Zašto nam je nauka neki put nedokučiva?

Samo jedan pogled na stvarikoje mi svi na svoj način prepoznajemo.

Filosofija – Večita studentkinja (znači, večno mlada), neki je obožavaju, neki je smatraju dosadnom, većina je ne razume.

[spoiler][/spoiler]

Matematika – Ova gospođa je u isto vreme cenjena i proklinjana, ali na kraju svi se koriste njenim znanjem da bi bili dobri.

[spoiler][/spoiler]

Fizika – Ova luckasta gospođica mnogo voli da se igra, ali po njenim pravilima – nikada vam neće dozvoliti da poletite, a oboriće vas sa nogu kad god joj se ukaže prilika. Ako igrate po pravilima koja su utvrđena, neće vas varati.

[spoiler][/spoiler]

Hemija – Mlađa sestra Alhemije, koja je nadživela svoju sestru u profesionalnom smislu, ali u poslednje vreme ima čudan hobi: da upravljanja seksualnim životima svih ljudi na planeti!

[spoiler][/spoiler]

Biologija – Dama puna života,  stalno u pokretu, ima milion lica, i stalno otkrivamo njena nova  obličja. Kao da se namerno igra sa nama…

[spoiler][/spoiler]

Sociologija – Gospođa sa cvetom u kosi, koja najviše voli da učestvuje u svim ljudskim delatnostima i stalno ističe da je važna. Ne bavi se tračevima, iako ima najbolji polaznu poziciju, jer o svakom zna po nešto.

[spoiler][/spoiler]

Anatomija – Ova žena se ne krije iza bilo kog vela, otvoreno pokazuje  sve što nosi sa sobom, na sebi, oko sebe… ukratko: potpuno je transparentna. Mnogi od nas bi prekrili neke njene aspekte, ali ona ne mari mnogo za takve pokušaje, i dalje sebe ističe onakvu kakva jeste.

[spoiler][/spoiler]

Medicina – Uvek u belom i ako nešto krene naopako, uvek tvrdi da u tom slučaju nije moglo biti bolje. I ako nije eksplicitno religijski nastrojena, često pominje reče „čudo“. Anatomiju doživljava kao vrlo korisnu, ali pomalo pre slobodnu koleginicu…

[spoiler][/spoiler]

Informatika – Ova mlada devojka je puna informacija i skoro da usta ne zatvara kada su novosti u pitanju, ali i pored toga mnogi je, i dan danas, teško prate u njenom izveštavanju.  A svakim danom je sve brža i brža…

[spoiler][/spoiler]

Geografija – Za nju neki kažu da je trebala da se bavi umetnošću, ali ona i dalje, uporno, na slikovit način beleži svaku promenu koja se dešava u našem okruženju. Kaže da se neće smiriti dok ne zaviri u svaki kutak na planeti… i šire.

[spoiler][/spoiler]

Istorija – Mudra star majka (čiju starost niko ne zna) koja zna puno interesantnih i prvenstveno ljudskih priča, ali mnogi bi da je nauče kako te priče treba pričati, kada i kome. Ima i onih koji joj stavljaju reči u usta, ali nekako, pre ili kasnije (neki put nikada) njena verzija izađe na videlo. Žena u godinama, pa neke stvari jednostavno odu u pravcu zaborava…

[spoiler][/spoiler]

Arheologija – Mlada dama sa izuzetnim afinitetom ka starom. Što je nešto starije, to je za nju interesantnije. Ima nula interesa za savremene tokove i novotarije, i jedino mesto gde je sigurno možete sresti, a da to nije neka ne istražena iskopina jeste – muzej.

[spoiler][/spoiler]

Genetika – Biologija se svakim danom sve više distancira od nje (ili je možda obrnuto), i ako su do skora bile nerazdvojne drugarice i koleginice. Želi da promeni svet na bolje, ali u poslednje vreme mnogi sa sumnjom gledaju na njene, navodno, dobronamerne ideje.  Uvek će vam za sve reći da su geni krivi…

[spoiler][/spoiler]

Šta vi mislite, zašto nam je neki put nauka nedokučiva?

Zlato sa neba pada

Vrlo precizna i fina ispitivanja najstarijeg kamenog materijala (kamenja) na Zemlji su pokazala da su pristupačne rezerve plemenitih metala, nastale prilikom bombardovanja planete meteorima. Studija koja je objavljena u internet izdanju časopisa Nature iznosi podatak da su svi plemeniti metali došli na Zemlju iz svemira i to vrlo brzo po formiranju planete: barem 200 miliona godina od njenog nastanka. Podsetimo se – starost Zemlje je procenjena na nekih 4,5 milijardi godina.

Tokom stvaranja Zemlje, istopljeno gvožđe je potonulo u njen centar i tamo se formiralo jezgro planete. Tokom ovog procesa veći deo plemenitih metala koji su tada bili na Zemlji je otišao u samo jezgro, ponajviše zlato i platina. Šta više, procenjuje se da u jezgru naše plave planete postoji dovoljno plemenitih metala da se cela površina globusa pokrije sa slojem debljine od 4 metra!

Kada se formiranje jezgra završilo i kada se kora, konačno, stvrdnula, na samoj površini nije ostalo mnogo pomenutih metala. Međutim, ispostavlja se da su zlato i ostali slični metali 10 do 1000 puta prisutniji u silikatima u zemljištu nego što se to očekuje. Pretpostavljeno je da se veći deo plemenitih metala našao na planeti zahvaljujući kataklizmičkoj meteorskoj kiši. Sve što je, tada, palo na Zemlju ostalo je zariveno negde u površinskom sloju.

To je bila samo teorija, koju je trebalo i dokazati.

Naučnici su se latili posla i posegnuli su za najstarijim uzorcima tla koji se mogu naći na površni Zemlje. Da budemo precizniji – Dr Matijas Vilbold (Matthias Willbold) i Profesor Tim Eliot (Tim Elliott), članovi Bristolske Izotopske Grupe koja pripada Stanford univerzitetu, sproveli su analizu uzoraka sa Grenlanda, koji su stari skoro 4 milijarde godina. Sve te uzorke je prikupio profesor Stefen Murbat (Stephen Moorbath), predavač na Oksfordskom univerzitetu. Prema istraživačima, prikupljeno kamenje predstavlja jedinstveni uvid u sastav planete Zemlje iz perioda kada je jezgro formirano, a meteori nisu, još, pogodili planetu.

Naučnici su utvrdili količinu volframovih (volfram W) izotopa u zemljištu. Volfram je vrlo redak element u prirodi (jedan gram stene sadrži oko 10 milionitih delova grama volframa) i za očekivati je da se nalazi u jezgru planete kao i ostali metali: zlato, platina…

Poput većine elementa, i volfram ima nekoliko izotopskih varijacija – atomi sa istim hemijskim karakteristikama, ali sa malo drugačijom masom, među sobom. Izotopi mogu obezbediti dosta kvalitetan podatak o poreklu materije. Ako su meteoriti pali na Zemlju, onda su oni ostavili specifičan trag na sastav volframovih izotopa.

Dr Vilbold je posmatrao razliku u količini izotopa volframa (182W), koja postoji između sadašnjih i antičkih stena. Ta vrlo sitna, ali značajna razlika od 15 delova po milionu se vrlo dobro poklapa sa činjenicom da antičke stene sa Grenlanda imaju više plemenitih metala nego sadašnje kamenje, zbog spoljnog unosa materijala ili pada meteora.

Dr Vilbold kaže: „Izvlačenje volframa i ispitivanje njegovih izotopa do ovog nivoa preciznosti je predstavljalo vrlo zahtevan poduhvat, pogotovo što smo morali raditi sa neverovatno malom količinom ovog elementa. U stvari, mi smo prva laboratorija na svetu koje je obavila tako precizno i kvalitetno merenje, u ovoj oblasti.“

Meteori koji su pali i njihov materijal je prenesen u Zemljin omotač tokom ogromnih procesa tranzicije koji su se desili na nivou Zemljine kore. Novi naučni izazov baš leži u ovoj činjenici: koliko je trajao taj proces tranzicije? Posle toga, nastupili su geološki procesi koji su formirali kontinente i skoncentrisali plemenite metale (i volfram) u skladišta rude, koju mi danas iskopavamo.

Dr Vilbold nastavlja: „Naš rad pokazuje, u suštini, da najdragoceniji metali, koje koristimo u našoj ekonomiji i industriji, potiču, uglavnom, iz spoljnjeg izvora koji se slučajno srušio na Zemlju u obliku 20 milijarda milijardi tona (1018) asteroidnog materijala.“

Istraživanje su finansirali sledeće organizacije:

Natural Environment Research Council (NERC)
Science and Technology Facilities Council (STFC)
Deutsche Forschungsgemeinschaft (DFG)

 Istorija zlata je sama po sebi vrlo fascinantna, ali praistorija deluje još interesantnije.

Malecna istorija svemirskog istraživanja (sastavljanja)

Link, koji čini glavni deo današnjeg posta, je početak, nadam se, svetle istorije svemirskog istraživanja. Sa desne strane se nalazi sažetak svih značajnih događaja u obliku redosleda značajnih datuma. Klikom na svaku od stavki možete dobiti više informacija. Simulacija se, na žalost ne može pauzirati, ali možete je pustiti ponovo, kada se jednom završi.

