Nauka, žene i mediji

Ovaj tekst je posledica skorašnjeg okruglog stola koji je posvećen uvek gorućoj temi – žene u nauci. Sem toga, postoji i poseban segment te teme koji se tiče medija.

Primer moderene naučnice…?

Počevši 2002. godine, nevladino i nestranačko udruženje „Jednake mogućnosti“ pokušava da promeni svest našeg prosečnog građanina. Osnove mete ovog udruženja su siromaštvo, neravnopravnost i neznanje. Udruženje je osnovala grupa žena stručnjaka koje se sve, više manje, bave info komunikacionim  tehnologijama (IKT).

Udruženje „Jednake mogućnosti“ je formiralo  centre za osposobljavanje novih partnera, pokretalo inicijative, lobirale, pisale smernice i učestvovale u izradi državnih dokumenata iz IKT oblasti. Sem toga, pokretane su izložbe, radionice, sprovedene razne radionice i saradnje sa univerzitetima, ne vladinim organizacijama i sa mnogim kompanijama.

Aglaonika  prva žena astronom u Staroj Grčkoj (sedi) . Foto; Wiki

Aglaonika prva žena astronom u Staroj Grčkoj (sedi) . Foto; Wiki

 

Kako same članice udruženja ističu, od svih pomenutih aktivnosti i ciljeva najvažniji im je da se ponište sve razlike koje nemaju veze sa stručnošću pojedinca. Svaki dan smo svedoci, da se na raznim nivoima, formiraju izbori saradnika, koji se zasnivaju na polnoj, imovinskoj, geografskoj, pa čak i nacionalnoj diskriminaciji. Poseban osvrt je dat položaju žene u naučnom okruženju.

Okrugli sto koji se održao pred prošlog četvrtka je nosio naziv „Uloga medija u promociji mladih naučnica“. Ovo je treći događaj ovog tipa, koji je održan tokom ove godine gde su svi zainteresovani bili pozvani da učestvuju u diskusiji koja je pokrivala ulogu i poziciju žene u naučnom svetu. Prethodna dva su se bavili malo drugačijim temama, ali ovaj niz skupova nosio je zajednički naziv „Učešće žena u nauci i tehnologiji: izazovi, mogućnosti i put napred“.

Tokom nekoliko izlaganja, govornici su istakli važnost žene u nauci. Dati su podaci koji govore o velikom i značajnom doprinosu žene u naučnim otkrićima. Istaknuto je da žene naučnici (naučnice) nemaju dovoljno podstreka u svojim istraživanjima i da su stalno u nekoj vrsti medijske niše u odnosu na muškarce. Srbija je nacija gde 52% stanovništva čine žene i prema izlagačima to je velik potencijal koji trebalo usmeriti na pravu stranu. Razbijanjem informacione blokade, ženama treba omogućiti da se više zainteresuju za zanimanja koja su mnogo više u kontaktu sa naukom. Po njima nauka nije stvar malobrojnih, nego baš naprotiv, nauci treba opšta popularizacija, na svim nivoima društva a ne samo među ženama.

Pozicija žena naučnika u društvu je često marginalizovana i njihovi uspesi imaju slabiji odjek u javnosti u odnosu na muškarce. Sem toga, naučni radnici (profesori, asistenti…) su mahom mučkog pola. Žene imaju, zaista, dosta teškoća da dostignu iste mogućnosti koje su muškarcima, da tako kažemo, lako dostupne.

Marija Kiri (Marie Curie) 1867 – 1934. Zajedno sa svojim mužem dala značajan doprinos u izučavanju fenomena radioaktivnosti.

 

Život i rad mnogih žena naučnika je dokumentovan i to zahvaljujući činjenici što su svojim radom doprinele u uspostavljanju novih naučnih činjenica koje bile važne i van sveta nauke. Možda je najupečatljiviji primer žene fizičara Marije Kiri (Marie Curie).

Pomenutu seriju okupljanja je podržao Centar za popularizaciju nauke, a značajnu reč je imala i Aleksandra Drecun, upravnik centra.

Prenesene su impresije sa prethodnih skupova i opšti je utisak da je su svi skupovi imali jako dobri odziv i pobudili veliko interesovanje za tematiku. Opšta zajednica, društveni tokovi i mediji svojom ulogom moraju više uticati na pravo i kvalitetno informisanje.

Često je prisutna podela na muška i ženska zanimanja koja, u neku ruku, nameće ulogu žene u poslovnom okruženju. Traži se da bude što manje eksponiranja žene u medijima kao objekta i što više kao subjekta. Žena naučnik je za Srbiju važan činilac, jer je još uvek u domenu neiskorišćenog potencijala. Na nivou visoke škole, istaknuto je da su žene daleko efikasnije u završavanju fakulteta, i da im u proseku treba manje vremena da dostignu željeni nivo stručnosti i da postanu ličnosti koje doprinose društvu.

