Novi heroj video igara: Paramecijum!

Princip je vrlo jednostavan: što je grafika lepša to je veća šansa da će vas igra uvući u svoj svet. Sa većim nivoom detalja imate više osećaj da je svet  u kome se nalazite zaista živ. To je sve lepo, ali nekima to nije dovoljno, jer nema ništa bolje od prave stvari…

Za početak, pogledajte video koji sledi.

Vođeni devizom „ne simulirajmo život, iskoritimo pravu stvar“ ozbiljni naučnici su odlučili da naprave kompjutersku igru koristeći sam život, bukvalno! Fizičar Ingmar Riedel-Kruse i njegov tim sa Stanford Univeziteta su napravili klasične arkadne igre koristeći žive organizme, tačnije kontrolišući ih.

Verzija Pacman-a se zove PAC-mecuim i stavlja igrača u malo drugačiju poziciju. Igrački interfejs, se koristi za promenu polariteta električnog polja unutar suda ispunjenog tečnošću i paramecijumom. Ta promena električnog polja utiče na promenu kretanja paramecijuma i na igraču je da donosi odluke, kada i na koju stran paramacijum može da se kreće! Kamera, koja je postavljena da posmatra ceo sud, je direktno povezana sa kompjuterom i realnom vremenu (interaktivo) šalje slike koje, onda, kompjuter usklađuje sa igračkom površinom na ekranu. Tako je postignuto da realilni paramecijum interaguje sa virtualim komojuterskim objektima i to sve na ekranu kompjutera. U slučaju pomenute igre, igrač je u stanju da upravlja paramecijumom da “jede” virtualne žute bobice na ekranu. i da izbegava veliku zlu žutu ribu.

Nije vam dosta!? Nema problema, u igraonici Stanford Univerziteta ima još naslova ako vam je Pacman suviše… žut. Biotic pinbal ili Biotic fliper je baš to: fliper u kome ulogu loptice ima paramecijum. Igrač kontroliše vrlo tanku iglu koja izbacuje hemijsku supstancu koja je vrlo odbojna paramecijumu, stvarajući tako efkat odbijanja loptice pipcima, kao kod pravog flipera. Samo, nisu rekli kako se dobija extra lopt… ovaj paramecijum. Da li treba da ga poteram u neku rupu ili jednostavno da sačekam da se replicira.

Pong se smtra najstarijom kompjuterskom igrom na svetu, i kao takva, morala je da dobije svoju verziju u parku Paramecijum. Ništa lakše. Uzmemo dve igle i ko ne uspe da odbije paramecijum ka drugoj igli, izgubio bi partiju. Da, pričamo o igri za 2 igrača!

Sa ovim rečeno, zabavni deo je gotov. Riedel-Kruse tvrdi da ove igre imaju i edukativnu notu: “Svi bi trebalo da imaju osnovno znanje iz biomedicine i biotehnologije. Ovakve, biološke igre promovišu sticanje takvog znanja”. Možda je to tačno, all je još važnije, da je ovaj igrački poduhvat poruka drugim istraživačiama da iznađu, stvore igre koje će popularisati njihovu oblast istraživanja. Sem toga, ističe se mogućnost da je svaka igra bazirana na naučnim saznanjima, ustvari svojevrsni ekspriment koji može da da rezultate, kao i bilo koji drugi klasičan ogled.

Sve igre koje su istraživači sa Stanforda osmislili se nalaze u njihovom radu Dizajn, projektovanje i alati u stvaranju bio igara.

Istraživači su koristili električno polje i hemijska sredstva, a ima onih koji su koristili laser da bi se igrali sa ćelijama.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *