Budućnost u proizvodnji bio dizela – aligatorska mast

Ima ukus piletine, a pokreće kao dizel…

Svake godine, oko 7500 tona aligatorske (!?) masti se baca nazad u prirodu, kao dodatni proizvod prerade aligatorskog mesa (!?!?). Svakako, bilo bi dobro da se ta masa može nekako iskoristiti, zar ne? (mislim…valjda to ima smisla, to je, ipak, 7500 tona neke materije). Pa, ispostavilo se da je ova mast najbolji kandidat da postane sirovina za proizvodnju bio dizela. Tako, barem, tvrde istraživači iz države Luizijana (Louisiana).

Aligator – životinja kojoj se stalnodiže cena, a nije zbog njegove kože…

Sveprisutna nestašica hrane je prouzrokovala glad na svetskom nivou tokom ove godine, pogotovo na rogu Afrike. To postavlja veliko pitanje efikasnosti i svrsishodnosti upotrebe raznih žitarica i soje kao sirovina za proizvodnju bio goriva.

Otpaci, koji ostaju posle konzumiranja hrane, mogu biti dobra alternativa za proizvodnju goriva.  Na primer, već postoji dosta projekata koji koriste ulje koje se koristilo za prženje u restoranima. Takvi projekti jesu za pohvalu, ali količina dizela koja se dobija, jednostavno, nije dovoljna.  Samo u Americi, tokom 2008. godine, vozači su potrošili oko 225 milijardi litara ovog goriva (naravno, jer ceo život provode u kolima). Istopljena životinjska mast je jedan od mogućih izvora, ali neke od životinja na proizvede masnoću koja bi bila pogodna za preradu u bio gorivo.

Istraživači sa univerziteta u Luizijani su odlučni u nameri da utvrde da li je masnoća aligatora dobar izvor. Sirvidja Ajalasomajajula (Srividya Ayalasomayajula), Ramalingam Subramaniam (Ramalingam Subramaniam) i njihove kolege znaju da aligatorska masnoća ima visoki procenat lipida, koji su vrlo dobri kandidati za bio dizel.

Da bi testirali svoju hipotezu, naučnici su uzeli nekoliko smrznutih uzoraka iz procesa prerade aligatorskog mesa, i stavili u mikrotalasnu pećnicu, da ih rastope. Sem toga, iskoristili su neke od hemijskih rastvarača.

Istraživači su dobili ulje koje je oko 61% ukupne mase uzoraka. Da bi bili potpuno sigurni  ukorisnost dobijenog, išli su korak dalje, i rafinisali iz ulja konačni proizvod – bio dizel.  Ispostavilo se da u dobijenom proizvodu procenat masnih kiselina zadovoljava sve standarde koje treba da ima visoko kvalitetno bio dizel gorivo. Našli su, samo, mali višak kalcijuma (Ca) i magnezijuma (Mg), ali poboljšani proces rafinacije bi mogao i taj problem da svede u tražene okvire. Možete pogledati njihov rad, koji objašnjava ceo proces dobijanja goriva.

S obzirom na činjenicu da se velike količine aligatorske masti baca, ova sirovina bi bila relativno jeftina, tvrde istraživači. Luizijana i Florida su države koje imaju najveće populacije aligatora, tako da bi ovo bila prilika za „kućno uzgajanje“ sirovina za alternativna goriva.

aligatori
Pogled na farmu aligatora (šta je sledeće – CrockFarm kao igra na Facebook-u?)

Ayalasomayajula and colleagues su opisali svoj eksperiment i avgustovskom izdanju časopisa Industrial & Engineering Chemistry Research.

Ako ste se pitali zašto su aligatori (i krokodili) jedini preživali veliki genocid dinosaurusa, pre nekih 65 miliona godina, onda vama je sada malo jasnije – da pokreću naša vozila…

Jeste da se aligatori mnogo ne pitaju, ali da ih neko pita za mišljenje, verovatno bi sled događaja bio nalik sledećem 🙂 :

Hibridna vozila će biti lakša, jer će koristiti vazduh

Hibridna vozila (vozila sa hibridnim pogonom) su već stvar današnjice, ali i dalje predstavljaju relativno skup proizvod. Ima više razloga za to, a jedan od njih je sadržan u neophodnim tehnološkim rešenjima, gde jednu mašinu treba da pokreću dva ražličita izvora energije. Jasno je da svaki od izvora ima svoju tehonlogiju iskorišćenja.

U svakom slučaju, istraživači i inženjeri svaki dan poboljšavaju postejeći koncept. Kod ovih vozila smanjuje se količina potrošenog goriva, i samim tim i emisjia gasova koji nisu baš najbolji za atmosferu (grozni su!). To se postiže zahavaljući korišćenju dodatnog električnog motora koji se puni tokom vožnje, tačnije, baterija ovog motora se dopunjuje, svaki put, prilikom kočenja vozila. Međutim, te baterije same po sebi dosta dodaju na masu samog vozila i imaju dosta ograničeno vreme eksploatacije (posle nekog vremena mora da se postavi nova baterija). Ova dve činjenice značajno dižu cenu hibridnim vozilima.

Vazdušna hibridna kola, da ih tako nazovemo, su nova generacija vozila koja bi trebalo da imaju iste performanse kao i dosadašnji hibridi samo sa znatno manjom masom. Umesto da energija kočenja napaja (puni) baterije, ona biva korišćena da kompresuje vazduh unutar malih rezervoara koji su potavljeni blizu motora. Kada se vozilo pokrene iz stanja mirovanja, kompresovani vazduh se pušta iz rezervoara, kroz ventil, i motor se ponaša kao vazdušni motor. Nema velikih i kabastih baterija, samo rezervoari puni… vazduha.

Veliku dobit od ovakvog sistema bi imali gradski autobusi koji se tokom vožnje često zaustavljaju. Proračuni ukazju na mogućnost uštede goriva i do 60%, što je itetako značajno. Ovo su preliminarni rezultati istraživanja koje sprovodi Per Tunestal sa univerziteta Lunds u Švedskoj, zajedno sa njegovim kolegom Sašom Trajkovićem, koji je nedavno branio tezu koja se bavi problemom vazdušnih hibrida.

Pomenuti istraživači nisu prvi koji su se pozabavili sa ovom idejom. Još početkom devedesetih godina prošlog veka, kompanija Ford je razvila osnovni koncept za vazdušne hibride. Međutim, vrlo brzo je završio u fioci da čeka “neka bolja” vremena, jer nije postojala adekvatna tehnologija za proizvodnju prototipa motora, samim tim i vozila.

Saša ističe da čak 48% energije koja se dobija kočenjem se može ponovo iskoristiti. Ovakava mogućnost vazdušne hibride stavlja rame uz rame sa, današnjim, električnim. Da ceo projekat, sada, ima budućnost govori i podatak da u razvoju dosadašnjeg koncepta učestvovala kompanija Cargine, dobavljač i proizvođač sistema ventila za Volvo.

Sistem je upotrebljiv na vozilima čiji motori koriste benzin, dizel ili prirodni gas. Cena vozila bi trebalo da poraste za 1000 eura, što je osteno manje u poređenju sa povećanjem koje imamo kod električnih hibridnih vozila: 5000 do 10.000 eura.

Treba primetiti, tehnički gledano, da je vazduh gas koji je najrasprostranjeniji na planeti Zemlji. Postavlja se pitanje da li bi ovakav pogon bio od koristi za neka buduća vozila, korišćena za istraživanja planeta koje imaju neku atmosferu. Na kraju krajeva, atmosfera podrazumeva postojanje gasa, koji ne mora biti obavezno vazduh (smeša azota, kiseonika i  ugljen dioksida).