6 skoro besmrtnih životinja

Informacije na Internetu mogu biti vrlo nezgodne, a najgore od svega je, ako se pokažu netačnim. Za oko mi zapao video koji je lepo smišljen i montiran, ali izloženi podaci su delovali tako neverovatno da  sam odlučio da sprovedem brzinsko istraživanje na tom istom Internetu i da vidim koliko sve to ima smisla. Prvo ide video, pa zatim rezime mojih istraživanja.

1. Školjka

Izraz ŠKOLJKA se često koristi kao sveobuhvatni imenitelj za celu klasu organizama koja nosi latinsko ime Bivlavia, koji spadaju u beskičmenjake.

Skoljka

Ako je verovatni podatku sa videa, moguće je naći školjke (određenih vrsta) po nekoliko vekova stare. Za sada, postoji samo jedan primerak za koji je potvrđeno da je star 507 godina, koji pripada vrsti Arctica Islandica. Dugovečnost ovih organizama se objašnjava sa reakcijama organizma na proces starenja na ćelijskom nivou.

Ako na trenutak zaboravimo na ove izuzetke, školjke mahom žive od 5 do 20 godina. Neke od vrsta predstavljaju poseban delikates, što ih čini još više ugroženim i njihovu dugovečnost čini vrlo retkom pojavom.

2. Kornjača

Dužina života kornjača je još uvek pod velom špekulacija. Za vrste kornjača koje mogu držati ko kućni ljubimci, procenjuje se da mogu živeti i do 80 godina. U divljini, ovi gmizavci mogu dostići starost između 100 i 150 godina. Moguće je naći nekoliko dokumentovanih primera dugovečnosti kornjača, ali svi ti primerci su živeli od 100 do 200 godina.

Koranjca

Bez obzira na opravdane pretpostavke, nema još pravog dokumenta ili dokaza koji bi ukazao da na svetu postoje ili da su postojale kornjače stare 400 ili više godina.

3. Meduza

Ovo je, možda, jedini organizam koji se može, uslovno, nazvati besmrtnim. Proces regeneracije ili samo obnavljanja na nivou ćelija, koji se dešava kod ove vrste, nije samo baš „puka regeneracija“.

besmrtna meduza

Proces revitalizacije (nazovimo ga tako) organizma je jedan od načina da se obezbedi nastavak vrste. Ukratko, osnovni način reprodukcije je i dalje putem razmene genetičkog materijala među različitim polovima iste vrste. Najčešće, ove m

besmrtna meduza 1

eduze stradaju od drugih grabljivica. Stoga, u vrlo specifičnim uslovima oskudice, meduza pribegava vrlo zanimljivom triku.

Ova vrsta meduze je u naučnom svetu poznata kao Turritopsis nutricula ili kao Turritopsis dohrnii. Vrlo je mala – maksimalna veličina je do 4,5 milimetra. U trenutku kada je situacija kritična ona sama započinje proces preobražaja (što je mnogo ispravnije reći nego koristiti pojam regeneracije) u kome sve njene ćelije menjaju svoju ulogu. Sve usko specijalizovane ćelije gube svoje funkcionalnosti i vraćaju se u početni oblik, pre nego što su postale, na primer,  nervne ili mišićne ćelije.

tajna besmrtnosti meduze prevod

Meduza se pretvara u jednu homogenu cistu sastavljenu od istovetnih ćelija. Posle toga ona se transformiše u polip koloniju – u osnovi, početno stanje svake meduze.

Tada, ova kolonija je u stanju da ispusti u okean na stotine novih meduza koje su skoro 100% genetski istovetne nekadašnjoj odrasloj meduzi.

Ako ćemo da sečemo dlaku na ravne časti, domaćin meduza je žrtvovao svoje postojanje da bi obezbedio svojim organskim materijalom nastavak vrste u obliku novih jedinki koje, doduše, nose skoro isti njegov genotip.

Ceo princip „obnavljanja“ ima više sličnosti sa pticom Feniks, ali gde umesto jedne jedinke dobijete celo jato.

4. Jastog

Stvar je jednostavna: jastozi nisu besmrtni!

Njihov život je vrlo naporan, dugačak, osetljiv i višestruk niz promena spoljnog oklopa. Svaka nova promena oklopa izlaže jastoga mnogim opasnostima.

jastog

U prvih godinu dana, mogu promeniti svoj oklop i do 44 puta, ali ta učestanost „presvlačenja“ se znatno smanjuje kroz nastupajuće godine. Dok su grabljivice realan problem u trenutku kada jastog menja svoj oklop, one nisu glavni izvor problema preživljavanja.

U nekom trenutku metabolizam nema više energije za promenu oklopa, a postojeći polako biva izjedan zahvaljujući uticajima sredine i bakterija. U ekstremnim slučajevima, sam oklop ili ljuštura istrune i svojim uticajem ubije životinju unutra.

Neka prethodna istraživanja su ukazala da najveći evropski jastozi mogu doživeti 31 godinu starosti kod mužjaka, a kod ženki prosečna starost broji 54 godine. Dok je ovakva starost sasvim pristojna za životinju koja je pod stalnim stresom preobražaja, to se teško može nazvati besmrtnošću, u bilo kom obliku.

Zbog, skoro, potpunog preobražaja jastoga tokom promene oklopa, teško je odrediti starost već odrasle jedinke, mada od prošle godine postoje istraživanja koja daju bolji uvid u njihovu starost.

Da imaju naporno detinjstvo, dinamični pubertet i mirnu starost, to sve predstavlja činjenicu, ali i to ide zajedno sa situacijom da su vrlo smrtni. Busted…

5. Tadigrada

Ovaj sajt je već pisao o ovoj zanimljivoj životinji i za sada nema novih istraživanja koja bi oborila postojeće nalaze.  Još jednom, postavlja se pitanje ko će prvi nastaniti svemir, mi ili oni…

6. Planarian Flatworm  (pljosnati crvi)

Ovi crvi nisu ostavljeni slučajno za kraj videa jer su stvarno, sa naše, ljudske tačke gledišta, izuzetni. Oni su u stanju da obnove svaki deo svog organizma, uključujući i mozak (da, imaju ga!)

pljosnati crv

Da, pošto nema dokaza za obrnuto, ovi pljosnati crvi mogu živeti beskonačno, ako ih neko ne pojede ili se razbole. Ne pričamo samo o jednoj vrsti, jer ih ima svuda po svetu u različitim varijantama. Neki se razmnožavaju prostom deobom, a neki seksulanim putem. Ovi prvi su još uvek neoborivo besmrtni.

Sečenjem celog organizama na dva dela dobićete, posle nekoliko nedelja, dva pljosnata crva. Ako nastavite ceo proces na redovnoj bazi, možete se naći okruženi ovim crvima u relativno kratkom vremenskom roku. U jednom istraživanju sprovedenom na Notingam univerzitetu (Nottingham University) naučnici su dobili 20000 jedinki, stalno seckajući delove jednog te istog crva.

Sem toga, drugo istraživanje je pokazala da su vrlo sitni delovi crva sposobni da proizvedu odraslu jedinku – deo može iznositi samo 1/279-inu celog organizma i on će dalje biti u mogućnosti da razvije „sebe“ u celu jedinku.

Sa tačke današnje nauke njihova neverovatna sposobnost se objašnjava na nivou ćelija. Ovi crvi imaju stalno prisutnu količinu matičnih ćelija koje su spremne da oprave sve što je povređeno u organizmu crva. To isto se dešava i u našim telima, ali vremenom naše matične ćelije stare i gube tu sposobnost proizvodnje novih, specijalizovanih ćelija. To se pljosnatim crvima ne dešava i mogu obnavljati bilo kakve povrede, stalno i bez ikakvog znaka posustajanja.

U poslednje vreme ovi organizmi su omiljene eksperimentalne životinje naučnicima koji se bave fenomenom regeneracije. Od svih životinja pomenutih u ovom tekstu, ovi crvi imaju najviše potencijala da nam ukažu na put ka besmrtnosti, a ako ne, onda ka vrlo produženoj dugovečnosti.

