Video: Na leđima imperatora

Imperijalni kormorani (Phalacrocorax atriceps) žive na obalama Patagonije i Argentine i zaštićeni su zakonom. Naučnici organizacije WCS (Wildlife Conservation Society) su pratili 400 primeraka ove vrste koristeći GPS. Jednom prilikom, vođeni istraživačem Flavijom Kvintinom (Flavio Quintina) odlučili su da prikače kameru na vrat ptice i pustili je na slobodu.

Video je omogućio naučnicima da iz prve ruke vide tehniku prehranjivanja ovih ptica.

Sasvim interesantna vožnja, i ako slika nije savršeno mirna. Stvari postaju bolje kada ptica zaroni. 😉

Inekcija kao privremeno rešenje za slepilo

Inekcija posebne supstance, ubačena direktno u oči, može vratiti vid kod slepih miševa (ne kod ljiljka – njima ni ne treba bolje). Ovo dostignuće može dovesti do terapije koja može pomoći ljudima koji su u nekom trenutku izgubili vid. Barem tako kaže jedna od skorašnjih studija. Istraživači koji su otkrili hemijsku smešu nastavljaju istaživanje, kako bi ostvarili napredniju verziju, namenjenu ljudskoj upotrebi.

Dva najveća uzroka slepila su retintis pigmentosa (genetička bolest) i postepena degradacija, kao posledica starenja. Obe pojave karakteriše oštećenje ćelija mrežnjače oka (štapićaste ćelije). Na taj način oko gubi svoje fotoreceptivne ćelije. Postoje terapije za lečenje takvih simptoma, koje se fokusiraju na obnavljanju funkcija mrežnjače. Neki od pristupa su ubacivanje matičnih ćelija u oko, implantacija smeša koje su osetljive na svetlost – uz pomoć virusa, kao i ugradanja električnih uređaja i veštačkih mrežanjča. Sada, hemikalija nazvana AAQ može učiniti da oštećene ćelije postanu ponovo osetljive na svetlost, i nije potrebna druga supstanca ili prisustvo matičnih ćelija.

Ričard Kramer (Richard Kramer), profesor molekularne biologije i citologije sa univerziteta u Kaliforniji (Barkli) je sa svojim timom izabrao AAQ, jer se ponaša kao specifični fotoprekidač, sposoban da uzbudi neurone u prisustvu svetlosti. Vezuje se za jone kalijuma (K) na površini ćelija i kada je hemikalija izložena svetlosti, ona menja tok jona. Ovaj protok jona aktivira neurone. Kramer i koautor rada, Dirk Trauner (Dirk Trauner), hemičar sa univerziteta u Minhenu su bili prvi koji su sintentizovali AAQ pre nekoliko godina.

U ovom eksperimentu, tim je radio na miševima koji su bili genetički modifikovani, na taj način da bi štapićaste ćelije u njihovim očima jednostavno izumrele posle nekoliko meseci od rođenja. Kada su miševi primili inekciju supstance AAQ oni bi se sklonili od svetla i njihove zenice bi kontrahovale, što ukazuje da je njihov mozak primio svetlosne signale, tvrde istraživači.

Slep i onaj ko vidi: mišije oko na levoj strani ne reaguje na svetlost; na desnoj strani je oko koje prima svetlosne signale

U posebnoj studiji objavljenoj u istom žurnalu gde i prva studija, naučnici su pokazali da genetička terapija može povratiti sluh kod gluvih miševa. To je prvi put da je genetička (nasledna) gluvoća kod miševa uspešno tretirana. Naravno, to predstavlja novu polaznu tačku u medicinskim istraživanjima koja bi pomogla gluvim ljudima.

Međutim, ključni napredak u studiji koja se bavi slepilom jeste činjnica da nema učešća spoljnih gena. Nema potreba ni za matičnim ćelijama ili virusima – AAQ radi sam ceo posao, i to je relativno jednostavna hemikalija, pa se može koristiti uporedo sa drugim terapijama. Postoji mana – efekat hemikalije iščezava u periodu od nekoliko dana, kažu istraùivači. Neki smatraju da bi periodično davanje inekcija prestavljalo manje invazivan pristup prilikom rešavanja problema vida kod ljudi sa gubitkom istog. Rad koji detaljno objašnjava eksperiment se pojavio u čaospisu Neuron.

Link dana – Boravak u svemiru, crvima produžava život

Naučnici sa univerziteta u Notingemu (njihov šerif je jurio za Robin Hodom) su otkrili da svemirsko putovanje smanjuje skladištenje toksičnih proteina, koji imaju tendenciju da se koncentrišu u ostarelim mišićima. Sem toga, jedna grupa gena ima smanjenu aktivnost boravkom organizma u svemiru. Kada su se crvi vratili na Zemlju, to je učinilo da oni požive duže nego što je to bilo očekivano.

Izvor: The University of Nottingham

 

Galerija: Insekti ka kiši

Autor svih fotogradfija koje prilažem u ovoj galeriji je Ondrej Pakan. Mislim da će malo koga ostaviti ravnodušnim.

Akteri sa ovih fotografija često stvaraju različite negativne impresije kod većine ljudi, ali u ovom slučaju najgore što mođe da vam se desi, jeste da na trenutak ostanete bez daha.

Svi koji žele još, mogu posetiti zvaničnu galeriju ovog autora, čije fotografije uglavnom prikazuju prirodu i njene lepote.

[nggallery id=6]

VIDEO: Prva životinja na svetu koja je preživela izlaganje elektronskom mikroskopu

Uslovi u kojima je sniman film (tačnije uslovi u kojima se našao objekat snimanja) su takvi da bi ubili bilo koje živo biće. Uprkos toj činjenici, zvezda spektakla je sasvim živa – može se primetiti kako pomera noge, i posle završenog snimanja jednostavno je otpuzala dalje, ne ozleđena. To je krpelj, i predstavlja prvu životinju (ako prihvatate činjenicu da je krpelj životinja) koja je snimljena skenirajućim elektronskim mikroskopom.

Sa ovim mikroskopima je moguće napraviti fotografije najsitnijih prizora života: zrnca polena, nožice insekata i ćelije koje sačinjavaju kompleksne organizme. Međutim, nisu specijalno dobri za gledanje živih bića dok su još živa.

Kreplj pod elektronskim mikroskopom

Ovi mikroskopi poznatiji pod skraćenicom SEM koriste usmereni zrak elektrona, koji prodire kroz posmatrani uzorak. Zavisno od oblika predmeta i njegovog sastava, elektroni se rasipaju, odbijaju i apsorbuju na različite načine. Mikroskop sakuplja informacije o rasipanju elektrona i koristi ih da sastavi sliku o predmetu koji proučavamo. Ceo proces se sprovodi u vakumu, jer bi vazduh deformisao oblik elektronskog snopa. Sem toga, uzorak koji pokušavao snimiti mora biti tretiran, što često podrazumeva sušenje, bojenje i posebno nameštanje. Često, uzorci su postavljeni u metalnu oblogu, kao što je zlato, što pomaže da se dobije jasnija slika.

Imajući u vidu sve ove preduslove za dobar snimak koristeći SEM mikroskope, postaje jasno zašto živim organizmima nije baš najbolje tokom snimanja. Međutim, video pokazuje da se krpelj sasvim u redu.

Jasušito Išikagi (Ishigaki Yasuhito) sa Kanazava medicinskog univerziteta u Japanu je sasvim slučajno otkrio izuzetnu otpornost krpelja, kada je našao ovog insekta u komori za sušenje, povezanoj sa vakum pumpom. U uslovima, skoro, apsolutnog vakuma krpelj je preživeo više od 30 minuta.

Išikagi je odlučio da se pozabavi sa fenomenom i sakupio je uzorak od 20 krpelja (Haemaphysalis flava) i postavio u njegov SEM. Nije ih pripremao na bilo koji specijalan način, sem što ih je postavio na malo električno provode trake. Nije se zamarao sa metalnim oblaganjem jer je od pre znao da su naučnici uspešno snimali mrtve krpelje bez te oplate.

Insekti su preživeli. Jedan od jasnih znakova života jeste i mrdanje nogama tokom snimanja. Kad ih je japanski naučnik izvadio iz mikroskopa, nastavili su da šetaju kao da ništa nije bilo.

Snop elektrona je, ipak, ostavio svoj trag. Bez obzira što su svi krpelji preživeli, barem sledeća dva dana, oni u prirodi bez izlaganja (mikroskopu) mogu preživeti nekoliko nedelja. Ni izlaganje vakumu nije toliko opasno za njih. Po svemu sudeći pomeranje nogama je bio pokušaj da se sklone od snopa elektrona koji ih je bombardovao.

Još od sedamdesetih godina 20. veka naučnici su koristili SEM uređaje da proučavaju krpelje i ostale paučnjake, i na osnovu tih istraživanja naučnici su sve bolje razumeli kao se ovi organizmi kreću.

Tardigrada (duoživac)

Međutim, ono što je najvažnije, eksperiment je potvrdio da krpelji imaju veliku mogućnost preživljavanja u najtežim mogućim uslovima. Ranije se smatralo da nemaju ovako izraženu izdržljivost. Sam Išikagi piše: „Bilo je opšte uverenje da ni jedna životinja ne može živeti u vakumu.“ Bakterije i lišajevi mogu da prežive u vakumu, ali za ostale organizme je to bila sigurna smrt. To je bilo tačno sve do 2008. godine, kada su organizmi pod imenom tardigrada (dugoživci) bili izloženi surovosti golog svemira i preživeli. Ovi sitni organizmi (nekoliko mikorna do 1 mm dužine) su u stanju da prežive najteže uslove dehidratacijom sopstvenog tela i ulaženjem u stanje hibernacije koje se u žargonu zove „bure“.

Nasuprot ovakvoj strategiji preživljavanja. krpelji koje je Išikagi testirao nisu izgubili vodu i pokretali su se, a opet su preživeli izlaganje vakumu. Nije da krpeljima ne treba vazduh: neke od hemikalija koji se koriste za njihovo suzbijanje, direktno napadaju disajne puteve kod ovih paučnjaka. Zbog toga nameće se zaključak da su malecki krpelji sposobni da funkcionišu dugo vremena bez vazduha i to bez loših posledica.

Referenca: Ishigaki, Nakamura, Oikawa, Yano, Kuwabata, Nakagawa, Tomosugi & Takegami. 2012. Observation of Live Ticks (Haemaphysalis flava) by Scanning Electron Microscopy under High Vacuum Pressure. PLoS ONE http://dx.doi.org/10.1371/journal.pone.0032676