Zašto nam je nauka neki put nedokučiva?

Samo jedan pogled na stvarikoje mi svi na svoj način prepoznajemo.

Filosofija – Večita studentkinja (znači, večno mlada), neki je obožavaju, neki je smatraju dosadnom, većina je ne razume.

[spoiler][/spoiler]

Matematika – Ova gospođa je u isto vreme cenjena i proklinjana, ali na kraju svi se koriste njenim znanjem da bi bili dobri.

[spoiler][/spoiler]

Fizika – Ova luckasta gospođica mnogo voli da se igra, ali po njenim pravilima – nikada vam neće dozvoliti da poletite, a oboriće vas sa nogu kad god joj se ukaže prilika. Ako igrate po pravilima koja su utvrđena, neće vas varati.

[spoiler][/spoiler]

Hemija – Mlađa sestra Alhemije, koja je nadživela svoju sestru u profesionalnom smislu, ali u poslednje vreme ima čudan hobi: da upravljanja seksualnim životima svih ljudi na planeti!

[spoiler][/spoiler]

Biologija – Dama puna života,  stalno u pokretu, ima milion lica, i stalno otkrivamo njena nova  obličja. Kao da se namerno igra sa nama…

[spoiler][/spoiler]

Sociologija – Gospođa sa cvetom u kosi, koja najviše voli da učestvuje u svim ljudskim delatnostima i stalno ističe da je važna. Ne bavi se tračevima, iako ima najbolji polaznu poziciju, jer o svakom zna po nešto.

[spoiler][/spoiler]

Anatomija – Ova žena se ne krije iza bilo kog vela, otvoreno pokazuje  sve što nosi sa sobom, na sebi, oko sebe… ukratko: potpuno je transparentna. Mnogi od nas bi prekrili neke njene aspekte, ali ona ne mari mnogo za takve pokušaje, i dalje sebe ističe onakvu kakva jeste.

[spoiler][/spoiler]

Medicina – Uvek u belom i ako nešto krene naopako, uvek tvrdi da u tom slučaju nije moglo biti bolje. I ako nije eksplicitno religijski nastrojena, često pominje reče „čudo“. Anatomiju doživljava kao vrlo korisnu, ali pomalo pre slobodnu koleginicu…

[spoiler][/spoiler]

Informatika – Ova mlada devojka je puna informacija i skoro da usta ne zatvara kada su novosti u pitanju, ali i pored toga mnogi je, i dan danas, teško prate u njenom izveštavanju.  A svakim danom je sve brža i brža…

[spoiler][/spoiler]

Geografija – Za nju neki kažu da je trebala da se bavi umetnošću, ali ona i dalje, uporno, na slikovit način beleži svaku promenu koja se dešava u našem okruženju. Kaže da se neće smiriti dok ne zaviri u svaki kutak na planeti… i šire.

[spoiler][/spoiler]

Istorija – Mudra star majka (čiju starost niko ne zna) koja zna puno interesantnih i prvenstveno ljudskih priča, ali mnogi bi da je nauče kako te priče treba pričati, kada i kome. Ima i onih koji joj stavljaju reči u usta, ali nekako, pre ili kasnije (neki put nikada) njena verzija izađe na videlo. Žena u godinama, pa neke stvari jednostavno odu u pravcu zaborava…

[spoiler][/spoiler]

Arheologija – Mlada dama sa izuzetnim afinitetom ka starom. Što je nešto starije, to je za nju interesantnije. Ima nula interesa za savremene tokove i novotarije, i jedino mesto gde je sigurno možete sresti, a da to nije neka ne istražena iskopina jeste – muzej.

[spoiler][/spoiler]

Genetika – Biologija se svakim danom sve više distancira od nje (ili je možda obrnuto), i ako su do skora bile nerazdvojne drugarice i koleginice. Želi da promeni svet na bolje, ali u poslednje vreme mnogi sa sumnjom gledaju na njene, navodno, dobronamerne ideje.  Uvek će vam za sve reći da su geni krivi…

[spoiler][/spoiler]

Šta vi mislite, zašto nam je neki put nauka nedokučiva?

Prva himera među primatima

Braća po MAJKAMA - Roku i Heks

Naučnici su proizveli (malo pogrešna reč, ali ne koristi mi se pojam stvorili) prve na svetu himera majmune. Sledi malo objašnjenje. Himera ili kimera (Chimera) je pojam u genetici koji se koristi za sledeću pojavu: Himera je živi organizam (najčešće životinja) koji je sastavljen od dve ili više genetički različitih ćelija. Ove ćelije potiču od različitih zigota.

Zigot – upravo oplođena jajna ćelija iz koje će se razviti novi organizam.

U slučaju pomenutih majmuna, njihov genetski kod je sastavljen od materijala koji potiče od 6 različitih ćelija. Da, umesto kombinovanja dva genetska koda (mužjaka i ženke), mladunci u sebi sadrže delove (genetski kod) 6 različitih majmuna. Znači, ako ste se rodili u laboratoriji, moguće je imati više od jedne majke. Propadne ona čuvena: „Samo jedna je majka…“

Uprkos svemu, majmunčići su zdravi i dobro napreduju i svojim primerom obećavaju nova dostignuća u vrlo popularnom polju istraživanja današnjice – matične ćelije. Jedan od prvih zaključaka istraživanja, čiji je rezultat rađanje ovih mladunaca, navodi na razmišljanje i preispitivanje. U velikom broju laboratorija, širom sveta, uzgajaju se i proučavaju matične ćelije, ali sve je prilika da one nisu ni izbliza toliko svemoćne i korisne, kao one koje se nalaze u upravo začetom embrionu.

Imena mladunaca su Roku, Hex i Chimero i rođeni su u Instituti za istraživanje primata u američkoj državi Oregon (Oregon National Primate Research Center) pri Oregon univerzitetu za zdravlje i nauku. Istraživači su uzeli iz 6 različitih embriona, tako zvane, totipotentne matične ćelije i jednostavno su ih, međusobno, zalepili. Posle toga, dobijeni, kompleksni embrion je postavljen u surogat majku. Prema kazivanju naučnika, ćelije se nisu pretvorile u jedinstvenu jedinicu, nego su počele da rade u zajednici, tako, stvarajući potpuno normalnu i funkcionalnu životinju, a u ovom slučaju, životinje.

Podela ćelija u ranoj fazi razvoja embriona

Već pomenute totipotentne ćelije predstavljaju ključ uspeha ovog eksperimenta. Ove matične ćelije duguju ovakvo ime, zbog svoje, skoro neverovatne, sposobnosti da se razviju u bilo koji tip ćelija koji se može naći u živom organizmu (u ovom slučaju u majmunu). Te ćelije su u stanju (uz odgovarajuće uslove) da se razviju u celokupnu životinju. Sa druge strane, postoji druga vrsta matičnih ćelija, koju su nazvali pluripotentnim, i koje se uglavnom i koriste u laboratorijama. Njihove sposobnosti su nešto manje spektakularne i nisu u stanju da se razviju u kompletni organizam i da proizvedu nova embrionalna tkiva kao što je placenta.

Totipotentne matične ćelije  se mogu izdvojiti samo iz zigota koji se nalaze u najranijoj fazi razvoja. Najčešće, u praksi, to znači da zigot ne sme biti stariji od nekoliko dana, ako želite iz njega izvući totipotentne matične ćelije. Na primer, kod čoveka, već posle 4 dana od oplodnje nema više ni jedne totipotentne matične ćelije u embrionu i sve su se pretvorile u drugi tip – pluripotentne matične ćelije.

 Himere, kao takve, nisu novost u svetu nauke – pravljenje miševa himera je redovna pojava u laboratorijama. Cilj ovakvih „produkcija“ je stvaranje miševa sa određenim genetičkim osobinama ili životinje čije se konkretne genetičke sekvence izbačene iz DNK. Za sada, niko još nije napravio himeru čoveka (ja se iskreno nadam!), ali himere miševa i drugih životinja mogu biti korisne u istraživanjima bolesti i procesa regeneracije organizama.

 Naučnički tim koji je vodio Šourkrat Mitalipov (Shoukhrat Mitalipov) je pokušao da primeni postojeću proceduru (koja je radila na miševima) na majmunima. Prema tom postupku, bilo je dovoljno razvijenu kulturu embrionalnih ćelija (majmuna) staviti i postojeći embrion majmuna. Sve ostalo bi odradila priroda. Međutim, ovaj pristup nije dao rezultate. Ispostavilo da embrioni primata nisu dozvolili da se implantirane embrionalne kulture razviju. Ovaj rezultat je došao kao svojevrsno iznenađenje za naučnike i Mitalipov smatra da naučnici moraju otkriti zašto je to slučaj.

„Mi moramo istražiti ne samo kulture embrionalnih ćelija, nego i matične ćelije u embrionima.“ on je rekao u izjavi, „Suviše je rano da zaokružimo istraživanje o tim ćelijama.“

Iz ovoga se naslućuje kako će se na dalje sprovoditi istraživanje, barem kada su matične ćelije u pitanju. Istraživanje je ukazalo na to da postojeće linije embrionalnih ćelija, od kojih su neke stare i po 20 godina, nisu toliko snažne i kvalitetne kao one koje se nalaze u novom embrionu. Ovde pričamo o upotrebnoj vrednosti matičnih ćelija koje su nastale kao generacijski proizvod od originalnih ćelija. Nazvaćemo ih laboratorijskim matičnim ćelijama. One se često koriste kao standard, ili bolje rečeno kao etalon prilikom stvaranja novih pluripotentnih matičnih ćelija. Ove potonje se najčešće dobijaju iz ćelija kože, ili grubo rečeno, naterate kokošku da, opet, postane jaje. U ovom trenutku pripovedanja o matičnim ćelijama dolazi do izražaja eksperiment sa majmunima.

Ako pluripotentne matične ćelije nisu dovoljno dobre za pravi razvoj primata i za njih je neophodno koristiti totipotentne matične ćelije, onda takav, zaključak povlači nova pitanja.

„Ako želimo da se terapije na bazi matičnih ćelija premeste iz laboratorije u bolnice i sa miševa na ljude, onda prvo moramo razumeti šta matične ćelije primata mogu, a šta ne.“ Mitalipov ističe. „Neophodno je nastavimo istraživanje na ljudima, uključujući i ljudske embrione.“

Šta bi na ovo mogao reći aktuelni poglavar rimokatoličke crkve, to mogu samo da nagađam…

 Cela studija se može naći u Internet izdanju žurnala Cell.

Roku and Hex from OHSU News on Vimeo.

Codex Alimentarius ili koja je sudbina naših pokoljenja?

Codex Alimentarius nije najsvežija vest, ali u poslednje vreme se diglo puno prašine oko njega i ako je na snazi već godinu dana. Priča o ovom kodeksu se sve više širi i produbljuje, jer, jednostavno, svojom pojavom i ustrojstvom povlači mnoga pitanja. kako za sadašnji trenutak, tako i za budućnost.

Ovaj skup odredba eksplicitno podržava korišćejne gentski modifikovanih biljaka i životinja, u ljudskoj ishrani. Sem toga, podržavaju se i određeni načini isharne životinja, koji se mogu smatrati… blago rečeno ne prirodnim.

Ono što se može destiti uzimanjem takve biljne i životinjske hrane (genetski modifikovane), ima potencijalno nesagledive posledice, koje nisu ni malo prijatne. Ovakav uvod bi trebao da bude dovoljan da zastanete i da pogledate video koji vam ovde nudimo. Malo je duži (35 min), ali mislim da vredi uloženog vremena, jer ni jedno upozorenje ne treba olako shvatiti, tako ni ovo…

Ima još na datu temu, pa pogledajmo kako pričaju ljudi van naše zemlje. Video je na engleskom, ali postoji odgovarajući srpski prevod u obliku titla.

Za prvi video i informaciju zahvalio bih Dušanu Rančiću, a za drugi Sandri.

Hvala. =)