Baterije budućnosti: aerogel ili smrznuti dim

Uporedo sa napretkom tehnologije, baterije, kao izvor energije, su doživele razne varijacije i oblike – od blata pa sve do kafe i vode. Naravno, to nije razlog da se ne proba još nešto.

Istraživači sa univerziteta u centralnoj Floridi, su možda na najboljem putu da naprave najlakšu moguću bateriju, do sada. Osnovni materijal: smrznuti dim! Međutim, svi koji se bave ovim poljem istraživanja znaju za drugo ime – Aerogel.

Sadržaj aerogela uglavnom čine nanocevi ugljenika sa višestrukim zidovima, gde je svaka od tih cevi nekoliko hiljada puta tanja od ljudske dlake. Ako je verovati istraživačima, Lei Zhai i Jianhua Zou, aerogel, ovako koncipiran, bi mogao uskoro da postane najbolji materijal za kondenzatore i baterije.

Zbog same strukture nanocevi, materijal ovakve baterije bi mogao da „detektuje“ čak i najmanje promene u pritisku i temepraturi. Kako ugljenične nanocevi, ustvari, imaju veliku površinu očekuje se da bi bile bolje u skladištenju energije, nego konvencionalne baterije.

Profesor Zhai smatra da “potencijalna primena aerogela može otvoriti pristup novim područjima istraživanja koje do sada nismo mogli ni zamisliti.“  Postoje već špekulacije da bi se od ovog materijala mogao napraviti super-kondenzator, gde bi višeslojne nanocevi ugljenika omogućile oslobađanje velike enrgije u vrlo kratkim vremenskim intervalima, mlazevima.

Bez obzira na postojeće ime – aerogel, neki i dalje vole da ga imenuju kao „smrznuti dim“…

Kako izgleda 1 tona ugljen dioksida?

Korisno i praktično. Postrojenje sa slike će (jer još nije govoto) imati dvojaku ulogu. Sem što će biti rekreacioni centar sa 1500 metara skijaških staza, postrojenje će sprovoditi svoju glavnu ulogu: proizvodiće energiju iz otpada.

Ideja konstruktora je, da na radovnoj bazi, izbaciju 1 tonu gasova koji se stvaraju prilikom prerade, koji uglavnom sadrže CO2 (ugljen diokisd). Gas će izlaziti u obliku jednog velikog gasnog prstena (prostudirati sliku). Na taj način, ljudi će biti u prilici da vide koliko je to 1 tona ovog gasa.

Kraj izgradnje ovog postrojenja se predviđa za 2016. godinu. Izgradnja će koštati 420 000 000 €, a srećnici koji će moći da uživaju u pogledu na CO2, su svi stanovnici Kopenhagena u Danskoj.

Ustvari, uloga ove energetske konstrukcije je trojaka: stalnim podsećanjem na to na šta liči 1 tona CO2, ljudi će imati uvid u to koliko ovog gasa ima u stvarima koje svakodnevno bacamo.

Korisno, praktično i ne tako lepo… ali, životne lekcije dolaze u raznim oblicima, računajući i one gasne.