Neuspeh poslednjeg testiranja HIV vakcine: Veliko razočarenje

Sastav ljudskog imunodeficitarnog virusa (HIV)

Sastav ljudskog imunodeficitarnog virusa (HIV)

Najveće do sada istraživanje na AIDS vakcini, koje je obuhvatalo 2.500 ljudi, je prekinuto.

Kada je komitet za nadzor ovog istraživanja pogledao dosadašnje rezultate, prošle nedelje, uvideli su da vakcina, ipak, ne sprečava širenje HIV infekcije niti suzbija virus kod ljudi koji su bili vakcinisani.

Tako da su prekinuli sa istraživanjem, čije ime je bilo HVTN-505.

„Bilo je to ogromno razočarenje“, izjavio je vodeći na ovom istraživanju,  doktor Skot Hamer (Dr. Scott Hammer), kojo je saznao za loše vesti prošlog ponedeljka.

Kako Hamer kaže, ova vest je mnogo više poražavajuća zbog prošlomesečnog istraživanja „19-city study“ (istraživanje sprovedeno u 19 gradova), koje je uspešno završeno.

„Ovo je veoma traumatičan događaj, da uložite ovoliki trud i da na kraju zaustavite istraživanje“, dodao je Hamer. On je glavni na odeljenju za infektivne bolesti na Univerzitetu Kolumbija, fakultet za doktore i hirurge (Columbia University College of Phyisicians and Surgeons) i glavni istraživač AIDS virusa koji se bori protiv istog još od kada je pandemija počela.

Dobrovoljnim učesnicima je rečeno da neće biti novih istraživanja. Oni će biti praćeni narednih 5 godina kako bi se sakupilo što je više moguće podataka o delovanju vakcine. Ceo projekat koštao je 77 miliona dolara, koji je finansirala država.

Ovo je novi neuspeh u pronalaženju vakcine, koja bi jednog dana mogla da spreči širenje HIV infekcije, ili ga bar oslabiti u dovoljnoj meri kako bi se umanjio rizik od umiranja.

Jedini uspeh do sada, kada je reč o AIDS istraživanju, je studija koja je obuhvatila 16.000 dobrovoljaca na Tajlandu. Objavljena krajem 2009. godine, pokazala je slabljenje HIV infekcije, ali samo za 31 procenat – nedovoljno da bi se uvrstio kao javni lek za borbu protiv virusa, ali ipak dovoljno da bi ohrabrilo naučnike za dalje istraživanje.

Ipak, najveću nadu koju su polagali u ovo poslednje istraživanje, obeshrabruju upravo ovi podaci: među onima koji su učestvovali u ovom istraživanju koji su dobili vakcinu, 41 osoba se inficirala HIV-om, u pređenju sa 30 njih koji su dobili placebo efekat.

To ne mora da znači da je vakcina zapravo povećala rizik kod ljudi od HIV infekcije, jer razlike, statistički gledano, nisu merodavne. Ali Hamer potvrđuje tu mogućnost.

„Jasno se vidi da vakcina nije odradila svoje, i u neku ruku može se reći da je povećala rizik – ali ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo to“, dodaje Hamer. „Glavna poruka je da oni nisu bili zaštićeni“.

To će možda prekinuti upotrebu oslabljenog virusa, Ad5, koji se koristi kao vektor – sredstvo koji nosi posebno odabrane gene HIV-a koji se koristio kao deo komplikovane četvoroslojne vakcine. Moguća riskantnost od korišćenja Ad5 vektora povećana je prilikom prošlog testiranja HIV vakcine, zvano STEP, još u 2007. godini. To istraživanje je trajno obustavljeno zbog dokaza da su oni koji su primili vakcinu imali veći rizik da se zaraze HIV-om.

Virus Ad5 napada HIV

Virus Ad5 napada HIV

Naučnici na HVTN-505 istraživanju, nadali su se da će izbeći taj problem tako što su pozvali one ljude za koje se znalo da nisu bili ranije izloženi Ad5 virusom. Ustanovili su da bi antitela povezana sa Ad5 virusom mogla da se pomešaju sa vektorom nove vakcine i tako povećaju rizik od HIV infekcije.

Ostala, prethodna istraživanja vakcine za HIV, su obuhvatala korišćenje Ad5 vektora. Ona će biti revalorizirana za dobro novih istraživanja.

„Moj osećaj mi govori da se zavesa spušta na Ad5 vektor“, izjavio je Hamer.

Ono što je još više zastrašujuće je mogućnost da nije vektor taj koji povećava rizik, već bilo koja druga komponenta vakcine koja stimuliše imuno ćelije da napadnu HIV.

Pošto je upravo to ono što vakcine rade, to bi predstavljalo najveći problem i prepreku za dalje istraživanje vakcine protiv AIDS virusa. Još uvek je prerano da tako nešto zaključimo.
Vodeći ljudi na AIDS istraživanju su bili poprilično razočarani neuspehom HVTN-505 studije, ali ne naročito iznenađeni, s obzirom na prethodne pokušaje.

“U mnogo čemu nismo dogurali dalje nego od pre mnogo godina kada smo počinjali“, izjavio je doktor Robert Skuli (Dr. Robert Schooley), sa Univerziteta Kalifornija (University California). “Razumemo mnogo oko toga kako (Hiv zaraženi) ljudi reaguju na virus, ali ne znamo koliko nam je potrebno da znamo o tome kako da neinficirani ljudi čine iste reakcije na virus“, dodao je Skuli.

AVAC, zastupnička grupa koja gura razvoj HIV vakcine, izjavila je da je poslednji neuspeh podsetnik koliko je zapravo teško nparaviti efikasnu AIDS vakcinu.

„Ovo testiranje obezbedilo nam je kratkotrajan odgovor oko specifične strategije koju primenjujemo u razvoju vakcine“, izjavio je Mitčel Varen (Mitchell Warren) iz AVAC-a. „To nije odgovor kojem smo se nadali, ali istraživanje se ne završava ovde“.

Zapravo, istraživanje se nastavlja sa pažljivom analizom podataka koje smo sakupili tokom poslednjeg pokušaja.

Hamer kaže da će naučnici ispitati da li su neki od ljudi koji su dobili vakcinu ipak zaštićeni, i da li je vakcina, ipak, pružila očekivan imunološki odgovor. „Da li je potisnula virus, ali se onda virus izmakao?“ zapitao se Hamer. „Imamo gomilu toga da uradimo kako bismo ispitali ovo do kraja“.

Kako bi pomogli istraživanju, naučnici će pričati sa svih 2.504 volontera koji su primili vakcinu, i tako u narednih nekoliko godina ispratiti njihove odgovore na vakcinu i rizik od HIV infekcije.

Naučnici će udvostručiti svoj trud kako bi volonteri izbegli rizik koji bi mogao da ih izloži HIV virusu, s obzirom na jasne dokaze da vakcina ne može da ih zaštiti, i može da poveća rizik od infekcije.
U međuvremenu, poslednje loše vesti će „baciti senku na istraživanje“ i na to šta raditi dalje, dodaje Hamer.

Šta neće uraditi, dodaje, je to da neće smanjiti napore naučnika da dođu do vakcine koja nam daje solidnu zaštitu protiv višeg stadijuma HIV infekcije.

„To će biti dan za pamćenje“, dodao je Hamer.

Svetleće mace otkrivaju mračnu suštinu virusa SIDE

Pre tačno godinu dana postavljen je prvi tekst na sajtu nauka.rs. Igrom slučaja taj tekst se bavio mačkama kao i ovaj, koji sada sledi. Druga zanimljivost je činjenica, da li čovek da se divi ljudskoj snalažljivosti ili da se zabrine što se neke stvari rade u naučnim laboratorijama, bez obzira na razlog. Procenite sami…

Krenimo od suštine i krajnjeg rezultata:

Naučnici su genetički modifikovali mačke (ubacili im dodatni gen) da budu otporne na virus HIV-a (sida).  Sem toga, ubacili su im još jedan gen koji proizvodi fluorescentni protein koji se zove GFP.  Postavlja se pitanje, sa kojom namerom je fluorescentni protein ubačen u mačku?

Fluorescentni protein prožima celo telo mačke

Pomenuti protein – koji se prirodno može naći kod meduza – se već duže vreme koristi u istraživačke svrhe, kao svojevrsni marker prilikom izučavanja izmenjenih gena u organizmu.

„Ubacili smo gen za proizvodnju fluorescentnog proteina da bi lako mogli videti ćelije pod mikroskopom ili da osvetlimo životinje.“, kaže Dr Erik Pošla (Eric Poeschla), pri Mayo klinici u Ročesteru (SAD).

Anti virusni gen potiče od makake majmuna (majmun kratkog repa, koji živi u Africi i Aziji), i on proizvodi protein, koga zovu restriktivni faktor, koji je u stanju da se odupre virusu side (AIDS).

Tim iz Amerike i Japana je prebacio ovaj gen, zajedno sa proteinom GFP u jajašca mačke – u ovocit.

Metoda je bila toliko uspešna da su skoro svi potomci (iz modifikovane jajne ćelije) imali restriktivni faktor gen. Sem toga, proteini prožimaju celo telo mačića.

Istraživači su otkrili da je došlo do smanjene reprodukcije mačijeg AIDS virusa – poznatiji kao feline immunodeficiency virus (FIV) – kod novih potomaka.

Kao i kod ljudske verzije ovog virusa,  ili HIV-a, FIV napada ćelije koje se bore protiv infekcija u organizmu, tzv. T-ćelije.

FIV uglavnom napada divlje mačke, kojih ima oko pola milijarde na svetu, kaže Dr Pošla. Prenosi se najčešće ugrizom, uglavnom zahvaljujući mužjacima koji brane svoju teritoriju, ali i domaće mačke mogu biti zaražene.

I kod ljudi i kod mačaka, proteini koje zovemo restriktivni faktor, i koji se normalno bore protiv infekcija, postaju potpuno bespomoćni pred HIV i FIV virusima, jer su ti virusi razvili snažne protiv odgovore.

Međutim, specifične verzije ovih proteina kod nekih majmuna su sposobne da se bore protiv ozloglašenih virusa.

Za sada, tim koji vodi Dr Pošla, je testirao ćelije koje su preuzete od mačaka i pronašao da su vrlo otporne na FIV virus. U planu je da se životinje izlože samom virusu i da se utvrdi da li će se njihovi organizmi zaštiti od zaraze.

„Ako bi ovaj eksperiment pokazao da je moguće podariti zaštitu životinjama na ovaj način, onda bi nam to dalo puno informacija o mogućnostima zaštite čoveka,“, objašnjava istraživač pri Mayo klinici.

Svetleće mace mogu izgledati vrlo simpatično, ali osvetljenost njihovog tela ima sasvim drugu funkciju. Da mace nisu kojim slučajem zasvetlele, to bi značilo da antivirusni gen nije stigao u novu macu. Neka im je sa srećom…

Ovaj metod bi se mogao koristi kod istraživanja AIDS virusa i kod drugih životinja

Detaljnije informacije o eksperimentu možete naći u internet izdanju časopisa Nature Methods.

A evo šta lovi svetleća mačka :):