Nestajuća vrata – modernizacija drumskog saobraćaja?

Jeste malo stariji video, ali zaslužuje da se preglada.

Posle slede pitanja:

Zašto ovaj dizajn i dalje nije prisutan u novim modelima automobila? Gde je krenulo pogrešnim tokom? Zar je moguće da je ovaj, naizgled, koristan patent toliko skup?

Da li je neko kupio Jatech i njihov patent stavio u fioku, da čeka, neka bolja vremena?

Saobraćajne gužve: bolje sprečiti nego lečiti

U svim velikim gradovima širom sveta, problem je uvek isti. Taman se nameritie da obavite kratku vožjnu, da biste uštedeli na vremenu, kad ono – gradska gužva koja će vas samo u jednom trenutku opkoliti i zarobiti 30, 40, 50… ∞ minuta. Nema uštede, nema obavljenog posla, samo nervoza i nezadovoljstvo.

Za vozače grada San Franciska bi trebalo to da bude samo ružan san, koji se, gotvo, više nikada neće ponoviti u budućnosti. Sa novim sistemom praćenja saobraćaja, svaki od vozača će pravovremeno dobijati upozorenje o gužvama u saobraćaju, pre nego što se one, i zaista, dese. To će dati vozačima mogućnost  da se bolje ili drugačije organizuju.

Ime sitema je Smarter Traveler Research Initiative (ko ovo prevede na srpski, a da znači nešto, svaka mu čast!) i kombinuje dve značajne stvari. Prvu predstavljaju podaci o trenutnom staju saobraćaja, a drugu matrice saobraćaja i saobraćajnih gužvi iz prošlosti. Znači, koristeći se sa svim relanim podacima iz prošlosti i sadašnjeg trenutka, pomenuti sistem će biti u stanju da predviti razvoj događaja na terenu (ulice grada ili auto-put) i do 40 minuta u budućnost. Na samom kraju procesa, vozači će putem e-maila ili SMS-a dobijati rezultat analize, tako da će, oni, na osnovu toga moći da promene putanju, plan ili čak odlože vožnju za neki povoljniji trenutak. Samo se setite, koliko puta ste dobili ili postavli čuveno pitanje: “Je li gužva u gradu?”. Sada je vreme za malu promenu tog pitanja: “Da li će biti gužva u gradu?”.

Prema kreatorima ovog sistema, odgovor na ovakvo pitanje neće biti proizvoljno, nego vrlo konkretno i od koristi. U projektu učestvuju California Center for Innovative Transportation (CCIT), univerzitet u Kaliforniji, Berkli (Berkeley), Kalifornijski odesek za saobraćaj i kompanija IBM.

“Ako ste na auto-putu i znakovi pored njega kažu da je gužva ispred vas, sledećih 10 kilometara, nemate baš puno opcija.” Primečuje Neveen Lamba iz kompanije IBM “Ali ako informaciju dobijete ranije, možete se bolje organizovati i izbeći neprijatan gubitak vremena i nerva.”

Već postoji pristojan broj kompanija kao što su Microsoft ili Google, koje već nude interaktivne informacije o stanju o saobraćaju, kao i izveštaje o tome kakav se saobraćaj očekuje u određenim zonama gradova. Ova inicjativa ide korak dalje, pružajući detaljne informacije o izgledu saobraćaja u bliskoj budućnosti i to prilagođeno za svakom učesniku, u tom vremenskom trenutku. Vozači koje sa nalaze na različitim udaljenostima od kritične tačke gužve, bi dobijali različite informacije, zavisno od mogućnosti, koje im pruža trenutna lokacija.

Većinu gužvi u saobraćaju, što na ulicama što na auto-putevima, prouzrokuju saobraćajne nezgode i to se ne može predvideti. Međutim, gužve nastale posle nesreća, se mogu predvideti jer se obrazuju prema prepoznatljivim obrascima. “Posledice saobraćajne gužve se šire kroz saobraćajni prostor kao talas kroz tečnost”, tvrdi Alexandre Bayen pri inistitutu CCIT.

Duž puta su raspoređeni senzori koji daju informacije o brzini i gustini saobraćaja. Kada vozilo pređe preko senzora, kroz koje prolazi struja, napon i jačina struje se momentalo promene u njemu. Sve promene stanja senzora, ti impulsi, se skupljaju i skladište u program koji se zove Traffic Prediction Tool (alat za predviđanje saobraćaja), koji je razvila kompanija IBM.

Sem toga, program uzima u obzir i podatke iz GPS uređaja učesnika saobraćaja, da bi utvrdio željeno vreme putovanja, kako u trenutku tako i tokom prošlih dana ili nedelja. Takođe, beleži i njihove omiljene putanje kretanja. Pomoću ovoga, stvaraju se projekcije, predviđanja o dinamici saobraćaja i na osnovu toga, alternativne rute za svako pojedinačno putovanje. Ceo sistem, za sada, vrši predviđanja za otprilike 10 do 20 učesnika. Stručnjaci iz IBM-a se nadaju da će sistem proširiti na znatno veći broj korisnika, gde je konačni cilj pokrivenost celog sveta.

S druge strane, previše korisnika na jednom mestu, mogu stvoriti novi problem. “Svi ti korisnici mogu imati istu informaciju, i tada se može desiti da se gužva samo premesti, a ne i da se izbegne.” veli Moshe Ben-Akiva profesor sa tehnološkog univerziteta iz Masačusetsa (MIT).

Zbog toga, IBM sada razvija softver koji i tu činjenicu uzima u obzir, kako predviđanja gužvi mogu da naprave nove gužve na nekom drugom mestu.

Hibridna vozila će biti lakša, jer će koristiti vazduh

Hibridna vozila (vozila sa hibridnim pogonom) su već stvar današnjice, ali i dalje predstavljaju relativno skup proizvod. Ima više razloga za to, a jedan od njih je sadržan u neophodnim tehnološkim rešenjima, gde jednu mašinu treba da pokreću dva ražličita izvora energije. Jasno je da svaki od izvora ima svoju tehonlogiju iskorišćenja.

U svakom slučaju, istraživači i inženjeri svaki dan poboljšavaju postejeći koncept. Kod ovih vozila smanjuje se količina potrošenog goriva, i samim tim i emisjia gasova koji nisu baš najbolji za atmosferu (grozni su!). To se postiže zahavaljući korišćenju dodatnog električnog motora koji se puni tokom vožnje, tačnije, baterija ovog motora se dopunjuje, svaki put, prilikom kočenja vozila. Međutim, te baterije same po sebi dosta dodaju na masu samog vozila i imaju dosta ograničeno vreme eksploatacije (posle nekog vremena mora da se postavi nova baterija). Ova dve činjenice značajno dižu cenu hibridnim vozilima.

Vazdušna hibridna kola, da ih tako nazovemo, su nova generacija vozila koja bi trebalo da imaju iste performanse kao i dosadašnji hibridi samo sa znatno manjom masom. Umesto da energija kočenja napaja (puni) baterije, ona biva korišćena da kompresuje vazduh unutar malih rezervoara koji su potavljeni blizu motora. Kada se vozilo pokrene iz stanja mirovanja, kompresovani vazduh se pušta iz rezervoara, kroz ventil, i motor se ponaša kao vazdušni motor. Nema velikih i kabastih baterija, samo rezervoari puni… vazduha.

Veliku dobit od ovakvog sistema bi imali gradski autobusi koji se tokom vožnje često zaustavljaju. Proračuni ukazju na mogućnost uštede goriva i do 60%, što je itetako značajno. Ovo su preliminarni rezultati istraživanja koje sprovodi Per Tunestal sa univerziteta Lunds u Švedskoj, zajedno sa njegovim kolegom Sašom Trajkovićem, koji je nedavno branio tezu koja se bavi problemom vazdušnih hibrida.

Pomenuti istraživači nisu prvi koji su se pozabavili sa ovom idejom. Još početkom devedesetih godina prošlog veka, kompanija Ford je razvila osnovni koncept za vazdušne hibride. Međutim, vrlo brzo je završio u fioci da čeka “neka bolja” vremena, jer nije postojala adekvatna tehnologija za proizvodnju prototipa motora, samim tim i vozila.

Saša ističe da čak 48% energije koja se dobija kočenjem se može ponovo iskoristiti. Ovakava mogućnost vazdušne hibride stavlja rame uz rame sa, današnjim, električnim. Da ceo projekat, sada, ima budućnost govori i podatak da u razvoju dosadašnjeg koncepta učestvovala kompanija Cargine, dobavljač i proizvođač sistema ventila za Volvo.

Sistem je upotrebljiv na vozilima čiji motori koriste benzin, dizel ili prirodni gas. Cena vozila bi trebalo da poraste za 1000 eura, što je osteno manje u poređenju sa povećanjem koje imamo kod električnih hibridnih vozila: 5000 do 10.000 eura.

Treba primetiti, tehnički gledano, da je vazduh gas koji je najrasprostranjeniji na planeti Zemlji. Postavlja se pitanje da li bi ovakav pogon bio od koristi za neka buduća vozila, korišćena za istraživanja planeta koje imaju neku atmosferu. Na kraju krajeva, atmosfera podrazumeva postojanje gasa, koji ne mora biti obavezno vazduh (smeša azota, kiseonika i  ugljen dioksida).