16. EVROPSKA NOĆ SLEPIH MIŠEVA

Galerija Prirodnjačkog muzeja na Velikom Ravelinu

Mali Kalemegdan 5, Beograd

29. septembar 2012. u 18 časova

 

PROGRAM:         

    • UVODNA REČ, Mr Milan Paunović
    • ISTINE I ZABLUDE O SLEPIM MIŠEVIMA , Branko Karapandža
    • KRATAK IZVEŠTAJ O KONTAKTIMA LjUDI I SLEPIH MIŠEVA TOKOM 2012. U BEOGRADU, Mr Milan Paunović
    • NAŠI SLEPI MIŠEVI – PRIČA O BEBIŠI I DRUGARIMA, Ivana Budinski
    • SLEPI MIŠEVI – LIČNA ISKUSTVA: OTVORENA TRIBINA (slobodno javljanje)
    • POSEBNI GOSTI – SLEPI MIŠEVI! UPOZNAVANjE SA SLEPIM MIŠEVIMA – UŽIVO!
    • POKLON!  Kolor trolist sa praktičnim savetima šta učiniti kada slepi miševi nasele naša „staništa “ i  „skloništa“.
 Ulaz slobodan

 

Robotika – iskorak ka budućnosti

Od 24. septembra (danas) do 15. oktobra održa će se vrlo značajna i impozantna manifestacija „Dani budućnosti – Robotika“. Manifestacija u sebi spaja razne naučne, kulturološke i istorijske elemente u čijem se će se središtu nalazi Beograd i Srbija. Doslovce.

Zvanični plakat manifestacije

Lokacija jeste odmah jasna, ali istorija robotike bi bila drugačija da nije bilo naučnika i pronalazača iz Srbije koji su u prethodnim decenijama svojim radom bitno doprineli u njenom razvoju. Kulturološki aspekt dana budućnosti u Beogradu predstavlja najmanje istraženu oblast. Robotika u Srbiji, ako se izađe van okvira naučnog i istraživačkog rada, predstavlja relativnu nepoznanicu i nalazi se na margini interesovanja običnog čoveka. Cilj manifestacije je upoznavanje šire javnosti sa mogućnostima i uticajima koje donosi  ubrzani razvoj robotike, kod nas i u svetu.

Kao mala uvertira celoj manifestaciji, pre četiri dana u Medija centru u Beogradu, održana je konferencija za novinare, posvećena danima budućnosti. Glavni organizator celog događaja je Centar za popularizaciju nauke (CPN), državna institucija čiji je cilj da sprovodi izgradnju društva zasnovanog na znanju. Centar je sproveo već nekoliko akcija sličnog obima, ali dani robotike predstavljaju, za sada, najveći i najambiciozniji projekat.

Na konferenciji, sem ljudi, učestvovao je i jedan robot. Ispred centra su bili Slobodan Bubnjić i upravnik Aleksandra Drecun. Sem njih, bitne informacije o robotici, u opšte, saznali smo i od Dr. Veljaka Potkonjaka (profesora sa elektrotehničkog fakulteta u Beogradu), Koste Jovanovića (istraživača pri elektrotehničkom fakultetu) i Dobrivoja Erića. Poseban govornik celog skupa je bio, svakako, robot Neo, koji ima priliku da izrazi svoje zadovoljstvo povodom održavanja manifestacije.

Upravnik centra Aleksandara Drecun je u uvodnom govoru podsetila javnost na rad centra, i istakla važnost nastupajuće manifestacije. Ona je u svom izlaganju, između ostalog, pozvala sve zainteresovane na saradnju sa centrom. Istakla je da je posebno važno da se ljudi iz privrede odazovu, jer sve što centar organizuje radi se sa konkretnom i jasnom namerom da se digne opšti kvalitet života u državi, primenom novih saznanja.

Centralni deo konferencije pripadao je profesoru Veljku Potkonjaku i robotu Neo koji su, svaki na svoj način, pokazali trenutno stanje u razvoju robotike i njen dalji razvoj u budućnosti.

Dr. Veljko Potkonjak i Eccerobot

Srbija i robotika, i pored jakih istorijskih i naučnih veza, nisu sveukupno, dva pojma koji se nešto posebno vezuju jedan za drugi. Roboti, u svesti naših građana i dalje predstavljaju pojam koji je više fiktivan nego stvaran.  Zbog toga, profesor Potkonjak je pokušao da pojasni ciljeve razvoja robotike i perspektive Srbije, kao države, u toj oblasti.

Primena robota u industriji je već duži niz godina realnost i tu nema mnogo misterije. Industrijski roboti predstavljaju robotiku današnjice. Međutim, primena robota van industrije, posebno u svakodnevnim radnjama običnog domaćinstva, predstavlja sasvim drugačiju priču. Pre svega, Potkonjak je istakao, robotika u sebi spaja veliki broj nauka i konkretno primenjuje u svom razvoju (fizika, programiranje, neurologija…). Ulazak kompjutera u naš život je, sam po sebi, predstavljalo revoluciju, koja je pokrenula posebne grane privrede u svetu i u njima se sada obrću milioni dolara (da ne kažemo milijarde). Slično se očekuje od robotike u bliskoj budućnosti. Potkonjak tvrdi da će nova robotska tehnološka revolucija imati veći uticaj na svet nego onu koju su izazvali kompjuteri u svoje vreme (osamdesetih godina 20. veka). Roboti u svojoj osnovi, svojim trenutnim dizajnom, još više otvaraju tržište aplikativnog softvera. Po Potkonjaku to je oblast u kojoj Srbija može naći svoje mesto u svetskim razmerama. Kao potvrda iskazanog, sledeći besednik na konferenciji je bio Nao.

Nao robot

Njegov nastup je razgalio sve prisutne novinare. Po predstavljanju iskazao je svoje viđenje fudbala u našoj zemlji i pokazao da vrlo dobro vlada veštinama plesa. Bez obzira na sve, najbolje je da vidite kao se Nao poneo na konferenciji za štampu.

Kosta Jovanović se predstavio kao urednik predavačkog sadržaja manifestacije. Istakao je da je ovo najveće izložba robota na ovim prostorima. Centralno mesto odvijanja je u Knez Mihajlovoj 5 svakog dana od 10-22 časova.

U svetu robotike, čovekoliki roboti predstavljaju najinteresatniji njen aspekt, ali oni su tek mali deo cele priče. U organizaciji su pomogle razne naučne institucije, a među njima su na prvom mestu elektrotehnički fakultet i mašinski fakultet u Beogradu. Jovanović je rekao, da sem glavne zvezde, robota Asimo, biće izloženi još neki čovekoliki roboti koji predstavljaju rezultat trenutnih istraživanja kod nas i u svetu: Nao, robot Nova, medicinski roboti, Beogradska šaka i Ecce robot.

Asimo

Na manifestaciji će se pojaviti i znameniti naučnici iz oblasti robotike: Hiroši Išiguro, Oven Holand i Rolf Pfeifer.

Owen Holland

Hiroši Išiguro

Dobrivoje Erić, kao poslednji govornik na konferenciji je izneo još neke detalje oko same manifestacije. Robot Asimo je već od 20. septembra u Beogradu, a 24. će se premijerno prikazati svoje umeće u Kolarčevoj zadužbini. Asimo robot će predstavljati sebe još 25. i 26. septembra, na istom mestu, a program traje oko sat vremena. Nastupaće više puta u toku dana, počevši od 11:00 ujutru, pa sve do 19:00 časova.

Od 2005. godine, pa sve do sada, Asimo je posetio nešto više od 20 zemalja. Njega su uvek pratile izložbe o razvoju robotike, što je slučaj i u Beogradu. Kao prateći sadržaj cele manifestacije biće prikazano novo izdanje knjige Karela Čapeka (Karel Čapek)  „Rosamovi univezalni roboti“ – RUR. U ovoj knjizi je prvi put iskorišćena reč „robot“, koja je vremenom postala internacionala reč. Sem toga, manifestaciju će pratiti odgovarajući filmski program. Naravno, filmovi koji će biti prikazani, bave se temema koje se na neki način tiču robota i robotike, kao nauče oblasti.

Dan nauke – 10. jul

Od prošle godine Centar za popularizaciju nauke (CPN) je uspostavio novi značajan dan: dan nauke – 10. jul. Mogao je biti izabran bilo koji dan u godini, ali rođenje Nikole Tesle predstavlja dobar povod da se ljudima skrene pažnja da nauka postoji u njihovim životima i da, hteli to oni ili ne, često stoji u pozadini stvari, predmeta, događaja… skoro iza svega što nas okružuje u fizičkom svetu. Na žalost, inicijativu zasenjuje činjenica da postoji još ljudi na ovom svetu, koji osporavaju naučni aspekt Teslinog rada, jer je po tim ljudima, on uvek bio i ostao samo inženjer.

 Vratimo se danu nauke.

Odgovorni ljudi CPN-a su se potrudili da obeleže dan na pravi način, uprkos vrućini koja pada teško svima nama. Neke stvari si išle na ruku jučerašnjem danu, jer se već duže vreme priča o otkriću Higsovog bozona. Ako prihvatimo mogućnost da slučajnost postoji, onda je ispalo vrlo zgodno što su naučnici iz CERN-a objavili, verovatno, najočekivaniju vest 2012. godine – potvrdu postojanja čestice koja je odavno dobila ime – (Higsov) bozon.

 Samo što nije…

Velika prašina se digla u naučnom novinarstvu i sve ostale vesti su pale u zasenak vesti koja je objavljena početkom ovog meseca. Veliki akcelerator je napravljen sa jedinstvenom, misijom po mnogim parametrima – da se pokaže ili opovrgne postojanje Higsovog bozona. Ta čestica, nazvana po rodonačelniku teorije Piteru Higsu (Peter Higgs), koju neki zovu božijom česticom, jer je, najkraće rečeno, odgovorna za postojanje mase u celom univerzumu. Sem toga, potvrda njenog postojanja bi još više učvrstila teoriju koja je među fizičarima poznata pod imenom Standardni Model.

Međutim…

Ranije tokom ove godine naučnici su došli do iznenađujućeg rezultata da čestica zvana neutrino, može postići veću brzinu od brzine svetlosti. To se dodatnim istraživanjima pokazalo kao netačno, a verovatnoća da je su postojeći rezultati za otkriće H. Bozona zaista tačni iznosi samo 95%. Da, svi, mi zajedno obeležavamo (a neki i slave) ohrabrujuće, preliminarne rezultate koji sa velikom verovatnoćom ukazuju na postojanje čestice koja ima osobine postuliranog Higsovog bozona. Direktna implikacija svega rečenog je – sve do kraja godine će se pojavljivati dodatne informacije o ovom otkriću, a zvanična izjava otkrića ove teško uhvatljive čestice neće uslediti pre 2013. godine, a možda i kasnije. Neutrino je ispao brži od samog sebe, pa niko ne želi da H. bozon bude samo duh…

Astronomija i dan nauke u Srbiji

Glavna “zvezda” jučerašnjeg dana nauke u Srbiji nije H. bozon nego inicijativa da se nauka što više približi što većoj populaciji. Vođeni tom idejom, zaposleni u CPN-u su organizovali duplu posetu Astronomskoj opservatoriji u Beogradu.

Glavna zgrada opservatorije

Prepodnevna poseta je bila rezervisana za medije (od 11 časova), a večernje izdanje (od 19 časova) za sve ostale, koje zanima nauka, konkretno astronomija. Autor ovog teksta je bio u prvoj poseti i saznao od ljudi iz CPN-a da je poseta opservatoriji samo jedna u nizu poseta naučnim institutima u Srbiji, čiji je cilj popularizacija nauke i informisanje javnosti o stanju nauke i naučnih institucija u Srbiji.

Zvanična adresa opservatorije je Vogina 7, a njena lokacije, praktično od njenog nastanka je na lokaciju koju sada nazivamo Zvezdarska šuma na opštini Zvezdara.

Reporteri i novinari su došli pred glavnu zgradu kompleksa od 8 paviljona koji se nalaze raspoređeni na prostoru od 10 hektara. Tokom naše posete koja je trajala nešto više od sat vremena, naš domaćin je bio direktor instituta Zoran Knežević.

Gospodin Knežević je bi bio vrlo informativan u svojim izlaganjima i dosta zanimljivih informacija se moglo čuti o radu i istoriji instituta.

Počeci astronomskih istraživanja datiraju još od 1887. godine (7. april) kada je profesor Velike škole Milan Nedeljković, pokrenuo inicijativu o osnivanju provizorne institucije. Ta institucija je predstavljala spoj astronomske opservatorije i Meteorološke stanice. Zbog toga astronomska opservatorija je najstariji naučni institut u zemlji.

Rad je započet u jednoj kući na opštini Vračar, na ćošku ulica Vojvode Milenka i Svetozara Markovića. Nešto kasnije, tokom 1891. godine institut je premešten u novu u sklopu sadašnjeg Karađorđevog parka. Jedan od prvih zadataka novo formiranog instituta je bio određivanje tačne geografske lokacije Beograd, što je preciznije moguće.

Možda najznačajnija prekretnica u radu ove institucije je završetak I svetskog rata. Kako je tadašnja Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca bila na pobedničkoj strani, potpisivanjem mira, pobednice su imale pravo na ratnu odštetu. Milan Nedeljković se izbori da astronomska opservatorija dobije opremu za svoja istraživanja od Nemačke. U tom trenutku to je bio veliki dobitak za opservatoriju, ali čekalo se sve do 1929. godine da svi traženi uređaji stignu u Beograd. Tokom tog perioda, tačnije 1924. godine došlo je do razdvajanja opservatorije i meteorološke stanice, gde je ova potonja nastavila da bude državni servis, a opservatorija prerasla u pravu naučnu instituciju okrenuta isključivo naučnom radu. Iste godine Institut je premešten na brdo koje tada nosilo ime Veliki Vračar (i danas najveća kota u Beogradu – 263 m), a od 1929. godine je izmešteno na novu lokaciju na kojoj se i dan danas nalazi. Postojeća glavna zgrada je napravljena za tri godine, a ostali paviljoni su, kroz vreme, dodatno izgrađivani.

U tom periodu, institutu se pridružuje Vojislav Mišković, već izgrađeni astronom koji je na taj način prekinuo svoj rad u opservatoriji u Nici (Francuska). Sem toga, nekoliko različitih teleskopa je proradilo u tom periodu i razvija se izdavačka delatnost.

U godinama drugog svetskog rata, nemačke okupacione snage su koristile glavnu zgradu opservatorije kao glavni štab za protiv avionsku artiljeriju. Mišković je svojim diplomatskim umećem sprečio da vitalna oprema za rad opservatorije bude oteta i odnesena u Nemačku. Osnova njegovog pristupa je bio rad. Svim silama se trudio da odražava rad instituta tokom rada i tako ima stalni razlog za držanje opreme u institutu.

Po završetku rata institut raste i na današnji dan ima 60 zaposlenih, a od tog broja je 40 istraživača. Institut sada u svom radu pokriva sve oblasti astronomije, njihov moto koji je postavljen na samom početku rada glasi Omnia in numero et mensura.

Krajem 20. veka započet je projekat izgradnje produžnice (ne i preseljenja) opservatorije, jer već tada Beograd je „opkolio“ opservatoriju i svojim prisustvom generiše preveliki svetlosti fon (svetlosni šum) koji u mnogome ometa i smanjuje kvalitet osmatranja i istraživanja. Nova ispostava se nalazi na planini visokoj nešto više od 1000 metra u okolini Prokuplja, na Vidojevici.

Astronomska opservatorija je uspešno plasirala svoj projekat pri Evropskoj Uniji i dobila je od Unije značajan sredstva da izgradi novi teleskop čije sočivo ima prečnik od 1,5m. Najveći teleskop u opservatorije u Beogradu na Zvezdari ima sočivo prečnika od 65cm. Izgradnja teleskopa i prateće infrastrukture će biti „teška“ 1,1 miliona evra.

