Nova saznanja iz talasne optike obećavaju – apsolutna zvučna izolacija je moguća

Tokom našeg svakodnevnog života, mnoge stvati prihvatamo, takave kakvim ih vidimo, bez mnogo razmišljanja. Jednostavno, to tako radi.

Bez obira na činjenicu, da se jednosmerna ogledala najviše mogu videti u policijskim serijama, skoro isti sistem se koristi i kod naočara za sunce. Kada se malo bolje razmisli, ako prostorije oko policijskog ogledala osvetlimo na određeni način (najčešće, da se uključe dovoljno jaka svetla na obe strane), ogledalo postaje propusno u oba smera. Zaključak se sam nameće: koristeći se jednostavnim trikom, mi pravimo iluziju nepropusnog ogledala, koje ima svoje praktične primene.

Sada, pokušajmo da zamislimo, da zaista možemo da napravimo površinu koje je na jednu stranu propusna za talase (svetlost i zvuk se šire kroz prostor u obliku talasa), na drugu sasvim solidna i nepropusna barijera. Za sada ne postoje materijali sa takvom osobinom, ali prema najnovijim studijama, postoji mogućnost da se napravi pravo jednosmerno ogledalo.

Stefano Lepri (Stefano Lepri) sa italijanskog istraživačkog centra i Đulio Kazati (Giulio Casati) sa univerziteta u gradu Insubria u Italiji i nacionalnog univerziteta Singapura su razradili teoretski model za materijale koji transmituju talase na asimetričan način. Njihov rad je objavljen u časopisu Physical Review Letters u izdanju od 18. aprila, ove godine.

Njihov predlog se bazira na korišćenju nelinearnih materijala, koji se različito ponašaju zavisno od toga kakav talas prolazi kroz njih. Još preciznije, reakcija zavisi od atributa talasa koji prolazi kroz njih. “Kada uvedete nelinearne interakcije i sile, mnoge intuitivne spoznaje o ponašanju talasa više ne važe.”, tvrdi Lepri za Physical Review Focus, časopis koji se bavi popularizacijom naučnih radova iz fizike. “Koriteći se nelinearnim interakcijama možemo da izađemo iz osnovnog zakona reciprociteta”, koji zahteva da svi talasi imaju isti tretman, bez obzira na smer njihovog dolaska.

Znači, postavljajući nelinearne materijale zajedno sa linearnim materijalima, koji su poređani na asimetričan način, talas bi mogao da prođe po jednom smeru, ali bi se potpuno odbio kada bi dolazio iz suprotnog smera. Na žalost, kako ističu sami istraživači, ovkava jednosmerna konstrukcija nije univerzalna – svaka kombinacija materijala bi bila dobra za određeni spektar talasnih amplituda. Praktično gledano, moguće je blokirati sve zvukove, ali nema te kombinacije koja bi vas odvojila od bilo kog zvuka u isto vreme.

Za sada, iznesena tvrđenja se baziraju na numerčkim simulacijama, bez pravih eksperimentalnih provera. Međutim, ako se pokaže da su te simulacije dobra aproksimacija realnih materijala, onda bi to “otvorilo nove mogućnosti u kontroli i optimizaciji prostiranja talasa i u dizajniranju uređaja za transformaciju zvučnih i svetlosnih talasa.”

Sami autori ističu ograničenost na određene opsege, ali ako je svaki od tih opsega dovoljno dobro prigušen, ili još bolje, ugušen, onda je sa razvojem tehnologije i dodatnim istraživanjem, realno očekivati, da će se pojaviti materijal, koji će se ponašati kao apsolutni izolator talasa po jednom smeru, a propusan po drugom. Još jednom, sve navedeno važi, samo ako je razvijeni matematički model dovoljno blizak osobinama realnih materijala, koji se mogu naći u prirodi ili na neki način jeftino proizvesti. U suprotnom… ostaće zapamćen kao dobar teoretski pokušaj.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *