Takmičenje za najboljeg fotografa prirode za 2013. godinu

Gallery

This gallery contains 14 photos.

Nekoliko fotografija našlo se u finalu takmičenja za Nature Photographer of the Year 2013 (Najboljeg fotografa prirode za 2013. godinu), koje organizuje Society of German Nature Photographers (Drustvo nemačkih fotografa sveta prirode). Slike su bile podeljene u nekoliko kategorija: sisari, … Continue reading

Materijal koji sam sebe čisti nastao zahvaljući siru

Ljubitelji sira će, možda, naći ovu vest posebno interesantnom.

Kamaber (Camambert) je specifičan sir (ne samo po ukusu), jer se proizvodi sa „sopstvenim pakovanjem“.  Spoljni pokrov (obično mlečno bele boje) ima dvojaku ulogu: dodaje posebnu aromu samom siru i štiti unutrašnjost sira sve dok ne bude bio spreman za konzumaciju. Zaštitna uloga je slična plastičnim folijama koje se koriste za zaštitu neke druge vrste hrane.

To je sve u redu, ali određenoj grupici švajcarskih istraživača to nije bilo dovoljno, tačnije otišli su korak dalje. Inspirisani pomenutim sirom i njegovom specifičnom korom odlučili su da naprave veštačku koru. Njihov rad u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences objašnjava sve pojedinosti, ali u suštini, istraživači su napravili svojevrsni bio-sendvič od gljiva koje se mogu naći na siru. Oni su od njih napravili materijal koji jede sav organski materijal koji dođe u kontakt sa njim!

Osnovna ideja je bila da se napravi materijal koji oponaša koru Kamamber sira, tačnije da obezbedi zaštitu od mikroorganizama. U isto vreme, dozvoljava siru, koji se nalazi unutra, da „sazri“.Konstrukciju tog materijala su započeli sa tankom folijom plastike. Celu površinu folije su prekrili penicilinom (Penicillium roqueforti), gljiva koja je glavni sastojak u proizvodnji tzv. plavog sira. Zatim, postavili su preko svega, još jedan sloj porozne plastike, što znači da je kroz njega je mogla proći voda ili neka druga tečnost.

 I to je to.

Testiranje materijala je bio sledeći korak. Postavili su malu količinu šećera na materijal i počeli osmatranje. U ovom trenutku preskačemo period od 2 nedelje (koliko je trajala razgradnja šećera) i odmah dolazimo do rezultata: gljive su smazale sav šećer, a materijal, kao celina, je ostao potpuno čist!

Još lepše od toga je i činjenica da su se posle gozbe gljive povukle u neko vrstu uspavanog stanja. To navodi na zaključak da bi bile u stanju da stoje u sredini plastičnog sendviča neograničeno vreme. Probudile bi se iz svojevrsne hibernacije tek kada bi im neko postavio „hranu“ na trpezu. Jedini uslov za njihovo, tako reći, beskonačno preživljavanje, jeste da se ne osuše potpuno. Sve što im treba jeste prisustvo male količine vlage u okolnom vazduhu. Nije mnogo za materijal koji sam sebe održava, zar ne?

 Rad je dostupan na sajtu Proceedings of the National Academy of Sciences.