Robotika – iskorak ka budućnosti

Od 24. septembra (danas) do 15. oktobra održa će se vrlo značajna i impozantna manifestacija „Dani budućnosti – Robotika“. Manifestacija u sebi spaja razne naučne, kulturološke i istorijske elemente u čijem se će se središtu nalazi Beograd i Srbija. Doslovce.

Zvanični plakat manifestacije

Lokacija jeste odmah jasna, ali istorija robotike bi bila drugačija da nije bilo naučnika i pronalazača iz Srbije koji su u prethodnim decenijama svojim radom bitno doprineli u njenom razvoju. Kulturološki aspekt dana budućnosti u Beogradu predstavlja najmanje istraženu oblast. Robotika u Srbiji, ako se izađe van okvira naučnog i istraživačkog rada, predstavlja relativnu nepoznanicu i nalazi se na margini interesovanja običnog čoveka. Cilj manifestacije je upoznavanje šire javnosti sa mogućnostima i uticajima koje donosi  ubrzani razvoj robotike, kod nas i u svetu.

Kao mala uvertira celoj manifestaciji, pre četiri dana u Medija centru u Beogradu, održana je konferencija za novinare, posvećena danima budućnosti. Glavni organizator celog događaja je Centar za popularizaciju nauke (CPN), državna institucija čiji je cilj da sprovodi izgradnju društva zasnovanog na znanju. Centar je sproveo već nekoliko akcija sličnog obima, ali dani robotike predstavljaju, za sada, najveći i najambiciozniji projekat.

Na konferenciji, sem ljudi, učestvovao je i jedan robot. Ispred centra su bili Slobodan Bubnjić i upravnik Aleksandra Drecun. Sem njih, bitne informacije o robotici, u opšte, saznali smo i od Dr. Veljaka Potkonjaka (profesora sa elektrotehničkog fakulteta u Beogradu), Koste Jovanovića (istraživača pri elektrotehničkom fakultetu) i Dobrivoja Erića. Poseban govornik celog skupa je bio, svakako, robot Neo, koji ima priliku da izrazi svoje zadovoljstvo povodom održavanja manifestacije.

Upravnik centra Aleksandara Drecun je u uvodnom govoru podsetila javnost na rad centra, i istakla važnost nastupajuće manifestacije. Ona je u svom izlaganju, između ostalog, pozvala sve zainteresovane na saradnju sa centrom. Istakla je da je posebno važno da se ljudi iz privrede odazovu, jer sve što centar organizuje radi se sa konkretnom i jasnom namerom da se digne opšti kvalitet života u državi, primenom novih saznanja.

Centralni deo konferencije pripadao je profesoru Veljku Potkonjaku i robotu Neo koji su, svaki na svoj način, pokazali trenutno stanje u razvoju robotike i njen dalji razvoj u budućnosti.

Dr. Veljko Potkonjak i Eccerobot

Srbija i robotika, i pored jakih istorijskih i naučnih veza, nisu sveukupno, dva pojma koji se nešto posebno vezuju jedan za drugi. Roboti, u svesti naših građana i dalje predstavljaju pojam koji je više fiktivan nego stvaran.  Zbog toga, profesor Potkonjak je pokušao da pojasni ciljeve razvoja robotike i perspektive Srbije, kao države, u toj oblasti.

Primena robota u industriji je već duži niz godina realnost i tu nema mnogo misterije. Industrijski roboti predstavljaju robotiku današnjice. Međutim, primena robota van industrije, posebno u svakodnevnim radnjama običnog domaćinstva, predstavlja sasvim drugačiju priču. Pre svega, Potkonjak je istakao, robotika u sebi spaja veliki broj nauka i konkretno primenjuje u svom razvoju (fizika, programiranje, neurologija…). Ulazak kompjutera u naš život je, sam po sebi, predstavljalo revoluciju, koja je pokrenula posebne grane privrede u svetu i u njima se sada obrću milioni dolara (da ne kažemo milijarde). Slično se očekuje od robotike u bliskoj budućnosti. Potkonjak tvrdi da će nova robotska tehnološka revolucija imati veći uticaj na svet nego onu koju su izazvali kompjuteri u svoje vreme (osamdesetih godina 20. veka). Roboti u svojoj osnovi, svojim trenutnim dizajnom, još više otvaraju tržište aplikativnog softvera. Po Potkonjaku to je oblast u kojoj Srbija može naći svoje mesto u svetskim razmerama. Kao potvrda iskazanog, sledeći besednik na konferenciji je bio Nao.

Nao robot

Njegov nastup je razgalio sve prisutne novinare. Po predstavljanju iskazao je svoje viđenje fudbala u našoj zemlji i pokazao da vrlo dobro vlada veštinama plesa. Bez obzira na sve, najbolje je da vidite kao se Nao poneo na konferenciji za štampu.

Kosta Jovanović se predstavio kao urednik predavačkog sadržaja manifestacije. Istakao je da je ovo najveće izložba robota na ovim prostorima. Centralno mesto odvijanja je u Knez Mihajlovoj 5 svakog dana od 10-22 časova.

U svetu robotike, čovekoliki roboti predstavljaju najinteresatniji njen aspekt, ali oni su tek mali deo cele priče. U organizaciji su pomogle razne naučne institucije, a među njima su na prvom mestu elektrotehnički fakultet i mašinski fakultet u Beogradu. Jovanović je rekao, da sem glavne zvezde, robota Asimo, biće izloženi još neki čovekoliki roboti koji predstavljaju rezultat trenutnih istraživanja kod nas i u svetu: Nao, robot Nova, medicinski roboti, Beogradska šaka i Ecce robot.

Asimo

Na manifestaciji će se pojaviti i znameniti naučnici iz oblasti robotike: Hiroši Išiguro, Oven Holand i Rolf Pfeifer.

Owen Holland

Hiroši Išiguro

Dobrivoje Erić, kao poslednji govornik na konferenciji je izneo još neke detalje oko same manifestacije. Robot Asimo je već od 20. septembra u Beogradu, a 24. će se premijerno prikazati svoje umeće u Kolarčevoj zadužbini. Asimo robot će predstavljati sebe još 25. i 26. septembra, na istom mestu, a program traje oko sat vremena. Nastupaće više puta u toku dana, počevši od 11:00 ujutru, pa sve do 19:00 časova.

Od 2005. godine, pa sve do sada, Asimo je posetio nešto više od 20 zemalja. Njega su uvek pratile izložbe o razvoju robotike, što je slučaj i u Beogradu. Kao prateći sadržaj cele manifestacije biće prikazano novo izdanje knjige Karela Čapeka (Karel Čapek)  „Rosamovi univezalni roboti“ – RUR. U ovoj knjizi je prvi put iskorišćena reč „robot“, koja je vremenom postala internacionala reč. Sem toga, manifestaciju će pratiti odgovarajući filmski program. Naravno, filmovi koji će biti prikazani, bave se temema koje se na neki način tiču robota i robotike, kao nauče oblasti.