Kompjuter napravio svoju prvu bakteriju

Još će vreme pokazati, ali posotoji velika mogućnost da je 2010. godina vrlo značajna za istoriju nauke, a možda i za samu istoriju čovečanstva.

Vest se sastoji iz dva dela i njen početak je vezan za maj mesec ove godine. Tačnije, 20. 5. je objavljeno da su naučnici uspeli da naprave potpuno veštaki hromozom koji je potom iskorišćen za kreiranje prostog živog organizma – bakterije. Ono što zaokružuje celu stvar jeste činjenica da taj organizam može da se replicira, razmnožava! Ništa priroda, ništa slučajni faktor, sve u kontrolisanim uslovima laboratorije…

Institut J. Craig Venter je objavio tu vest (verovatno puni ponosa na dostignuće), sa tvrdnjom “da imamo prvi kompletno napravljen veštački organizam čiji je roditelj kompjuter”. Sve bolje od boljega…

Facinatnost ovakvog dostiguća leži u ogromnom potencijalu primene. Ovakvo ostvarenje, ustvari može imati samo jednu granicu – ljudsku maštu. Na primer, nekima koji brzo razmišljaju, palo je na pamet da se postojeća tehnologija kreacije iskoristi za dizajniranje posebne alge, koja bi asimilirani ugljen-dioksid pretvarale u biološko gorivo. Dalje primene mogu biti vezane za medicinu, direktnu proizvodnju energije ili možda stvaranja boljih metoda za prečišćavanja zagađenja koje čovek napravi svojom delatnošću. Zagađenja uvek ima, to stoji…

Znači, dobijena je bakterija, ali najvažniju ulogu u proces stvaranja je odigrala eukariotksa “pena” (navodnici su ovde postavljeni vrlo uslovno). Naučnici su sintetizovali genom bakterije M. Mycoides uzimajući kraće delove DNK i ubacili u gore pomenutu penu. Enzimi unutar ove mešavine imaju skoro magičnu osobinu da popravljaju DNK lance i da ih povezuju u nove koheretne celine.

Na početku, kraći nizovi (1000 parova) su spojeni u duže (10000 parova). Tada su ovi potonji, izvađeni iz pene, međusobno kombinovani i ponovo stavljeni u eukaritsku penu. Tako su dobijeni nizovi od 100000 parova. Ponavaljajući ovaj proces više puta, istraživači su dobili poptun genom, koji je brojao više od 1000000 parova. Domišljato su se setili da postave neko vrstu vodenog žiga na ovaj genom, da ne bi slučajno došlo do zbrke, ko je ovde prirodan, a ko ne.

Usledila je onda transplantacija dobijenog genoma u drugu bakteriju, Mycoplasma capricolum, gde se genom bacio u posao stvaranja novih proteina. Naravno, tokom tog procesa originalni genom bakterije domaćina je uništen ili jednostavno nestao. Prepušten sebi, ovaj mutant od bakterije, je započeo proces replikacije, stvarajući nove bakterije, čiji je osnovni genom, ustvari, onaj iz laboratorijske kaše sa početka priče.

Prema kazivanju istraživača “svaka komponenta ćelije proizilazi iz sintetičkog genoma. Poreklo ovakve ćelije je kompjuter”. Treba imati u vidu da sadašnji komjuteri mogu da se iskoriste za kombinovanje i stvaranje malih DNK nizova. Zbog toga je u procesu izgradnje trebalo spajati kraće delove u veće celine.

Bilo je odmah odjeka u naučnim krugovima, jer se dovodilo u pitanje da li je konačan proizvod zaista nova stvar ili, opet, samo modifikacija već postojećeg organizma. Tokom opisanog proces, nije se radilo bukvalno od samog početka, i ako je sam genom kreiran zahvaljujući kompjuteru. Odmah posle tih razmatranja, došla su na red i pitanja etike i legalnosti celog procesa. Za sada, ne treba još brinuti puno o tome, jer je ovo dostignuće, ustvari, samo zaokružilo desetogodišnju fazu, tokom koje je 99% eksperimenata završavalo sa neuspehom. Sama činjenica da se je 1000000 bazičnih parova spojeno u 1 koheretni genom predstavlja veliku stvar. Da bi smo došli do mogućnosti da stvaramo genome, koji će posle stvarati više ćelijeske organizme, trebaće još dosta vremena da prođe. Prvo treba da sastave genom od 2 miliona osnovnih parova, koliko imaju alge, a genom čoveka u sebi sadrži 3000000000 parova. Znači, još ćemo pričekati na male slatke kuce sa zelenim krznom, tamno plavim okicama i mirisom koji vuče na vanilu.

Priči ovde nije kraj, i ako, ovo, samo po sebi, nije mala stvar. Prebacujemo se na mesec decembar ove godine. Ima tačno 10 dana od kada je zvanična “Bela Kuća” (Wasington DC) izjavila, šta ona misli o krčkanju bakterija u primordijalnoj supi.

Prvi crni predsenik Sjedinjenih Američkih Država, Barak Obama, je sa interesom ispratio celu stvar i naložio da se cela situacija ispita, detaljnije. Predsednička Komisija za izučavanje bio etičkih problema (ko smišlja ovakve definicije?), osnovana od strane samog predsednika, prošle godine, dobila je domaći zadatak. Komisija je trebala da proceni etičke i bezbednosne rizike koji mogu nastatati zahvaljujuči ovom otkriću. Posle kontemplacije nad problemom, komisija je u svom izveštaju izjavila da je “sintetička biologija (šta god to bilo) sposobna da postigne značajna, ali ograničena dostignuća sa ograničenim rizikom.” Ono što se bude radilo u budućnosti u ovom polju nauke, treba pažljivo pratiti i “ne treba regulisati na bilo koji način, od strane vlade.”

Ovakav odgovor zvaničnika vlade je u javnosti izazvao burnu reakciju, jer samo-kontrola, koja se ovde implicitno sugeriše, za mnoge, predstavlja pojam nikakve kontrole. Stvaranje veštačkih organizama koji se potencijalno mogu naći u otvorenoj i priordnoj prirodi, mogu imati veliki uticaj na postojeće ekosisteme, sa nesagledivim posledicama.

Komisija je u svom izveštaju minimalizovala značaj ovog otkrića, tvrdeći da je ceo proces, i dalje, modifikacija već postojećeg, a ne kreiranje novog života. Izveštaj je doneo i 18 preporuka, koje se baziraju na 5 etičkih principa, ali to su samo preporuke. Jedna od njih, je obavezan etički trening za naučnike koji će se baviti ovom granom biologije.

Sve u svemu, život kakvim ga znamo više ne mora biti jedini, po svojoj definiciji i genezi, i postovalja se pitanje koliko će ih biti u budućnosti?

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *