Mit o besmrtnosti

Neki mitovi su inspirisali čovečanstvo kroz sve epohe, ali neke kombinacije su stvarno davale neverovatne razultate. Kako je nauka pokušavala da se izbori sa smrtnošću, pogledajmo kroz ovu malu retrospektivu dokumentovanih pokušaja.

Antičko doba: Boginja Eos

Umetnička vizija boginje Eos

Prema grčkoj mitologiji, boginja Eos je zamolila Zevsa da podari besmrtnost njenom trojanskom ljubavniku Titonusu, da bi uživala u njegovim „uslugama“ odavde pa do večnosti. U jednoj od prvih priča „pazi šta želiš“, Eos je zaboravila da zatraži i večnu mladost, pa je njen nesrećni ljubavnik ušao u pozne godine i tako ostao. Nemajući puno izbora, Eos ga je zatvorila u sobu gde oronuli Titonus blebetao sam sebi u bradu.. u stvari, on to i dan danas radi.

XIII vek: Rodžer Bekon (Roger Bacon)

Roger Bacon

Engleski filozof Rodžer Bekon je pisao da je staranje prouzrokovano postepenim gubitkom vitalnog duha ili, drugačije rečeno „unutrašnje svežine“. Da bi produžili sopstveni život,on je starijim ljudima (čitaj – muškarcima) savetovao da što više budu u društvu mladih žena, da bi bili u mogućnosti da upiju, preko potrebni, sveži dah.

Bez redovne oralne higijene to i nije neki savet, a kakvi su higijenski uslovi vladali u XIII veku – to može biti problem… :S

1513: Žuan Pons de Leon (Juan Ponce de León)

Žuan Pons de Leon

Žuan Pons de Leon, prvi guverner Porto Rika (Puerto Rico), otkirva područje koje danas zovemo državom Florida u okviru SAD. To otkriće je postigao dok je tražio Fontanu mladosti. Legenda kaže da je 55 godina star španski istraživač, koji je bio oženjen znatno mlađom ženom, u stvari tražio polutropsku Viagru. Na posletku, i ako nema ikakvog dokumenta koji potvrđuje neuspešnu potragu za izvorištem mladosti, priča o uzaludnom pokušaju je na dugačko i na široko prepričavana među biografima i istoričarima.

1726: Džonatan Svift (Jonthan Swift)

Džonatan Svift

Autor Guliverovih avantura, Džonatan Svift, je dao svoj doprinos u opisu mita besmrtnosti. Detaljno je opisao pojavu Struldbrugg-a, koji su se rađali besmrtni sa crvenim tačkama na čelu. Sam Guliver je bio oduševljen ovim otkrićem sve dok nije otkrio da su ova besmrtna bića osuđena ne večitu starost. Gubili su vremenom svu kosu, zube i sposobnost govora koja im je omogućavala da komuniciraju sa svojim prijateljima Luggnaggianima, pa nisu mogli da ostanu u toku sa promenama u jeziku.

Da, zlo i naopako, ne možeš da pričaš sa bližnjim svojim. Sve ostalo se da podneti…!?

1889: Šarl-Eduard Brovn-Sekar (Charles-Édouard Brown-Séquard)

Šarl-Eduard Brovn-Sekar

Francuski lekar Šarl-Eduard je preporučivao osušene i samlevene polne žlezde gvinejski svinja i pasa kao tonik koji bi produžio mladost i (još važnije) polnu sposobnost kod muškaraca. Lansirao je modu (bolje je reći ludost) injekcija koje su podmlađivale, kao i transplante testisa.

Bez komentara…

1964: Robert Etinger (Robert Ettinger)

Robert Etinger

Nastavnik fizike Robert Etinger je objavio knjigu Perspektiva besmrtnosti (Prospect of Immortality), uvodeći koncept krioniks (cryonics), čuvanje ljudskog tela zamrzavanjem, sve do trenutka kada će napredna tehnologija omogućiti njegovu revitalizaciju. Godine 1972. Stvorena je kompanija Alcor u Arizoni, a tokom 1976. godine sprovedena je prva „krioprezervacija“. Možete sačuvati celo telo ili samo glavu, pa će cena varirati, respektivno.

Budi lep i smrznut leš…

1996: Vilijam Regelson (William Regelson)

Melatoninsko čudo

Vilijam R. je objavio knjigu Melatoninsko čudo, koja je inspirisala naslovnu priču časopisa Newsweek koja je potom raspalila ludilo za „prirodno-podmlađujućim-zaustavljačem-bolesti-i-pobljšivačem-seksa hormonom.“ Studije koje su stajale iza ove knjige su vremenom sve više i više diskreditovane, mada se i dan danas vode priče na datu temu – po internetu.

2005: Rej Kurzveil (Ray Kurzweil)

Izvor: Michael Lutch, Ljubaznošću Kurzweil Technologies

Futurista i pronalazač Rej Kurzveil je objavio bestseler Singularnost je blizu (The Singularity Is Near).  U ovoj knjizi, on piše o ne-tako-dalekoj budućnosti, kada će biti moguće da se učita ceo ljudski mozak u kompjuter, stvarajući, tako, funkcionalnu besmrtnost, mada naša tela neće biti tu da uživaju u tom jedinstvenom činu.

2008: David Sinkler i Resveratrol (David Sinclair)

u vinu je spas…

Britanski farmaceutski gigant GlaxoSmithKline je platio 720 miliona američkih dolara da bi kupili Sirtis, koji je otkrio supstancu resveratrol, koja se može nači u kori zrna crnog grožđa. Prema obavljenim istraživanjima ovo jedinjenje je produžavao životni vek obesnih (debelih i masnih) laboratorijskih pacova. Suosnivač Siritis-a  David Sinkler je razvio moćne supstance koje su „analogne“ resveratrolu, ali od tada, dve veće laboratorije nisu uspele da reprodukuju njegove rezultate. Glaxo je objavio da je obustavio rad na originalnoj smesi.

Koriolisova sila je ostala, ipak, Coriolisova

Istorija nauke je puna interesantih preokreta (i ljudi su ređe stradali pri tome), i jedna od njih je vezana za Koriolisov efekat, koji je direktna posledica Koriolisove sile. Znači, gospodin Gustave Coriolis se smatra za prvim čovekom koji je primetio malo, ali značajno odstupanje od pravolinijske putanje u kretanju tela u referetnom sistemu koji se okreće. Na Zemlji, ovaj efekat se može primetiti samo ako se posmatra jako veliko rastojanje, tačnije jako velike putanje tela u pokretu. Tako nešto je moguće primetiti kod leta aviona sa kontinenta na kontinet. Naravno, da bi ste sve to primetili morate da gledate planetu iz njene orbite.

Tema ovog članka nije detaljno upoznavanje sa ovim efektom nego, istorija njegovog dokumentovanja. Sve do skoro se verovalo da je Gustav Goriolis bio prvi koji je spomenuti efekat dokumentovao. Prema najnovijim istraživanjima spisa, koje je sproveo Christopher Graney, izversni italijanksi sveštenik Giovanni Riccioli je ustvari sproveo celo zapažanje pre Coriolisa i to skoro 2 veka pre njega!

Problem je u tome, što je ovaj sveštenjik kroz istoriju ostao nezapažen, jer su njegove pobude istraživanja, gledano iz ugla nauke, okrenute protiv same nauke. Tačnije, ovaj naučni entuzijasta je pokušao da pomogne velikoj ideji i učenju crkve, i da pobije (argumentovano) sva špekulisanja i da definitvno zakuca planetu Zemlju u centar svemira i da je učini jedinim nepokretnim objektom. Posle svog istraživanja, on je objavio (na latinskom), čak 77(!) argumenata koji su trebali da dokažu da se nebo vrtio oko nas, a ne obrnuto.

Posle prevođenja, koje je obavio Greany, ispostavilo se da je sveštenik predpostavio fenomen koji liči na ono što je Coriolis, docnije, primetio.

Evo zapažanja i zaključka koje je Riccoli zabeležio. Da se Zemlja zaista okreće, brzina kretanja tla na različitim geografskim dužinama bi bila drugačija. Uzevši to u obzir, kao tačno, Riccoli je izneo pretpostavku da kada bi postavili top sa neku tačku na ekvatoru i opalili granatu u pravcu severa ili juga, došlo bi do do pomeranja tla ispod putanje granate, što bi po završetku leta bilo primećeno. Ono što je bilo očekivano, jeste da mesto pogodtka i pozicija topa bi trebalo da formiraju pravu liniju koja nije normalna na liniju ekvatora. Međutim, prema tadašnjim saznanjima to se nije dešavalo, pa samim tim ni rotacija Zemlje nije postojala.

Ono što je izuzetno u ovoj priči, jeste činjica da je Riccoli izveo sasvi dobar zaključak… za to doba. Pogrešan zaključak je posledica, nedostatka tehničkih mogućnosti da se izvrše bolja i detaljnija merenja, koja su 2 veka kasnije bila moguća.

Uprkos tome, istoričar Owen Gingerich smatra da zasluge otkrivanja ovog fenomena treba da ostanu gde su i sada, jer je Coriolis primetio da ovo odstupanje od prave prilikom kretanja, ne važi samo za tela koja se kreću samo na sever ili jug, nego po bilo kom pravacu. Naravno, uz opasku da je ova sila neprimetna, ako se kretanje vrši duž samog ekvatora.

Svemir je i dalje jedna velika nepoznanica, i verovatno poslednja granica ljudskog saznanja, ali da je kojim slučajem čovek, verovatno bi mnogo voleo ironiju. Sveštenik koji se bori protiv naučnog mišljenja (koristeći naučni pristup) dokazujući da je ono tačno. Svašta…