reč o riziku izumiranja ljudkse vrste.

Prošle godine bilo je više akademskih člankaka o snowboarding-u nego o ljudskom izumiranju.

Švedski direktor instituta, Nik Bostrom (Nick Bostorm), izjavio je koliko je bitno da povedemo računa o nekim stvarima, jer možda ne dočekamo sledeći vek.

Mnogo toga smo prošli, a opet smo preživeli…
Dakle koje su to onda najveće pretnje?

Prvo par dobrih vesti. Pandemije i prirodne katastrofe mogu nam naneti katastrofalne gubitke, ali Bostrom veruje da bismo ih najverovatnije preživeli. Kao vrsta, već smo proživeli nekoliko hiljada godina bolesti, gladovanja, poplava, predatora, proganjanja, zemljotresa i prirodnih promena. Tako da su šanse na našoj strani. Takođe, veoma su male šanse da nestanemo od posledice udara asteroida ili erupcije super vulkana.

Procenjuje se da 99% vrsta koje su ikada postojale su do sada izumrle.

Procenjuje se da 99% vrsta koje su ikada postojale su do sada izumrle.

Čak i gubitci u 20. veku tokom dva velika rata, kao i čuvena epidemija gripa u Španiji, nisu uspeli da zaustave globalizaciju ljudske populacije.
Nuklearni rat bi mogao da nanese užasna razaranja, ali dovoljno pojedinaca bi preživelo tako da bi mogli da omoguće opstanak naše vrste.

Ako su sve ovo bile dobre vesti, čega onda treba da se plašimo?

Bostrom veruje da smo ušli u neku novu vrstu tehnološle ere, koja ima kapacitet da ugrozi našu budućnost kao niko pre. O ovakvim pretnjama nemamo nikakve podatke, ništa što bi nam pomoglo da se snađemo i preživimo.

Gubitak kontrole

U poređenju sa opasnošću kada date detetu oružije u ruke, napredna tehnologija nam polako izmiče iz kontrole i mogućnosti da je obuzdamo.

Eksperimenti u oblastima kao što su sintetička biologija, nanotehnologija i veštačka inteligencija, kreću se ka teritoriji koja je neistražena i nepredvidiva.

Sintetička biologija, gde biologija susreće inženjerstvo, obećava velike medicinske benefite. Ali Bostrom je zabrinut za nepredviđene posledice u manipulaciji granica ljudske biologije.

Nanotehnologija, koja radi na molekularnom ili atomskom nivou, bi takođe mogla postati veoma destruktivna ako se bude koristila u ratovima. Bostrom je napisao da će buduće vlade imati glavni izaziov kada je reč o kontrolisanju i ograničavanju zloupotreba. Podjednako, postoji strah i kod veštačke inteligencije, kako će ona u budućnosti reagovati na spoljni svet.

Takva “kompjuterska inteligencija” mogla bi biti jak instument u industriji, medicini, poloprivredi ili upravljanju ekonomijom. Ali takođe bi mogla biti nešto sasvim drugačije ako izmakne kontroli.

Spontane posledice
Ovo nisu nagađanja već činjenice.

Šon o Hegertah (Sean O’Heigeartaigh), genetičar pri institutu, povlači analogiju sa algoritmima korišćenim u automatskom trgovanju na berzama.

Ove matematičke veze mogu imati direktne i destruktivne posledice po “prave” ekonomije i “prave” ljude. Takvi kompjuterski sistemi mogu manipulisati stvarnim svetom, dodaje Hegerrah, koji je studirao molekularnu evoluciju na Triniti koledžu u Dablinu (Molecular evolution at Trinity College Dublin).

On se brine o pogrešno vođenim dobrim namerama kada je reč o rizicima u biološkom ispitivanju kao što su eksperimenti na genetskim modifikacijama, rasklapanje i ponovno sklapanje genetskih struktura.

Genetski modifikovana hrana je deo bioinženjeringa.

Genetski modifikovana hrana je deo bioinženjeringa.

“Malo je verovatno da bi neko želeo da stvori nešto loše”, dodao je, ali uvek postoji rizik kao i spontane posledice događaja koji bi mogli naškoditi drugim sredinama ukoliko budu prebačeni u iste.

“Mi razvijamo stvari koje bi mogle otići u pogrešnom smeru”, dodao je.

“Sa bilo kojom novom moćnom tehnologijom, moramo prvo veoma dobro razmisliti šta znamo o njoj – ali bi možda bilo znatno bitnije razmisliti o tome šta zapravo ne znamo o njoj”

Lančana reakcija

Ova grupa naučnika priča o kompjuterima koji su sposobni da naprave daleko naprednije i jače kompjutere. Neće se desiti da ove mašine odjednom razviju smisao za sarkazam i loše ponašanje, ali istraživač Daniel Divej (Daniel Dewey) govori o “eksploziji inteligencije” gde ubrzano širenje kompjuterske moći postaje sve manje predvidivo i kontrolisano.

“Veštačka inteligencija je jedna od tehnologija koja stavlja sve veću i veću moć u sve manji prostor”, dodaje Divej, Američki ekspert za veštačku inteligenciju koji je prethodno radio za Gugl (Google).

Koliko smo zapravo daleko od ovakvih stvari?

Koliko smo zapravo daleko od ovakvih stvari?

Zajedno sa bio i nano tehnologijom možete uraditi nezamislive stvari koje bi sa veoma malo resursa imale uticaja na ceo svet. Oksfordski institut za budućnost čovečanstva je deo trenda koji fokusira naučnike da se pozabave ovim pitanjima. Institut je pokrenut od strane Oksfrodske Martin Škole (Oxford Martin School), i ona povezuje akademike iz različitih oblasti sa ciljem da odgovore na ovakve globalne promene.

Sličnu ambiciiju imaju i na Kembridž univerzitetu (Cambridge University) da ispitaju ovakve opasnosti po ljudski opstanak.

Lord Ris (Lord Rees), astronom kraljevskog porekla i bivši predsednik kreljevskog udruženja, podržava planove za istraživanje egzistencijalnog rizika.
“Ovo je prvi vek gde se ljudi susreću sa pretnjom od njih samih”, dodao je Lord Ris.
Izjavio je da dok mi brinemo o neposrednim individualnim rizicima, kao što su putovanje avionom ili brizi o hrani, izgleda da imamo problem kod prepoznavanja mnogo većih pretnji.

Zabluda ili strah

Lord Ris takođe podseća na posledice sintetičke biologije.

“Sa svakom novom tehnologijom dobijamo mnogo, ali takođe dobijamo i rizik”, izjavio je. Proizvodnja novih organizama za poljoprivredu i medicini mogli bi imati nepredvidive, ekološke, propratne efekte, dodao je. “Pitanje je samo mere. Nalazimo se u mnogo povezanijem svetu, sa olakšanim transportom, gde se vesti i glasine šire brzinom svetlosti. Samim tim posledice zabluda ili strahova su mnogo veće nego u prošlosti”.

Lord Ris zajedno sa filozofom sa Kembridž univerziteta Hju Prajsom (Huw Price) i ekonomistom Partom Dazguptom (Partha Dasguptha) i Skajp (Skype) osnivačem Janom Talinom (Jaan Tallinn), želi da ponudi centru za studije o egzistencijalnom riziku da procene ove pretnje.

Dakle, da li treba da budemo zabrinuti?

Bostrom kaže da postoji pukotina između brzine tehnološkog razvoja i našeg razumevanja i primene te tehnologije. “Imamo odgovornost kao deca, nasuprot tehnoloških kapaciteta odraslih osoba”, dodao je. Na kraju, rizik od opasnosti nije nam na radaru, ali promene nam dolaze, bili mi spremni ili ne”.

Može se desiti da dođe do katastrofičnog kraja ili da se transformišemo u nešto mnogo jače i razvijenije, preuzimajući mnogo veću kontrolu nad našom biologijom.

“Nije naučna fantastika ili religijsko načelo, niti konverzacija u sitne sate u kafani. Ovo jednostavno moramo da shvatimo ozbiljno”.

Neuspeh poslednjeg testiranja HIV vakcine: Veliko razočarenje

Sastav ljudskog imunodeficitarnog virusa (HIV)

Sastav ljudskog imunodeficitarnog virusa (HIV)

Najveće do sada istraživanje na AIDS vakcini, koje je obuhvatalo 2.500 ljudi, je prekinuto.

Kada je komitet za nadzor ovog istraživanja pogledao dosadašnje rezultate, prošle nedelje, uvideli su da vakcina, ipak, ne sprečava širenje HIV infekcije niti suzbija virus kod ljudi koji su bili vakcinisani.

Tako da su prekinuli sa istraživanjem, čije ime je bilo HVTN-505.

„Bilo je to ogromno razočarenje“, izjavio je vodeći na ovom istraživanju,  doktor Skot Hamer (Dr. Scott Hammer), kojo je saznao za loše vesti prošlog ponedeljka.

Kako Hamer kaže, ova vest je mnogo više poražavajuća zbog prošlomesečnog istraživanja „19-city study“ (istraživanje sprovedeno u 19 gradova), koje je uspešno završeno.

„Ovo je veoma traumatičan događaj, da uložite ovoliki trud i da na kraju zaustavite istraživanje“, dodao je Hamer. On je glavni na odeljenju za infektivne bolesti na Univerzitetu Kolumbija, fakultet za doktore i hirurge (Columbia University College of Phyisicians and Surgeons) i glavni istraživač AIDS virusa koji se bori protiv istog još od kada je pandemija počela.

Dobrovoljnim učesnicima je rečeno da neće biti novih istraživanja. Oni će biti praćeni narednih 5 godina kako bi se sakupilo što je više moguće podataka o delovanju vakcine. Ceo projekat koštao je 77 miliona dolara, koji je finansirala država.

Ovo je novi neuspeh u pronalaženju vakcine, koja bi jednog dana mogla da spreči širenje HIV infekcije, ili ga bar oslabiti u dovoljnoj meri kako bi se umanjio rizik od umiranja.

Jedini uspeh do sada, kada je reč o AIDS istraživanju, je studija koja je obuhvatila 16.000 dobrovoljaca na Tajlandu. Objavljena krajem 2009. godine, pokazala je slabljenje HIV infekcije, ali samo za 31 procenat – nedovoljno da bi se uvrstio kao javni lek za borbu protiv virusa, ali ipak dovoljno da bi ohrabrilo naučnike za dalje istraživanje.

Ipak, najveću nadu koju su polagali u ovo poslednje istraživanje, obeshrabruju upravo ovi podaci: među onima koji su učestvovali u ovom istraživanju koji su dobili vakcinu, 41 osoba se inficirala HIV-om, u pređenju sa 30 njih koji su dobili placebo efekat.

To ne mora da znači da je vakcina zapravo povećala rizik kod ljudi od HIV infekcije, jer razlike, statistički gledano, nisu merodavne. Ali Hamer potvrđuje tu mogućnost.

„Jasno se vidi da vakcina nije odradila svoje, i u neku ruku može se reći da je povećala rizik – ali ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo to“, dodaje Hamer. „Glavna poruka je da oni nisu bili zaštićeni“.

To će možda prekinuti upotrebu oslabljenog virusa, Ad5, koji se koristi kao vektor – sredstvo koji nosi posebno odabrane gene HIV-a koji se koristio kao deo komplikovane četvoroslojne vakcine. Moguća riskantnost od korišćenja Ad5 vektora povećana je prilikom prošlog testiranja HIV vakcine, zvano STEP, još u 2007. godini. To istraživanje je trajno obustavljeno zbog dokaza da su oni koji su primili vakcinu imali veći rizik da se zaraze HIV-om.

Virus Ad5 napada HIV

Virus Ad5 napada HIV

Naučnici na HVTN-505 istraživanju, nadali su se da će izbeći taj problem tako što su pozvali one ljude za koje se znalo da nisu bili ranije izloženi Ad5 virusom. Ustanovili su da bi antitela povezana sa Ad5 virusom mogla da se pomešaju sa vektorom nove vakcine i tako povećaju rizik od HIV infekcije.

Ostala, prethodna istraživanja vakcine za HIV, su obuhvatala korišćenje Ad5 vektora. Ona će biti revalorizirana za dobro novih istraživanja.

„Moj osećaj mi govori da se zavesa spušta na Ad5 vektor“, izjavio je Hamer.

Ono što je još više zastrašujuće je mogućnost da nije vektor taj koji povećava rizik, već bilo koja druga komponenta vakcine koja stimuliše imuno ćelije da napadnu HIV.

Pošto je upravo to ono što vakcine rade, to bi predstavljalo najveći problem i prepreku za dalje istraživanje vakcine protiv AIDS virusa. Još uvek je prerano da tako nešto zaključimo.
Vodeći ljudi na AIDS istraživanju su bili poprilično razočarani neuspehom HVTN-505 studije, ali ne naročito iznenađeni, s obzirom na prethodne pokušaje.

“U mnogo čemu nismo dogurali dalje nego od pre mnogo godina kada smo počinjali“, izjavio je doktor Robert Skuli (Dr. Robert Schooley), sa Univerziteta Kalifornija (University California). “Razumemo mnogo oko toga kako (Hiv zaraženi) ljudi reaguju na virus, ali ne znamo koliko nam je potrebno da znamo o tome kako da neinficirani ljudi čine iste reakcije na virus“, dodao je Skuli.

AVAC, zastupnička grupa koja gura razvoj HIV vakcine, izjavila je da je poslednji neuspeh podsetnik koliko je zapravo teško nparaviti efikasnu AIDS vakcinu.

„Ovo testiranje obezbedilo nam je kratkotrajan odgovor oko specifične strategije koju primenjujemo u razvoju vakcine“, izjavio je Mitčel Varen (Mitchell Warren) iz AVAC-a. „To nije odgovor kojem smo se nadali, ali istraživanje se ne završava ovde“.

Zapravo, istraživanje se nastavlja sa pažljivom analizom podataka koje smo sakupili tokom poslednjeg pokušaja.

Hamer kaže da će naučnici ispitati da li su neki od ljudi koji su dobili vakcinu ipak zaštićeni, i da li je vakcina, ipak, pružila očekivan imunološki odgovor. „Da li je potisnula virus, ali se onda virus izmakao?“ zapitao se Hamer. „Imamo gomilu toga da uradimo kako bismo ispitali ovo do kraja“.

Kako bi pomogli istraživanju, naučnici će pričati sa svih 2.504 volontera koji su primili vakcinu, i tako u narednih nekoliko godina ispratiti njihove odgovore na vakcinu i rizik od HIV infekcije.

Naučnici će udvostručiti svoj trud kako bi volonteri izbegli rizik koji bi mogao da ih izloži HIV virusu, s obzirom na jasne dokaze da vakcina ne može da ih zaštiti, i može da poveća rizik od infekcije.
U međuvremenu, poslednje loše vesti će „baciti senku na istraživanje“ i na to šta raditi dalje, dodaje Hamer.

Šta neće uraditi, dodaje, je to da neće smanjiti napore naučnika da dođu do vakcine koja nam daje solidnu zaštitu protiv višeg stadijuma HIV infekcije.

„To će biti dan za pamćenje“, dodao je Hamer.

Prva operacija mozga na medvedu

Čampa, medvedica kojoj je operisan mozak

Azijski crni medved Čampa, prvi u istoriji kome je operisan mozak i koji se uspešno oporavlja

U planinama severnog dela Laosa, tri godine star Azijski crni medved postao je pravi pionir u medicini: prvi medved na svetu koji je podvrgnut operaciji mozga.

Medvedica, Čampa, provela je najveći deo svog života u utočištu za medvede koji vodi australijska neprofitna grupa “Free the Bears”. Oko 32 kilometra južno od grada Luang Prabang, nalazi se utočište za medvede koje je Laos spasio od lovokradica. Azijski crni medved, čija se žuč smatra veoma bitnim sastojkom u tradicionalnoj Kineskoj i Koreanskoj medicini, uvrštena je u spisak ugroženih vrsta i nalazi se na IUCN Crvenoj listi.

Spasena još kao mladunče, Čampa se izdvajala od početka. Imala je ispupčeno čelo, kao i poteškoće u socijalizaciji sa ostalim medvedima. Tokom vremena, njen rast se usporio, ponašanje je postajalo sve više nestabilno i vid joj je slabio.

Osoblje utočišta kao i veterinari su sumnjali na “hidrocefalus”, ili vodu na mozgu, bolest koja napada podjednako i ljude i životinje. Najčešće se javlja usled blokade ili preopterećenja cerebrospinalne tečnosti u moždanim šupljinama.

U mnogim Zapadnim zemljama, životinja koja bi imala hidrocepalus bila bi eutanizirana. “Imati hidrocepalus isto je kao da imate veoma bolne, konstantne migrene”, izjavio je veterinar Romain Pizzi. Ali zbog zastupljenosti budističke tradicije u Laosu i njihove zaštite  životinjskog sveta, eutenizacija nije dolazila u obzir.

Tako da je grupa “Free the Bears” pozvala Pizzija, Južnoafričkog veterinarskog hirurga koji radi u Škotskoj u Edinburškom zoološkom vrtu kao i centru za negu o divljim životinjama. Pizzi primenjuje tehniku zvanu “keyhole” (ključaonica) ili laparoskopska operacija, u kojoj se napravi mali rez i uz pomoć kamerice koja se ubaci u taj rez izvede operacija.

Pizzi je operisao ne samo medvede, već i foke, irvase, jaguare i druge vrste. Niko pre njega nije operisao medveda, tako da je rizik bio znatno veliki, ali Pizzi i grupa “Free the Bears” su shvatili da bi ukoliko se ne operiše, Čampa prolazila kroz užasne bolove.

Kroz “ključaonicu” nežno

Pre operacije, Pizzi je morao da se konsultuje sa pedijatrijskim hirurzima i prouči lobanje Azijskog crnog medveda, replikama medveđih lobanja sa hidrocepalusom, kao i replikama lobanja vidre i lisice koje su takođe imale hidrocepalus. Spakovao je neophodnu opremu u Škotskoj, jer je znao da će operisati pod toplim i vlažnim uslovima i sa nepouzdanim izvorima struje. Pošto u utočištu nije bilo MRI mašine, kao ni bilo gde u Laosu, nije mogao da diagnostikuje hidrocepalus pre početka operacije.

Šesto-časovna procedura je počela 25. februara, tokom jutarnjih časova. Pizzi je probušio malu rupu iza jednog od Čampinpog uha, dok je ona bil pod sedativima. Zatim je iskoristio ultrazvuk kako bi potvrdio da li Čampa zaista ima hidrocepalus. Pizzi je nakon toga ubacio tanku cev kroz rupu u mozak i, vođen kamerom, nameštao je cev sve dok nije stigla do njenog stomaka. Cev, koja će ostati tamo na neodređeno vreme, ima ulogu da sprovede višak celebrospinalne tečnosti do stomačne šupljine, gde će je telo bez posledica apsorbovati.

I ako je procedura tekla poprilično glatko, Pizzi je morao da improvizuje. U jednom trenutku, pumpa za tečnost je imala kratak spoj u veoma vlažnom predelu. Pizzi je morao da pribegne vazdušnoj pumpi za dušeke, umesto da nastavi sa prebacivanjem tečnosti u stomak.

Operacija je bila gotova oko 16 časova, a veterinari su nadgledali Čampu celu noć. Do 8 sati ujutru, Čampa je bila budna i delovala dosta drugačije, izjavio je Matt Hunt, direktor grupe “Free the Bears”. Pre operacije, glava joj je bila teška zbog otoka i nije uspevala da je podigne, a sada može uspešno da digne glavu i pogleda osoblje. Hunt je dodao da ne mogu sa sigurnošću da tvrde da joj se vid u potpunosti povratio, ali veruju da se znatno poboljšao.

Iako je Pizzi bio ubeđen da neće ponovo operisati nekog medveda u skorije vreme, ipak je morao da operiše nekoliko medveda koji su bili spaseni od “azijskih farmera za medveđu žuč”. Zbog velikog interesovanja za medveđom žuči, kao tradicionalnim kineskim lekom, medvedi su obeleženi zauvek. Prljavi katetri i igle koje koriste lovokradice, često inficiraju žučne kese koje kasnije moraju biti izvađene.

Operacija  tipa “ključaonica” je veoma zastupljena kod ljudi, a Pizzi i ostali specijalisti za divlje životinje veruju da i životinje mogu da beneficiraju zbog brzog oporavka i smanjenog rizika of infekcija. Životinje koje se podvrgnu “ključaonica” operaciji imaju daleko manje šanse da kasnije pokidaju rezove kroz češanje ili grebanje, i veoma brzo se vraćaju svojim uobičajenim aktivnostima. Međutim, zbog toga sto je “kljušaonica” operacija znatno skuplja od tradicionalne i zahteva specijalno treniranje i vežbu, Pizzi je samo jedan od par veterinara na svetu koji koriste ovu tehniku na divljim životinjama.

Bez obzira na vrstu ili organ koji operiše, Pizzi kaže, da mu svaka procedura daje priliku da testira i unapredi svoju tehniku, pomažući mu tako da umanji rizik za naredne pacijente. To je posebno bitno za životinje koje su prilično retke, gde gubitak jedne jedinke može predstavljati razliku između preživljavanja i izumiranja. “Svi ovde učimo, jer kada nam bude trebalo znanje, zaista će nam biti neophodno. Postoje vrste koje su toliko ugrožene da kasnije nećemo dobiti priliku da učimo na njima”, izjavio je Pizzi.

Njene glavobolje su prošle

Šest nedelja nakon operacije, Čampa se oporavlja, mnogo je više aktivnija sa ostalim medvedima i dobija na težini. Uvek će imati neku vrstu moždanog oštećenja jer akumulirana tečnost ostavlja trajne posledice, ali će zbog toga ostati u utočištu i njen oporavak je zagarantovan.

Operacija na jednom medvedu neće spasiti ostale od izumiranja, i čineći bolje jednom medvedu nećemo promeniti svet, ali svet jednog medveda je promenjen zauvek”, rekao je Pizzi.