Teleskop

U jednom od paviljona se nalazi pomenuti teleskop koji spada tip ovih uređaja koji se nazivaju refraktorima. Ukupna dužina teleskopa je 10,5 metara. Kada se ulazi u paviljon stiče se utisak operativnog muzeja, jer je taj teleskop postavljen još 1924. godine. On je zahvaljujući novim tehnologijama robotizovan i praktično sva osmatranja se vrše posredno, preko kompjuterskog ekrana.

Naravno, ako bi zatrebalo mogli bi ste gledati u duboki svemir kroz njegov optički okular, ali komoditet koji pruža veza sa kompjuterom je višestruk. Naš domaćin je istakao da se u vreme njegovog studiranja još uvek radilo na „starinski“ način.

Umesto zaključka

Posetom paviljonu sa najvećim teleskopom, celokupna poseta opservatoriji je privedena kraju, a ostatak dana je bio posvećen tribini o Higsovom bozonu.

Na žalost, i na sreću, na tribini u prostorijama male galerije „SANU“ na ćošku Knez Mihajlove ulice sa ulicom Đure Jakšića nije bilo dovoljno mesta za sve zainteresovane. U ovom prostoru je bila i izložba Astronomske opservatorije kojom se obeležavao 125 godina rada ove institucije.

Ljubazno osoblje Centra za popularizaciju nauke je omogućilo da se nauka.rs nađe, među ostalim medijima, u srcu dešavanja na dan nauke – Tanja Kovač, Slobodan Bubnjević i direktor centra Aleksandra Drecun.

Noć istraživača

www.nocistrazivaca.rs

www.nocistrazivaca.rs

Uveče, 23. septembra 2011, kada ce se u Beogradu obeležiti Noć istraživača, biće održana manifestacija koja se krajem septembra svake godine, organizuje u celoj Evropi. Te noći glavni zadatak istraživača postaje promocija i popularizacija nauke.

Na potezu Knez Mihailova – Plato – Vasina ulica, u Beogradu, biće organizovano niz dešavanja u periodu od 18 do 24h:  U šetnji sa naukom („hands on“ eksperimenti iz deset naučnih oblasti), Sastanak na brzaka (neposredni razgovor istraživača i posetilaca), Naučni kafe (u Plato-u će karta pića biti ispisana jezikom hemijskih formula), itd.

Sem u Beogradu, ova manifestiacija će se održati i u sledećim gradovima: Novi Sad, Zrenjanin i subotica. Na sajtu se nalaze programi i za ostale gradove. Nauka i istraživanje kroz ovu manifestaciju dobijaju još malo reklame i popularizacije, a za sve ućesnike može biti još jedno tematsko veče vredno posete.

Festival Nauke

Jedna od manifestacija koja sa svojom idejom pleni u zadnje vreme jeste Festival Nauke.

Ceo događaj postaje sve ozbiljniji iz godine u godinu i privlači sve više judi svojim sadržajem i tematikom. Relativno stidljiva promotivna kampanja od pre 4 godine koja je pokušavala da skrene pažnju javnosti na činjenicu da postoje mnogi svetovi za istraživanje je dovela do festivala koji se polako, ali sigurno upisuje u znamenitosti grada Beograda. Da pocrtam, ne turističku, niti kulturnu, nego baš naučnu znamenitost.

Festival je posetilo dosta ljudi, što je još važnije, među njima je bio večliki broj dece. Ako kojim slučajem niste čuli za festival nauke koji se već četvrtu godinu odigrava u Beogradu, a zvuči vam cela stvar interesantna, možete otići na zvaničnu prezentaciju festivala nauke, da bi ste saznali više o celom događaju.

Svaka dobra stvar na ovom svetu ima i svoju drugu (ne-tako-dobru) stranu i to je neminovnost. Tako i u ovom slučaju imamo tako zvano “drugo mišljenje” koje možete videti i čuti, a nosi kontraverzan naslov Festival Nauke ili indoktrinacije i profita.