Da li je neutrino brži od svetlosti?

Zadnjih 5-6 dana interent bruji od jedne vrlo intrigante vesti:

Neutrino je čestica koja može da se kreće brže od svetlosti!

Prema važećim teorijama, nema te stvari ili pojave koja može da se kreće brže od svetlosti. Tako je bilo sve do sada.

Međutim, novosti i otkrića u nauci (to izgelda svi zaboravljaju), nemaju tako nagle skokove, kao što ovakava vest nudi. Mukotrpan proces potvrde ovog otkrića (ili bilo kog drugog) je tek pred naučnom javnošću. Mora se voditi računa o činjenici da se tokom merenja možda potkrala sistematska greška, do sada, još uvek nepozanta.

Ovo nije prvi put da se dolazi do rezultata koji potvrđuju kretanje brže od brzine svetlosti. U Americi i Japanu sproveđeni su slični ogledi i pre, ali se uparno dolazilo do zaključka da je merenje negde u nekom trenutku bilo felerično. Japanski istraživači su, čak, došli do brzina koje su mnogo veće od brzine svetlosti. Ispostavilo se da je tu bilo još nešto veliko – greška!

Antonio Ereditato jednostavnim jezikom objašanjava šta je suština vesti koja je zainteresovala širu poplaciju, a ne samo naučnu.

Poslušajte šta čovek kaže…

Da li je neutrino brži od svetlosti? Može biti, a i ne mora…

Relativistika pomaže da akumulator bolje radi

Ako vas neko nekada pita, „A ima li neke koristi od te velike teorije relativnosti?“, vi mu slobodno ispričajte sledeći podatak.

Akumulatorske baterije koje se koriste u kolima, kao osnovu za procese koje se dešavaju u njima koriste olovo (Pb) i kiselinu. Jednostavno rečeno, kod akumulatora dolazi do pretvaranja energije iz električne u hemijsku i obrnuto, uz relativno male gubitke. Postoje i druge baterije (akumulatori), koji umesto olova koriste kalaj (Sn). Kada se uporede te dve vrste akumulatora, ispostavlja se da su ovi prvi (sa olovom) efikasniji, i to zbog relativističkih efekata.

Od ranije se znalo da je olovo jedan od najboljih metarijala za ove uređaje i da u odnosu na ostale metale daje najbolje rezultate, ali se nije znalo zašto. Pekka Pyykkö sa univerziteta u Helsinikju (Finska) i njegove kolege su izračunale da teže atomsko jezgro olova bolje privlači elektrone, i zbog toga oni dostižu 60% brzine svetlosti (c), što je bolje od kalaja koji svojim jezgorm pomaže elektronima da dostignu brzinu od 35% brzine svetlosti. Prema teoriji relativiteta, to elektronima daje veću efektivnu masu, povećavajući vezivnu energiju elektrode koje ih privlači i tako povećavajući napon na njima.

Kada ne bilo ovog relativističkog efekta, Pyykkö i njegov tim su izračunali, da bi baterije od olova davale napon od svega 0,39 volti (V). Sa pomenutim efektom, baterija bi trebalo da daje napon od 2,13 volti, što je jako blisko sa izmerenih 2,11 volti.

Proizilazi pretpostavka da ako bi smo koristili još teže elmente, kao što je živa (Hg), tada bi smo imali još veći napon na elektrodama. Na žalost, ovakav dobitak ide sa cenom, koja nije mala. Kada se jednom istroše ili dotraju, baterije sa ovim elementima u sebi prestavljaju potencijalno ekološki rđav otpad, jer pomenuti metali oslobđeni u prirodi, mogu izazvati ozbiljna trovanja bio mase (biljke, životinje, ljudi).

Sve u svemu, praktična primena otkrića je sledeća važna stvar posle samog otkrića. Na osnovu ovog primera, najzad, ako niste do sada, imate priliku da shvatite zašto čika Ajnštajna (Albert Einstein) toliko hvale za dostignuća u fizici.