Sve ukupno, naša je  velika sreća da se ovakvi organizmi nalaze relativno nisko u lancu ishrane…

Za one koji hoće da znaju više

Zanemarljivo biološko starenje (Negligible senescence)

Zanemarljivo biološko starenje podrazumeva nedostatak simptoma starenja kod malobrojnih životinja. Preciznije, kod tih životinja nema merljivog opadanja moći reprodukcije sa prolaskom vremena. Sem toga nema ni merljivog smanjenja funkcionalnosti. Kod životinja koje imaju zanemarljivo biološko starenje ne dolazi do povećanja verovatnoće smrtnosti sa prolaskom vremena.

Neuspeh poslednjeg testiranja HIV vakcine: Veliko razočarenje

Sastav ljudskog imunodeficitarnog virusa (HIV)

Sastav ljudskog imunodeficitarnog virusa (HIV)

Najveće do sada istraživanje na AIDS vakcini, koje je obuhvatalo 2.500 ljudi, je prekinuto.

Kada je komitet za nadzor ovog istraživanja pogledao dosadašnje rezultate, prošle nedelje, uvideli su da vakcina, ipak, ne sprečava širenje HIV infekcije niti suzbija virus kod ljudi koji su bili vakcinisani.

Tako da su prekinuli sa istraživanjem, čije ime je bilo HVTN-505.

„Bilo je to ogromno razočarenje“, izjavio je vodeći na ovom istraživanju,  doktor Skot Hamer (Dr. Scott Hammer), kojo je saznao za loše vesti prošlog ponedeljka.

Kako Hamer kaže, ova vest je mnogo više poražavajuća zbog prošlomesečnog istraživanja „19-city study“ (istraživanje sprovedeno u 19 gradova), koje je uspešno završeno.

„Ovo je veoma traumatičan događaj, da uložite ovoliki trud i da na kraju zaustavite istraživanje“, dodao je Hamer. On je glavni na odeljenju za infektivne bolesti na Univerzitetu Kolumbija, fakultet za doktore i hirurge (Columbia University College of Phyisicians and Surgeons) i glavni istraživač AIDS virusa koji se bori protiv istog još od kada je pandemija počela.

Dobrovoljnim učesnicima je rečeno da neće biti novih istraživanja. Oni će biti praćeni narednih 5 godina kako bi se sakupilo što je više moguće podataka o delovanju vakcine. Ceo projekat koštao je 77 miliona dolara, koji je finansirala država.

Ovo je novi neuspeh u pronalaženju vakcine, koja bi jednog dana mogla da spreči širenje HIV infekcije, ili ga bar oslabiti u dovoljnoj meri kako bi se umanjio rizik od umiranja.

Jedini uspeh do sada, kada je reč o AIDS istraživanju, je studija koja je obuhvatila 16.000 dobrovoljaca na Tajlandu. Objavljena krajem 2009. godine, pokazala je slabljenje HIV infekcije, ali samo za 31 procenat – nedovoljno da bi se uvrstio kao javni lek za borbu protiv virusa, ali ipak dovoljno da bi ohrabrilo naučnike za dalje istraživanje.

Ipak, najveću nadu koju su polagali u ovo poslednje istraživanje, obeshrabruju upravo ovi podaci: među onima koji su učestvovali u ovom istraživanju koji su dobili vakcinu, 41 osoba se inficirala HIV-om, u pređenju sa 30 njih koji su dobili placebo efekat.

To ne mora da znači da je vakcina zapravo povećala rizik kod ljudi od HIV infekcije, jer razlike, statistički gledano, nisu merodavne. Ali Hamer potvrđuje tu mogućnost.

„Jasno se vidi da vakcina nije odradila svoje, i u neku ruku može se reći da je povećala rizik – ali ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo to“, dodaje Hamer. „Glavna poruka je da oni nisu bili zaštićeni“.

To će možda prekinuti upotrebu oslabljenog virusa, Ad5, koji se koristi kao vektor – sredstvo koji nosi posebno odabrane gene HIV-a koji se koristio kao deo komplikovane četvoroslojne vakcine. Moguća riskantnost od korišćenja Ad5 vektora povećana je prilikom prošlog testiranja HIV vakcine, zvano STEP, još u 2007. godini. To istraživanje je trajno obustavljeno zbog dokaza da su oni koji su primili vakcinu imali veći rizik da se zaraze HIV-om.

Virus Ad5 napada HIV

Virus Ad5 napada HIV

Naučnici na HVTN-505 istraživanju, nadali su se da će izbeći taj problem tako što su pozvali one ljude za koje se znalo da nisu bili ranije izloženi Ad5 virusom. Ustanovili su da bi antitela povezana sa Ad5 virusom mogla da se pomešaju sa vektorom nove vakcine i tako povećaju rizik od HIV infekcije.

Ostala, prethodna istraživanja vakcine za HIV, su obuhvatala korišćenje Ad5 vektora. Ona će biti revalorizirana za dobro novih istraživanja.

„Moj osećaj mi govori da se zavesa spušta na Ad5 vektor“, izjavio je Hamer.

Ono što je još više zastrašujuće je mogućnost da nije vektor taj koji povećava rizik, već bilo koja druga komponenta vakcine koja stimuliše imuno ćelije da napadnu HIV.

Pošto je upravo to ono što vakcine rade, to bi predstavljalo najveći problem i prepreku za dalje istraživanje vakcine protiv AIDS virusa. Još uvek je prerano da tako nešto zaključimo.
Vodeći ljudi na AIDS istraživanju su bili poprilično razočarani neuspehom HVTN-505 studije, ali ne naročito iznenađeni, s obzirom na prethodne pokušaje.

“U mnogo čemu nismo dogurali dalje nego od pre mnogo godina kada smo počinjali“, izjavio je doktor Robert Skuli (Dr. Robert Schooley), sa Univerziteta Kalifornija (University California). “Razumemo mnogo oko toga kako (Hiv zaraženi) ljudi reaguju na virus, ali ne znamo koliko nam je potrebno da znamo o tome kako da neinficirani ljudi čine iste reakcije na virus“, dodao je Skuli.

AVAC, zastupnička grupa koja gura razvoj HIV vakcine, izjavila je da je poslednji neuspeh podsetnik koliko je zapravo teško nparaviti efikasnu AIDS vakcinu.

„Ovo testiranje obezbedilo nam je kratkotrajan odgovor oko specifične strategije koju primenjujemo u razvoju vakcine“, izjavio je Mitčel Varen (Mitchell Warren) iz AVAC-a. „To nije odgovor kojem smo se nadali, ali istraživanje se ne završava ovde“.

Zapravo, istraživanje se nastavlja sa pažljivom analizom podataka koje smo sakupili tokom poslednjeg pokušaja.

Hamer kaže da će naučnici ispitati da li su neki od ljudi koji su dobili vakcinu ipak zaštićeni, i da li je vakcina, ipak, pružila očekivan imunološki odgovor. „Da li je potisnula virus, ali se onda virus izmakao?“ zapitao se Hamer. „Imamo gomilu toga da uradimo kako bismo ispitali ovo do kraja“.

Kako bi pomogli istraživanju, naučnici će pričati sa svih 2.504 volontera koji su primili vakcinu, i tako u narednih nekoliko godina ispratiti njihove odgovore na vakcinu i rizik od HIV infekcije.

Naučnici će udvostručiti svoj trud kako bi volonteri izbegli rizik koji bi mogao da ih izloži HIV virusu, s obzirom na jasne dokaze da vakcina ne može da ih zaštiti, i može da poveća rizik od infekcije.
U međuvremenu, poslednje loše vesti će „baciti senku na istraživanje“ i na to šta raditi dalje, dodaje Hamer.

Šta neće uraditi, dodaje, je to da neće smanjiti napore naučnika da dođu do vakcine koja nam daje solidnu zaštitu protiv višeg stadijuma HIV infekcije.

„To će biti dan za pamćenje“, dodao je Hamer.

16. EVROPSKA NOĆ SLEPIH MIŠEVA

Galerija Prirodnjačkog muzeja na Velikom Ravelinu

Mali Kalemegdan 5, Beograd

29. septembar 2012. u 18 časova

 

PROGRAM:         

    • UVODNA REČ, Mr Milan Paunović
    • ISTINE I ZABLUDE O SLEPIM MIŠEVIMA , Branko Karapandža
    • KRATAK IZVEŠTAJ O KONTAKTIMA LjUDI I SLEPIH MIŠEVA TOKOM 2012. U BEOGRADU, Mr Milan Paunović
    • NAŠI SLEPI MIŠEVI – PRIČA O BEBIŠI I DRUGARIMA, Ivana Budinski
    • SLEPI MIŠEVI – LIČNA ISKUSTVA: OTVORENA TRIBINA (slobodno javljanje)
    • POSEBNI GOSTI – SLEPI MIŠEVI! UPOZNAVANjE SA SLEPIM MIŠEVIMA – UŽIVO!
    • POKLON!  Kolor trolist sa praktičnim savetima šta učiniti kada slepi miševi nasele naša „staništa “ i  „skloništa“.
 Ulaz slobodan

 

Merenje inteligencije mozga

Globalna povezanost unutar moyga. Izvor: WUSTL/Michael Cole

Ima dosta prepreka da bi se precizno ustanovio nivo inteligencije kod čoveka, ponajviše zbog razumevanja kompleksnosti mozga. Neke od metoda su vrlo jednostavne, ali neke traže malo više truda, kao što je najnovija metoda slikanja mozga (brain imaging).

Istraživači sa Vašington univerziteta u Sent Luisu (Washington University in St. Louis) su pronašli način da odrede 10 posto ličnih razlika u nivou inteligencije. To su uspeli merenjem snage neuronskih veza, posebno onih koje se račvaju od levog prefrontalnog korteksa ka ostatku mozga. Prema istraživačima, taj deo se ponaša kao upravljač ostatku mozga, nadgledajući pojedinačne delove nekog procesa i menja ih ili sređuje, ako je potrebno.

Tokom rada na studiji, istraživači su učesnike izložili mašinama koje sprovode Magnetnu rezonantnu tomografiju (MRT eng. MRI – Magnetic Resoance Imaging), a zatim su im dali zadatke koji podrazumevaju intelektualno angažovanje. Na primer, pokazali su im niz fotografija pitajući ih da li se neka od već viđenih, pojavila ponovo u nizu. Sa dobijenim rezultatima (skeniranja), istraživači su bili u mogućnosti da naprave pojedinačne mape uma učesnika. Dobijene mape su ukazivale na međusobnu povezanost različitih delova mozga i kako oni zajedno sarađuju i funkcionišu („Global Brain Connectivity“).

Vrlo je teško sastaviti objektivne testove inteligencije. Sami naučnici tvrde da treba još da se saznaje i uči o levom lateralnom prefrontalnom korteksu, ali ono što njihov rad iznosi predstavlja još malo spoznaje o ljudskom mozgu.

Video: Poklon za rodbinu – 3D skulptura nerođenog deteta

Sledeća vest jeste zanimljiva, ali i pored toga, verujem, da će je mnogi jako brzo zaboraviti.

3D model nerođenog deteta. Dete će se roditi i jednog dana to i videti… i odjednom, stuacija bi mogla postati čudna. Izvor: Fostec

U Japanu postoji kompanija koja je spremna da napravi 3D model vašeg još ne rođenog deteta… za pare. Kompanija Fasotec je vrlo spremna da iskoristi MRI snimak fetusa i koristeći svoju tehnologiju da izvuče podatke neophodne za stvaranje kompletne 3D slike. Pri tome koriste BioTexture softver za modelovanje. Posle toga, sve to pretvaraju u CAD datoteku, a konačan otisak biva napravljen u smoli. Ime konačnog proizvoda je, naravno, „Silueta anđela“, i vaš anđeo je vaš za 1250 američkih dolara. Dolar gore, dole…

Dosta skupa varijanta za nešto što se u žargonu zove „tiha jeza“.

MRI snimak je u stanju da snimi celu zonu pelvisa, pa je spoljna unutrašnjost majke oblikovana u providnu tamnu smolu, a fetus je obojen u belo. Sve je spremno da se postavi na malo postolje, i skulptura je spremna za prikaz, u nekom značajnom prostoru stana.

Takođe, dobija se prigodna kutija, čiju svrhu možete osmisliti, kada jednom dođete kući ili je možete jednostavno nekome pokloniti. Ako je neko bude hteo, naravno…