Izložba “CERN u Srbiji”

U orgаnizаciji Centrа zа promociju nаuke i Komisije zа sаrаdnju sа CERN-om u Beogrаd stiže interаktivnа izložbа „CERN u Srbiji“. Izložbа je otvorenа od 19. oktobrа do 7. novembrа u Gаleriji Robne kuće „Beogrаd“, u Knez Mihаilovoj ulici 5.

Nаkon uspehа mаnifestаcije „Dаni budućnosti: Robotikа“, koju je zа tri nedelje posetilo više od 150.000 ljudi i o kojoj su dаnimа izveštаvаli svi štаmpаni i elektronski mediji u Srbiji, Centаr zа promociju nаuke i Komisijа zа sаrаdnju sа CERN-om u centru Beogrаdа orgаnizuju mаnifestаciju „CERN u Srbiji“, posvećenu istrаživаnjimа Evropske lаborаtorije zа nuklerаnа istrаživаnjа, inаče poznаte po аkronimu CERN (CERN, Conseil Européen pour la Recherche Nucléaire).

Pod pokroviteljstvom sаmog CERN-а, kаo i Ministаrstvа zа prosvetu, nаuku i tehnološki rаzvoj, ovа velikа interаktivnа izložbа predstаvljа nаjnovijа dostignućа u nаjvećoj istrаživаčkoj instituciji nа svetu, zаtim instrumente, detektore i tehnologiju Velikog sudаrаčа hаdronа (LHC), аkcelerаtorа nа kome je dokаzаno postojаnje Higsovog bozonа, kаo i drugа ključnа pitаnjа sаvremene fizike.

Izložbа se otvаrа u Gаleriji Robne kuće „Beogrаd“, u Knez Mihаilovoj ulici 5, gde je Centаr zа promociju nаuke tokom 2012. već orgаnizovаo izuzetno zаpаženu Veliku mаtemаtičku izložbu i pomenutu Veliku izložbu robotа. Izloženi eksponаti će istovremeno predstаviti i istrаživаnjа u CERN-u i višegodišnje učešće više od 30 srpskih nаučnikа u rаdu ove orgаnizаcije.

Izložbu će 19. oktobrа svečаno otvoriti generаlni direktor CERN-а Rolf Diter Hojer i ministаr prosvete, nаuke i tehnološkog rаzvojа Žаrko Obrаdović. Posetioci je mogu pogledаti do 7. novembrа i onа će biti otvorenа u Gаleriji svih dаnа u nedelji, osim ponedeljkom. Rаdno vreme Gаlerije je od 11 do 21 čаs, а ulаz je slobodаn zа sve grаđаne.

U okviru izložbe je orgаnizovаn i bogаt prаteći progrаm. U sаrаdnji sа Institutom zа fiziku u Beogrаdu, u prostoru zа predаvаnjа u Gаleriji orgаnizovаnа je serijа populаrnih predаvаnjа o fizici česticа, kаo i tri tribine koje će odgovoriti nа pitаnjа o grаnicаmа sаvremene nаuke, o tome kаko CERN budi mаštu milonа ljudi i čemu u prаktičnom smislu služi ovа institucijа.

Pored togа, u sаrаdnji sа Fizičkim fаkultetom Univerzitetа u Beogrаdu, zа grаđаne će biti orgаnizovаne i populаrne demonstrаcije ogledа iz fizike, koje će izvoditi studenti i doktorаnti Fizičkog fаkultetа, kаo i nаučni demonstrаtori Centrа zа promociju nаuke.

Povod zа izložbu „CERN u Srbiji“ predstаvljаju novа otkrićа u fizici elementаrnih česticа kojа su poslednjih godinа pobudilа ogromno interesovаnje svetske i domаće jаvnosti. O tome svedoči i izuzetаn uspeh tribine o Higsovom bozonu, koju je Centаr zа promociju nаuke orgаnizovаo 10. julа ove godine.

Dodаtni motiv zа dolаzаk ove izložbe u Beogrаd je i člаnstvo nаše zemlje u CERN-u. Nаime, 10. jаnuаrа 2012. predstаvnici Srbije su potpisаli Ugovor nа osnovu kogа Srbijа postаje pridruženi člаn sа stаtusom koji vodi kа punoprаvnom člаnstvu u CERN-u. Izložbom „CERN u Srbiji“, grаđаni mogu dа se upoznаju ne sаmo sа аktuelnim pitаnjimа sаvremene fizike već i sа tim štа člаnstvo u CERN-u znаči zа Srbiju.

Higs-ov bozon – Da li se potraga za ovom česticom bliži kraju?

Prvo, dopustimo mladom entuzijasti da nas uvede u temu. 🙂

Cenjeni naučnik koji radi u laboratoriji za fiziku čestica pri Cernu je izjavio (za BBC) da on očekuje „prve tragove“ Higgsovog bozona tokom naredne nedelje!

Deluje da je potraga za misterioznom elementarnom česticom ušla u završnu fazu.

Ako je tako (tačnije, ako pokažu postojanje čestice koja ima osobine nagoveštenog Higgsovog bozona),  to će predstavljati značajno dostignuće svih naučnih timova koji rade oko velikog hadronskog sudarača (LHC – Large Hadron Colider)

Unutar ove velike aparature proizvode se direktni (čeoni) sudari fotona, a u ostacima tih kolizija, naučnici se nadaju, naći će potvrdu postojanja Higgsovog bozona.

Tipičan događaj-kandidat unutar LHC-a: dva fotona čije se energije mere uz pomoć CMS elektromagnetnog kalorimetra. (označeni su crvenom bojom). Po njihovom sudaru nastaju nove čestice čiji tragovi su označeni žutom bojom. Svetlo plava boja predstavlja zapreminu CMS kristalnog kalorimetra.

Ovu česticu, o kojoj naučnici već decenijama pričaju, nije uopšte lako definisati, ali njeno postojanje (koje još treba dokazati) nam pomaže da shvatim zašto čestice imaju masu.

Potera za ovom važnom česticom je postala centralni motiv moderne fizike. To je sasvim drugačija priča od neočekivane vesti o kretnju neutrina brzinom većom od brzine svetlosti, koja je bila objavljena septembra meseca ove godine. Ta vest i dalje zbunjuje fizičare širom sveta, i već neko vreme je u fokusu.

Narastajući osećaj uzbuđenja

Sledećeg utorka, dva nezavisna tima naučnika će otkriti rezultat koji će se pokazati iz mnoštva sirovih podataka koji su dobijeni prilikom poslednjih eksperimenata koji su sprovedeni u Velikom Hadronskom Sudaraču. Predstavnik jednog od timova ističe da su samo tokom ove godine izvršili (i istražili) oko 350 triliona sudara, od kojih samo desetak mogu predstavljati pouzdan trag za potvrdu postojanja Higgsove čestice.

Profesor Džon Elis (John Ellis): „Mi živimo sa Higsovom teorijom već gotovo 50 godina… Postala je naša potraga za svetim gralom!“

Sve do određenog dana, timovi svoje rezultate ne objavljuju, ali na različitim blogovima koji se bave fizikom i u kantini u samom Cernu, vode se vrlo žive diskusije o mogućnosti otkrivanja čuvenog bozona, i samim tim u direktniji uvid u pojam mase, sa stanovišta fizike.

Tablica je uskoro popunjena?

Timovi su skoncentrisani na one energetske oblasti gde bi se mogao nalaziti Higsov bozon. Očekuju da ga nađu u intervalu između 120 i 125 GeV (giga-elektro-volti).Treba znati da 1 GeV predstavlja masu protona.

Profesor Džon Elis, bivši vođa tima teoretskih fizičara u Cern-u, je izjavio Suzani Vats (Susan Watts) koja vodi blog Newsnights science, da postoji narastajući osećaj uzbuđenja u samom Cern-u. Sve, zbog tog ključnog sastanka, koji će se desiti sledećeg utorka.

„Mislim da ćemo dobiti prve tragove. Eksperimenti koji su sprovedeni sa LHC-om su imali svoje dobre i loše trenutke, kada je u pitanju potraga za ovom česticom. Može se desiti da ima masu koja je nekoliko stotina puta veća od mase protona, ali to deluje malo verovatno, onda postoji veliki među prostor gde znamo da ne može biti, i na kraju postoji interval malih masa gde, u stvari, očekujemo da je sretnemo. Deluje, da se, baš tu, pojavljuju neki nagoveštaji.. a šta oni predstavljaju – to ćemo saznati u utorak.“

Profesor Elis, koji se sada gostujući profesor u Cern-u, je izjavio za Newsnight science da pronalazak Higgsove čestice predstavlja veliku stvar za modernu fiziku.

„Trenutno važeći model je onaj koji zovemo Standardni Model, koji opisuje fiziku osnovnih (fundamentalnih) čestica. Može te ga zamisliti (Standardni Model) kao jednu ogromnu slagalicu, ali kojoj nedostaje jedna deo, baš u sredini. Tražimo ovo parče slike, aktivno, zadnjih 30 godina, i konačno, možda, sakrivenog ispod “LHC kauča”… mi ga najzad pronalazimo.“

Timovi u Cern-u neće predstaviti rezultate najavljenog sastanka kao zvanično „otkriće“. Razlog tome je manjak eksperimentalnih podataka. Očekuju da će imati više podataka do leta sledeće godine, kada će biti moguće sve te rezultate nazvati otkrićem. Naravno, podrazumeva se da dobijeni podaci potvrđuju postojanje tražene čestice…

Novinarima je rečeno da sačekaju zvaničnu izjavu posle samog naučnog sastanka, ali naučnici sa kojima je pričala Suzan Vats se teško suzdržavaju od osmeha koji očigledno upućuju na određene zaključke.

Sasvim razumljivo, direktor istraživanja u Cern-u, Serđo Bertolući (Sergio Bertolucci), je suzdržaniji nego profesor Elis. Izjavio je, pomalo enigmatski: „Vrlo je rano išta reći… Mislim da imamo indikacije koje nisu konsistentne sa ne postojanjem.“ On očekuje da će rezultati biti manje od „dokaza“, ali sa druge strane, da će njihova statistika biti „vrlo interesantna“.

„Naklonjen sam ka tome da će dobijeni podaci dati dobar uvid u trenutni proces našeg istraživanja i da će nam dati potvrdu da se nalazimo na dobrom tragu.“

Bertolući je izjavio za Newsnight: „Lov na Higgsovu česticu je kao pecanje u stara vremena. Umesto da koristimo moderna oruđa, mi jednostavno izbacujemo vodu iz bare… Ovo može delovati kao vrlo zamoran proces, ali to je jedini način. Na kraju dana, kada izbacite svu vodu, naići će te na najmanju moguću ribu, koju ste mogli zamisliti.“

Ova tema je tek načeta i verujem da neki čitoaci traže više od površinske priče, i za njih imamo specijalni video. To više nije lagana priča nego pokušaj da se objasni značaj Higsovog bozona koristeći prave (naučne) termine. Želim prijatno gledanje. 🙂

Da li je neutrino brži od svetlosti?

Zadnjih 5-6 dana interent bruji od jedne vrlo intrigante vesti:

Neutrino je čestica koja može da se kreće brže od svetlosti!

Prema važećim teorijama, nema te stvari ili pojave koja može da se kreće brže od svetlosti. Tako je bilo sve do sada.

Međutim, novosti i otkrića u nauci (to izgelda svi zaboravljaju), nemaju tako nagle skokove, kao što ovakava vest nudi. Mukotrpan proces potvrde ovog otkrića (ili bilo kog drugog) je tek pred naučnom javnošću. Mora se voditi računa o činjenici da se tokom merenja možda potkrala sistematska greška, do sada, još uvek nepozanta.

Ovo nije prvi put da se dolazi do rezultata koji potvrđuju kretanje brže od brzine svetlosti. U Americi i Japanu sproveđeni su slični ogledi i pre, ali se uparno dolazilo do zaključka da je merenje negde u nekom trenutku bilo felerično. Japanski istraživači su, čak, došli do brzina koje su mnogo veće od brzine svetlosti. Ispostavilo se da je tu bilo još nešto veliko – greška!

Antonio Ereditato jednostavnim jezikom objašanjava šta je suština vesti koja je zainteresovala širu poplaciju, a ne samo naučnu.

Poslušajte šta čovek kaže…

Da li je neutrino brži od svetlosti? Može biti, a i ne mora…