Kako se razvijala međunarodna svemirska stanica

To boldly go…

Najstariji pomorci na svetu otkriveni na Kritu

Istorija civilizacije je još uvek obavijena mnogim nedoumicama i tajnama, sa naše tačke gledišta. Što više kopamo za daljom prošlošću to nam je teže da razumemo, kao se i šta desilo. Dešava se, da neka otkrića, prave velika pitanja i da nas navode na zaključke za koje, pre, nismo imali bilo kakvu potvrdu. Arheološko otkriće na Kritu (ostrvo u Mediteranskom moru izmđu Grčke i Turske) je sigurno nateralo neke od istraživača da se zamisle nad dosadašnjim prizorima toka istorije i ritma napretka civilizacije.

Najkraće rečeno, grčko ministarstvo kulture tvrdi da imaju dokaz o najranijem pomorskom putovanju koje je čovek ikada uradio. Najranije ili ne (što će možda neko novo istraživanje pobiti), ali prema iskopinama i analizama nađenih predmeta, arheolozi su to prvo putovanje postavili u trenutak od pre 130 000 godina. Na ostrvu Krit su pronađena primitivna oruđa od kamena za koje se veruje da su pripadala ljudima koji su na to ostrvo morali doći morskim putem. Sama oruđa nisu neka značajna vest, ali mesto gde su nađena ih čini sasvim izuzetnim.

Samo ostrvo je odvojeno od kontinenta zadnijh 5 miliona godina, a ko god da je došao na to ostrvo i napravio oruđa morao je da preplovi 64 kilometara. Svi ovi alati, koji potvrđuju ovako značajnu činjenicu, su nađeni u jugozapadnum delu ostrva.

Do sada se verovalo da se najstarije pomorsko putovanje dogodilo pre nekih 60 000 godina, a na području Grčke pre nekih 11 000 godina. Za najstarije pomorsko putovanje se i tada govorilo sa mnogo opreza, gde su se projekcije od pomenutih 60 000 godina smatrale preambicioznim, i ako su zaključci i analize ukazivali na taj vremenski trenutak. Zbog svega toga, ovaj, najnoviji podatak poprilično pomera granicu početaka ljudske civilizacije.

To što su našli grčki i američki arheolozi na Kritu, zahteva još iskopavanja i dodatnih analiza i ako se u skoroj budućnosti celo oktriće pokaže autentičnim (po mogućstvu istestirano na sa što više različitih metoda), to će verovatno pokrenuti nove diskusije i teorije među naučnim svetom.

Uzmimo da se to pomorsko putovanje zaista desilo, pa pokušajmo da vidimo kako su, tako rano, ljudi doplovili do tog famoznog ostrva. Linija horizonta je 50 km (kilometar tamo vamo, zavisno od toga gde se nalazite na planeti). To znači, da ako se nalazite na savršeno mirnom moru, ono što vidite na horizontu jeste ustvari krug vidljivosti od 50 km, preko toga, jednostavno, ništa ne vidite, što stoji na površini mora, zbog zakrivljenosti Zemlje. Malo drugačije rečeno, ako ste na otovrenoj pučini, na brodu, vi jednostavno nećete videti bilo koje drugo plovilo (bez obzira da li imate neki optički uređaj, kao što je durbin ili dvogled) koje je udaljeno od vas više od 50 km.

Ako pogledamo sada mapu tog dela Mediteranskog mora i pretpostavimo da nije došlo do znatnih promena u topografiji u zadnjih 200 000 godina, onda možemo pretpostaviti više različitih načina kako su ljudi došli do tog ostrva. Plovidba, što slučajna što namerna, vas može dovesti na Krit, to sigurno, ali rastojanje od 64 km nije neka velika distanca. Sasvim validna je i mogućnost da se ta plovidba dešavala više slučajno nego namerno i to na nekom balvanu nego na nekom plovilu, koji je napravljen od strane čoveka. Susedna ostrva su mogla biti nastanjena na sličan način, pa zašto to nije mogao biti slučaj i sa ovim? Ovde bi sada trebalo ući u analizu morskih struja u tom delu mora, ali scenario bi mogao biti vlo jednostavan. Desila se strašna oluja koja je dizala u vazduh i živo i mrtvo i kada se sve stišalo, nekoliko pripadnika vrste homo sapiens i par odvaljenih debala se našlo na pučini, ne znajući gde se nalaze (ovi prvi, naravno). Ostatak plovidbe su mogle obaviti struje koje su možda bile drugačije nego sada i.. voilà!… eto prvih ljudi na Kritu, gde pokušavaju da prežive u divnom novom svetu neistraženog ostrva.

Naravno, još ćemo videti da li je to smisleno, kada se uskoro potvrdi verodostojnost arheološkog nalazišta na jugozapadnum Kritu. Dotle, možete i sami da pretpostavite šta se ZAISTA desilo i kako su od prvih ljudi nastali prvi pomorci.