Šta sam ja još video i čuo, tamo?

Po dolasku na poslednji sprat poslovnog centra „Ušće“, prvo što sam zapazio jeste veliki broj žena. Znam da su žene u centru skupa, ali ja kao  blog novinar i još jedan kolega smo bili potpuno usamljeni u tom skupu. Ostali prisutni muškarci su bili tehnička podrška samog događaja, da ne kažem radna snaga. Ne smem da zaboravim i Slobodana Bubnjića, koji je faktički deo organizacionog tima Centra za popularizaciju nauke.

Naglašavan je jedan detalj stalno i uporno: žene naučnici nisu naučnici, nego naučnice! Argumentacija ide dalje, jer nisu novinari nego novinarke, niti su asistenti nego asistentkinje, a one mogu imati samo profesorke, ali ne i profesore i sve ukupno, bilo je važno posebno istaći da se radi o ženama. Naravno da se radi o ženama, okupili smo se baš zbog njih tu! Nije bilo ni jednog muškarca naučnika na skupu da udeli svojim prisustvom malo više smisla celom skupu. Sva tri skupa su predstavljali neku vrstu međusobnog tapšanja i bodrenja žena koje dele isti ili sličan stav prema tematici, ali na žalost, muškarci nisu bili spremni da to i priznaju, svojim prisustvom. Uspeh ovakvih inicijativa ne može biti nikada dovoljno dobar, ako cela zajednica ne uzme učešće u njima.

Imamo u celoj stvari još nekih problema – naučnik ili naučnica, to ne bi trebalo da je bitno, jer se sa pozivanjem na jednake mogućnosti, u stvari stavlja težište na stručnost koji proizilazi iz znanja, kulture i zdrave društvene svesti. Sa druge strane, jednake mogućnosti su u startu relativna stvar i teško je to izvagati na pravi način. Na nivou osoba mi nismo svi jednaki, a razlike između polova su posebna tema. Ne vredi da se upuštam u bilo kakvu dalju diskusiju o sličnostima i razlikama o polovima jer to nije poenta, sada i ovde. Suština je da će žene i muškarci stalno imati razlike koji čine upravo čine takvim – ženom i muškarcem. To se oseća svuda, pa i u naučnom svetu. Lobiranja i protekcije će uvek biti, po raznim osnovama. Poneta je sastaviti dobru strukturu naučnih radnika koji će vredno i dosledno raditi na poboljšavanju kvaliteta života, koristeći nauku i njena dostignuća kao osnovni alat. Sem toga, naučni potencijal treba da se oslanja na stabilni i dovoljno čvrsti sistem vrednosti, koji ne sme biti krut, ali ni potpuno rastegljiv. Sve ovo, je više manje intuitivno jasno, pa se postavlja pitanje zašto toliko ističem.

Ada Bajron (Augusta Ada Byron) 1815 – 1852 – neki je smatraju prvim programerom informatikčke ere, dok joj to drugi na sav glas osporavaju.

 

Skoro u trenutku, iz neke vrste samo proklamovanja ženske prisutnosti i obaveznosti u nauci, skup je otišao, u svom završnom delu, u diskusiju koja je pretstavljala najveći kvalitet tokom celog događaja. Svi govornici skupa, naučnici (naučnice) i novinari (novinarke) su počeli da se bave pravom suštinom – kako podići nivo naučnog znanja u Srbiji i tako pomoći ovoj napaćenoj državi da se znanjem izbori sa svim mogućim nedaćama koje se nadvijaju nad njom. Tužno je da je u državi Srbiji budžet povećan, ali su sredstva za nauku smanjena u odnosu na prethodnu godinu.

Nauka uz podršku medija ima dovoljno kvaliteta da stvori bolje uslove za sve nas, i zbog toga je sve vrlo jasno. Polne ili bilo koje druge diskriminacije se lako prevazilaze ako se promeni svest svih nas – na bolje! Žene to pokušavaju na svoj način i ja im odajem priznanje za to, ali neće biti mnogo vajde od svega ako ostane samo na priznanju. Kao što sam moto organizacije „Jednake mogućnosti“ ističe „Dela, ne reči!“, treba se upustiti u što bolju akciju, i stvari postavi u neko, bolje ustrojstvo.

Prilažem link na kome je se nalazi pregled naučnica koje su od starih vremena pa do današnjih dana dale svoj doprinos nauci.

D. M.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *