Mesec – zemljin satelit koji ne trpi konkurenciju

Činjenica, da je zemljin Mesec uvek okrenut jednom stanom ka nama je uvek bila intrigantna, i razlog mnogim mitovima. Najnovija razmatranja uzimaju relativno smelu pretpostavku da je Mesec ima vrlo burnu genezu u kojoj je važilo pravilo jačeg.

Zemlja je, nekada, imala dva meseca, satelita, koji su se spojili u usporenom sudaru, koji je trajao nekoliko sati. Ovo je predlog istraživača u internet časopisu Nature today.

Umetnički prikaz sudara dva meseca

Sve podseća na epsku uvertiru za glavni događaj. Oba satelita su bila formirana prilikom sudara proto planete (protoplanet), veličine Marsa sa Zemljom. Tačnije, od ostataka sudara formirana su dva tela. Na ovom mestu, u vremenskoj liniji događaja, standardna teorija tvrdi  da je novopečeni satelit vrlo brzo počistio sve „rivale“ ili gravitaciono oterao sa orbite oko Zemlje. Nova teorija tvrdi da se to nije, baš, tako desilo i da je današnji Mesec neko vreme trpeo konkurenciju još jednog tela, koje se parkiralo u gravitaciono stabilnim tačkama unutar sistema Zemlja-Mesec. U sistemu dva gravitaciona tela postoji tačno 5 tačaka (ili oblasti) koje bi omogućile nekom trećem telu da se nađe u relativno stacionarnoj poziciji u odnosu na ceo sistem. Ove tačke se zovu Lagranžove tačke, po naučniku Džozef Luis Lagranžu (Joseph Louis Lagrange). U celom konceptu se podrazumeva da je to, treće, stacionarno telo sa znatno manjom masom nego prethodna dva. Tipičan primer tog ustrojstva bi bio veštački satelit koji je postavljen unutar sistema Zemlja-Mesec, na stacionarnoj orbiti.

Zelenim tačkama su prikazane Lagranžove tačke ili oblasti unutar oblasti gde 2 tela orbitiraju, jedno oko drugog (Žuto telo je sunce, a plavo planeta)

Od tih 5 tačaka, dve su posebno stabilne: obe se nalaze na po 60° od ose koja prolazi kroz Mesec i Zemlju, ali na suprotnim stranama (videti sliku).

Danas, tragovi tog „drugog“ meseca se mogu dokučiti u pomalo misterioznoj dihotomiji, neslaganju vidljive i tamne strane Meseca, tvrdi Erik Asfaug (Erik Asphaug), naučnik pri univerzitetu u Kaliforniji, Santa Cruz, koji je koautor studije zajedno sa Martinom Džutci (Martin Jutzi), pri univerzitetu u Bernu.

Na vidljivoj strani meseca dominiraju blage i relativno niske visoravni. Sa druge strane se nalaze, uglavnom, visoravni. Kontrast između dve polu sfere Meseca nije samo na površinskom nivou. Kora tamne strane je 50 kilometara deblja nego kod, nama, bliže strane. „Svetla“ strana Meseca je bogatija elementima kao što je kalijum (K), fosforom (P) i elementima koji su vrlo retki na Zemlji. Tu se prvenstveno misli na zbirku od 17 elemenata koji su uglavnom lantanoidi. Ovi elementi se svi zajedno zovu KREEP grupacijom elemenata. Modeli formiranja kore Meseca ukazuju da bi KREEP elementi bili ravnomerno skoncentrisani u ostacima podkorne magme, prilikom procesa kristalizacije, koja je posledica hlađenja Meseca.

Neravnomerna raspodela KREEP elemenata sugeriše, tvrdi Asfaug, da je nešto „zgnječilo“ ove elemente na jednoj strani Meseca, i da se posle toga stvorila kora na tom mestu. Po njemu, to se baš desilo na mestu sudara dva satelita.

„Po definiciji, veliki sudar se dešava na jednoj strani“ kaže on, „i ako globalno ne razori planetu, onda stvara asimetriju.“

Naučnici Asfaug i Džutci su napravili kompjuterski model, koji pokazuje da trenutno stanje Meseca može biti objašnjeno sudarom sa još jednim zemljinim satelitom koji je, otprilike, imao jednu trinaestinu  (1/13) mase Meseca i bio širok oko 1000 kilometara u prečniku.

Takav, drugi mesec bi mogao da opstane u Lagranžovoj tački dok se njegova i mesečeva kora ne stvrdnu, a za to vreme KREEP elementi u dubljem delu Meseca ostanu, i dalje, tečni.

U međuvremenu, planeta Zemlja bi svojim delovanjem prouzrokovala da se oba meseca pomere ka spoljnoj putanji. Kada bi jednom došli na jednu trećinu rastojanja na kome se sada nalazi Mesec (proces bi trajao milionima godina), sunčeva gravitacija bi počela da utiče na zemljinu orbitalnu dinamiku.

„Lagrnžove oblasti ili tačke bi postale nestabilne i sve što je bilo postavljeno tamo postalo bi slobodno“, Asfaug kaže. Uskoro, dva meseca bi se sudarila, ali pošto su bili u istoj orbiti njihov sudar bi se desio pri relativno maloj brzini.

„Ovakav sudar ne bi bio tipičan, gde projektil koji udara u površinu stvara krater koji je mnogo veći od samog projektila“ Asfaug ističe. „Ovde, nastaje krater koji ima samo jednu petina zapremine projektila, a sam projektil se prilikom sudara „razmaže“ po površini udara.“

Kao palačinka

U periodu od nekoliko sati posle sudara, gravitacija bi zgnječila ostatke projektila (drugog meseca) u relativno tanki sloj po površini. „Ceo sudar bio rezultirao sa jednom velikom palačinku na kori Meseca.“ Asfaug tvrdi. Ovakav sudar bi gurnuo, još uvek tečne KREEP elemente ka suprotnoj strani Meseca.

Upravo opisana teorija nije jedni pokušaj da se objasni mesečeva dihotomija. Neki drugi naučnici objašnjavaju ovaj fenomen gravitacionim i silama koje potiču od Zemlje ili sile koje nastaju pomeranjem stena u procesu hlađenja u omotaču meseca.

Afaugov kolega Fransis Nimo (Francis Nimmo), koji zagovara teoriju o gravitacionim i plimskim silama Zemlje, naziva hipotezu sudaru dva meseca „elegantnom“. Piter Šulc (Peter Schultz) sa Brown univerziteta Providance teoriju o sudaru naziva „interesantnom“ i „provokativnom“, kao kontrast njegovoj teoriji sudara pod velikom uglom u mesečev južni pol, koji bi pomerio koru u pravcu severa, formirajući visoravni na tamnoj strani.

„Sve ove teorije su lepe i zabavne, ali nam i dalje govore da osnovna pitanja o Mesecu, još uvek, nemaju odgovore.“ Kaže Šulc.

Najnovija misija koju sprema NASA, pod imenom GRAIL, je projektovana da se ispita unutrašnjost Meseca koristeći precizna merenja njegove gravitacije, bi mogla pomoći da se shvati šta se desilo pre mnogo milijardi godina. „Ali na kraju,“ Šulc ističe, „novi uzorci mesečevog tla će biti neophodni.“

<object width=”420″ height=”315″><param name=”movie” value=”http://www.youtube.com/v/2PO3nePQ1m8?version=3&amp;hl=en_US”></param><param name=”allowFullScreen” value=”true”></param><param name=”allowscriptaccess” value=”always”></param><embed src=”http://www.youtube.com/v/2PO3nePQ1m8?version=3&amp;hl=en_US” type=”application/x-shockwave-flash” width=”420″ height=”315″ allowscriptaccess=”always” allowfullscreen=”true”></embed></object>

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *