Hibridna vozila će biti lakša, jer će koristiti vazduh

Hibridna vozila (vozila sa hibridnim pogonom) su već stvar današnjice, ali i dalje predstavljaju relativno skup proizvod. Ima više razloga za to, a jedan od njih je sadržan u neophodnim tehnološkim rešenjima, gde jednu mašinu treba da pokreću dva ražličita izvora energije. Jasno je da svaki od izvora ima svoju tehonlogiju iskorišćenja.

U svakom slučaju, istraživači i inženjeri svaki dan poboljšavaju postejeći koncept. Kod ovih vozila smanjuje se količina potrošenog goriva, i samim tim i emisjia gasova koji nisu baš najbolji za atmosferu (grozni su!). To se postiže zahavaljući korišćenju dodatnog električnog motora koji se puni tokom vožnje, tačnije, baterija ovog motora se dopunjuje, svaki put, prilikom kočenja vozila. Međutim, te baterije same po sebi dosta dodaju na masu samog vozila i imaju dosta ograničeno vreme eksploatacije (posle nekog vremena mora da se postavi nova baterija). Ova dve činjenice značajno dižu cenu hibridnim vozilima.

Vazdušna hibridna kola, da ih tako nazovemo, su nova generacija vozila koja bi trebalo da imaju iste performanse kao i dosadašnji hibridi samo sa znatno manjom masom. Umesto da energija kočenja napaja (puni) baterije, ona biva korišćena da kompresuje vazduh unutar malih rezervoara koji su potavljeni blizu motora. Kada se vozilo pokrene iz stanja mirovanja, kompresovani vazduh se pušta iz rezervoara, kroz ventil, i motor se ponaša kao vazdušni motor. Nema velikih i kabastih baterija, samo rezervoari puni… vazduha.

Veliku dobit od ovakvog sistema bi imali gradski autobusi koji se tokom vožnje često zaustavljaju. Proračuni ukazju na mogućnost uštede goriva i do 60%, što je itetako značajno. Ovo su preliminarni rezultati istraživanja koje sprovodi Per Tunestal sa univerziteta Lunds u Švedskoj, zajedno sa njegovim kolegom Sašom Trajkovićem, koji je nedavno branio tezu koja se bavi problemom vazdušnih hibrida.

Pomenuti istraživači nisu prvi koji su se pozabavili sa ovom idejom. Još početkom devedesetih godina prošlog veka, kompanija Ford je razvila osnovni koncept za vazdušne hibride. Međutim, vrlo brzo je završio u fioci da čeka “neka bolja” vremena, jer nije postojala adekvatna tehnologija za proizvodnju prototipa motora, samim tim i vozila.

Saša ističe da čak 48% energije koja se dobija kočenjem se može ponovo iskoristiti. Ovakava mogućnost vazdušne hibride stavlja rame uz rame sa, današnjim, električnim. Da ceo projekat, sada, ima budućnost govori i podatak da u razvoju dosadašnjeg koncepta učestvovala kompanija Cargine, dobavljač i proizvođač sistema ventila za Volvo.

Sistem je upotrebljiv na vozilima čiji motori koriste benzin, dizel ili prirodni gas. Cena vozila bi trebalo da poraste za 1000 eura, što je osteno manje u poređenju sa povećanjem koje imamo kod električnih hibridnih vozila: 5000 do 10.000 eura.

Treba primetiti, tehnički gledano, da je vazduh gas koji je najrasprostranjeniji na planeti Zemlji. Postavlja se pitanje da li bi ovakav pogon bio od koristi za neka buduća vozila, korišćena za istraživanja planeta koje imaju neku atmosferu. Na kraju krajeva, atmosfera podrazumeva postojanje gasa, koji ne mora biti obavezno vazduh (smeša azota, kiseonika i  ugljen dioksida).