Crveno vino kao uzrok super provodnosti

Tokom prošle godine, fizičari su otkrili da crveno vino može pretvoriti određene materijale u super provodnike. Pokazalo se, takođe da Bižole (Beaujolais) daje najbolje super provodnike, a naučnici znaju i zašto.

Prošle godine, japanski fizičari su zaslužili pažnju novinara širom sveta najavivši da su u stanju da indukuju super provodljivost kod jedinjenja gvožđe telurida (FeTe) samo što su uzorak te supstance utopili u crveno vino. Naučnici, obično radoznali, testirali su da li ostala alkoholna pića mogu proizvesti sličan efekat – belo vino, pivo, rakija itd – i pokazalo se da mogu, ali je crveno vino ostalo najbolji izbor za stvaranje super provodnih materijala.

Profesor Jošiko i istraživač Keita

Naravno, pitanje je bilo, zašto? Zašto je crveno vino specifično?

Tokom marta meseca ove godine, isti naučnici su dali odgovor, ili barem, delimičan odgovor. Keita Deguči (Keita Deguchi), pri Nacionalnom institutu za materijale u Tsukubi u Japanu, i nekoliko njegovih kolega, tvrde da je misteriozni sastojak odgovoran za stvaranje efekta super provodljivosti, u stvari, vinska kiselina. Naravno, poseduju i eksperimentalne podatke, koji potvrđuju važnu ulogu ove kiseline u procesu.

Kratko upoznavanje sa materijom: super provodni materijali koji se baziraju na gvožđu su otkriveni 2008. godine i od tog trenutka naučnici se intenzivno bave njihovim istraživanjem. Deguči i kolege su odlučili da istražuju ponašanje gvožđe telurida koji sam po sebi nije super provodan, sve dok se određeni broj atoma telura ne zameni sa atomima sumpora (S), gradeći jedinjenje FeTeS.

Međutim, čak ni tada, FeTeS ne pokazuje osobine super provodnika, ako se ne provuče kroz poslednju fazu obrade: zagrevanje u vodi, na primer.

Još nije utvrđeno kako ovaj proces pretvara obične materijale u super provodnike. Međutim, eksperimentisanjem sa raznim tečnostima, pokazalo se da su neke tečnosti bolje od drugih u procesu pretvaranja.

Deguči i kolege su bili zbunjeni sa ovim efektom. Naravno, uzeli su dovoljno homogeno parče FeTeS podelili na sitnije delove i svaki od njih tretirali različitim tečnostima.

Pomenuta voda daje dobar rezultat pretvaranja, ali viski, šoču (japanski liker) i pivo, daju još bolje rezultate.  Naravno, crveno vino je „majstor“ pretvaranja i transformacije.

Deguči je odlučio da proba različita crvena vina i da vidi koje su razlike, ako ih ima, i da utvrdi koja sorta daje najbolje rezultate. Koristio je vina koja su pravljena samo od jedne sorte grožđa, kao što su gamay, pinot noir, merlot, carbernert sauvignon i sangiovese.

Ispisano sivim (sa leve na desnu stranu): pivo, belo vino, japanski sake, šoču, viski, smeša vode i etanola

Ispostavilo se da je najbolji „pretvarač“ vino napravljeno od sorte gamay – vino iz 2009. godine Beajoulais iz vinarije Pol Bedo (Paul Beaudet) koja se nalazi u centralnoj Francuskoj.

Analizirali su vina da bi ustanovili koji sastojak je odgovoran za indukovanje super provodljivosti kod materijala. Rezultati istraživanja ukazuju na to da je najvažniji element u procesu stvaranja super provodljivosti vinska kiselina. Najbolje rezultate pretvaranja, stoga, ima ono vino koje ima najveći procenat ove kiseline, to znači Beajoulais iz 2009. godine.

Kao potvrdu sopstvenom istraživanju, istraživači su tretirali FeTeS sa smešom vode i vinske kiseline. Smeša je dala bolje rezultate nego voda, ali lošije nego vino.

Na osnovu ovoga, vinska kiselina jeste nosilac procesa transformacije, ali je i dalje samo deo odgovora. Jasno je da postoji još neki sastojak u crvenom vinu koji pripomaže procesu pretvaranja običnih materijala u super (heroje) provodne materijale.

Bez obzira što rezultat i odgovor nije potpun, očigledno, naučnici su na dobrom tragu, da otrkiju zagonetku moć alkoholnog pića. Zaslužuju mali aplauz.

Pred naučnicima je još posla, jer ima još pitanja bez odgovora. Između ostalog, treba odgovoriti na suštinsko pitanje: Kako se, tačno, odvija proces transformacije materijala u prisustvu tečnosti?

Sada znamo da crveno vino ima uticaj i na materijale, a ne samo ljude. Nadajmo se da materijali pod uticajem crvenog vina neće pokazati svoje „ružno lice“, i ako je moguće, neka budu još bolji nego pre.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *