Socijalna mreža – sredstvo u borbi protiv degenrativnih bolesti

Internet je doneo mnoge novine sa sobom, od svog nastanka, sedamdesetih godina 20. veka. Ono što je trenutno u zamahu (na Internetu) jeste specifičan vid povezivanja ljudi, koji se objedinjuje imenom socijalne mreže. Kako je Internet, ništa drugo do jedna velika mreža, a ljudi čvorišta mreže sastavljene od događaja i međuljudskih veza, ovaj naziv je sasvim prikladan.

Među mlađim generacijiama, nema te osobe koja nije iskoristila, na neki način, usluge Facebook-a ili neke druge socijane mreže kao što je MySpace ili Twitter. Međutim, ovakvih mreža ima nebrojeno mnogo i njihova raznovrstnost je toliko velika da se čovek može lako izgubiti u tom moru mogućnosti. Kakve to veze ima sa naukom? Zar ovo nije stvar nekog bloga koji se bavi… Internetom, možda?

Odgovor je: da i ne.

Dok veselo surfujete kroz stranice i otkrivate intimne detalje svojih prijatelja  i “prijatelja”, neki drugi oblici socijalnih mreža, zaista, pomažu u naporima nauke da ljudima bude bolje. Bukvalno.

Gomila lekova, ali ni jedan, još uvek, ne može da reši problem ALS-a

Članovi sajta posvećenog razmeni podataka koji se odnose na njihove zdravstveno stanje, predstavljaju svojevrsnu istraživačku laboratoriju, koja pomaže da se prati stanje pacijenata u realnom vremenu. Da preciziramo: ljudi koji posećuju taj sajt, su mahom pod uticajem neke sporo degradirajuće bolesti koja, ako se ne izleči na vreme, dovodi do katastrofalnih posledica, i u krajnjem ihodištu i do smrti. Naučne i farmaceutkse kuće se trude da reše problem tih ljudi, razvojem novih lekova. Naravno, ti novi lekovi traže ulaganje u raznim oblicima, a jedan od najvažnijih je proces potvrde delotvornosti na različitim pacijentima.

Ljudi koriste ovaj internet sajt da prenesu svoje utiske i rezultate o ukupnom efektu leka na bolest. Ove informacije služe i za praćenje razvoja bolesti, i imaju za krajnji cilj da nas upoznaju sa svim njenim aspektima. Dejstvo leka na bolest i njena progresija daju neku vrstu sinergije prilikom spoznaje prirode bolesti i vode ka konačnom cilju – nalaženju pravog i efikasnog leka koji će pomoći sadašnjim i budućim pacijentima.

Ovaj vid usmerne razmene podataka je započeo 2008. godine sa malom kliničkom studijom. U okviru tog istraživanja učestvovalo je 16 pacijeanata koji su oboleli od bolesti koje se zove kratko ALS ili ako želite duže: Amiotrofična lateralna skleroza. Bolest napada motorne neurone ili još prostije, one neurone koji su odgovorni za izvršavanje pokreta u našem telu. Ova bolest na duže staze ubija, i nema pravog leka za nju, samo riluzol – sredstvo koje usporava njen uticaj na organizam.

ALS sindom i njengov uticaj na nevne ćelije i mišiće

U pomenutom istraživanju predloženo je da tih 16 pacijenata koristi litijum-karbonat (Li2CO3) kao sredstvo koje bi još više usporilo razvoj bolesti. Posle dijagnostikovanja ASL, pacijent obično živi još 3 do 5 godina. Malo…

Litijim je korišćen, sa uspehom, kod tretmana nekih drugih poremećaja, uključujući poremećaje mentalne prirode. Zbog toga, grupa pacijenata zareženih ALS sindromom je ubedila svoje doktore da im obezbde ovaj lek.

“Ovaj pristup nije zamena za uobičajeno kliničko lečenje, ali može obezbediti dodatne informacije koje bi doprinele efikasnijem istraživanju lekova.”, tvridi Džejmi Hejvud (Jaime Heywood), suosnivač mreže PatientsLikeMe.

Džejmi je advokat, čiji je brat 2006. godine dobio prve simptome ALS, i od tada zastupa biothenološka istraživanja koja bi dovela do efikasnog lečenja ALS-a i ostalih poremećaja.

Posle te studije iz 2008. godine sajt PatientLikeMe je dobio novi formular. Njegovim popunjavanjem tokom vremena, pacijent, ustvari, vrši svojevrsno praćenje stanja bolesti. Ovu mogućnost je iskoritilo, do sada, preko 3500 korisnika sajta, a među njima, 150 njih je počelo da koristi terapiju koja se bazira na litijumu.

Dobijeni podaci su, zatim, obrađeni algoritmom koji poredi pacijente sa litijum terapijom sa onim pacijentima koji nisu imali tu terapiju. Konačni rezultat analize je pokazao da nova terapija nije imala primetni učinak na razvoj bolesti, kod pacijenata – čak ni placebo efekat.  Potvrda tog nalaza je publikovana u interent časopisu Nature Biotechnology.

Rezultati nisu bili ohrabrujući za obolele od ASL sindroma, ali se pokazalo da ovakav način skupljanja podataka može ubrzati medicinska otkrića. Sajt, trenutno broji 100000 članova-pacijenata, a njihova svedočenja opisuju preko 500 poremećaja koja čekaju da budu izučena. Ova populacija, povezana specifičnom socijalnom mrežom, potencijano, “krije” mnoga klinička istrživanja, koja mogu pomoći celoj zajednici.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *