Neuspeh poslednjeg testiranja HIV vakcine: Veliko razočarenje

Sastav ljudskog imunodeficitarnog virusa (HIV)

Sastav ljudskog imunodeficitarnog virusa (HIV)

Najveće do sada istraživanje na AIDS vakcini, koje je obuhvatalo 2.500 ljudi, je prekinuto.

Kada je komitet za nadzor ovog istraživanja pogledao dosadašnje rezultate, prošle nedelje, uvideli su da vakcina, ipak, ne sprečava širenje HIV infekcije niti suzbija virus kod ljudi koji su bili vakcinisani.

Tako da su prekinuli sa istraživanjem, čije ime je bilo HVTN-505.

„Bilo je to ogromno razočarenje“, izjavio je vodeći na ovom istraživanju,  doktor Skot Hamer (Dr. Scott Hammer), kojo je saznao za loše vesti prošlog ponedeljka.

Kako Hamer kaže, ova vest je mnogo više poražavajuća zbog prošlomesečnog istraživanja „19-city study“ (istraživanje sprovedeno u 19 gradova), koje je uspešno završeno.

„Ovo je veoma traumatičan događaj, da uložite ovoliki trud i da na kraju zaustavite istraživanje“, dodao je Hamer. On je glavni na odeljenju za infektivne bolesti na Univerzitetu Kolumbija, fakultet za doktore i hirurge (Columbia University College of Phyisicians and Surgeons) i glavni istraživač AIDS virusa koji se bori protiv istog još od kada je pandemija počela.

Dobrovoljnim učesnicima je rečeno da neće biti novih istraživanja. Oni će biti praćeni narednih 5 godina kako bi se sakupilo što je više moguće podataka o delovanju vakcine. Ceo projekat koštao je 77 miliona dolara, koji je finansirala država.

Ovo je novi neuspeh u pronalaženju vakcine, koja bi jednog dana mogla da spreči širenje HIV infekcije, ili ga bar oslabiti u dovoljnoj meri kako bi se umanjio rizik od umiranja.

Jedini uspeh do sada, kada je reč o AIDS istraživanju, je studija koja je obuhvatila 16.000 dobrovoljaca na Tajlandu. Objavljena krajem 2009. godine, pokazala je slabljenje HIV infekcije, ali samo za 31 procenat – nedovoljno da bi se uvrstio kao javni lek za borbu protiv virusa, ali ipak dovoljno da bi ohrabrilo naučnike za dalje istraživanje.

Ipak, najveću nadu koju su polagali u ovo poslednje istraživanje, obeshrabruju upravo ovi podaci: među onima koji su učestvovali u ovom istraživanju koji su dobili vakcinu, 41 osoba se inficirala HIV-om, u pređenju sa 30 njih koji su dobili placebo efekat.

To ne mora da znači da je vakcina zapravo povećala rizik kod ljudi od HIV infekcije, jer razlike, statistički gledano, nisu merodavne. Ali Hamer potvrđuje tu mogućnost.

„Jasno se vidi da vakcina nije odradila svoje, i u neku ruku može se reći da je povećala rizik – ali ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo to“, dodaje Hamer. „Glavna poruka je da oni nisu bili zaštićeni“.

To će možda prekinuti upotrebu oslabljenog virusa, Ad5, koji se koristi kao vektor – sredstvo koji nosi posebno odabrane gene HIV-a koji se koristio kao deo komplikovane četvoroslojne vakcine. Moguća riskantnost od korišćenja Ad5 vektora povećana je prilikom prošlog testiranja HIV vakcine, zvano STEP, još u 2007. godini. To istraživanje je trajno obustavljeno zbog dokaza da su oni koji su primili vakcinu imali veći rizik da se zaraze HIV-om.

Virus Ad5 napada HIV

Virus Ad5 napada HIV

Naučnici na HVTN-505 istraživanju, nadali su se da će izbeći taj problem tako što su pozvali one ljude za koje se znalo da nisu bili ranije izloženi Ad5 virusom. Ustanovili su da bi antitela povezana sa Ad5 virusom mogla da se pomešaju sa vektorom nove vakcine i tako povećaju rizik od HIV infekcije.

Ostala, prethodna istraživanja vakcine za HIV, su obuhvatala korišćenje Ad5 vektora. Ona će biti revalorizirana za dobro novih istraživanja.

„Moj osećaj mi govori da se zavesa spušta na Ad5 vektor“, izjavio je Hamer.

Ono što je još više zastrašujuće je mogućnost da nije vektor taj koji povećava rizik, već bilo koja druga komponenta vakcine koja stimuliše imuno ćelije da napadnu HIV.

Pošto je upravo to ono što vakcine rade, to bi predstavljalo najveći problem i prepreku za dalje istraživanje vakcine protiv AIDS virusa. Još uvek je prerano da tako nešto zaključimo.
Vodeći ljudi na AIDS istraživanju su bili poprilično razočarani neuspehom HVTN-505 studije, ali ne naročito iznenađeni, s obzirom na prethodne pokušaje.

“U mnogo čemu nismo dogurali dalje nego od pre mnogo godina kada smo počinjali“, izjavio je doktor Robert Skuli (Dr. Robert Schooley), sa Univerziteta Kalifornija (University California). “Razumemo mnogo oko toga kako (Hiv zaraženi) ljudi reaguju na virus, ali ne znamo koliko nam je potrebno da znamo o tome kako da neinficirani ljudi čine iste reakcije na virus“, dodao je Skuli.

AVAC, zastupnička grupa koja gura razvoj HIV vakcine, izjavila je da je poslednji neuspeh podsetnik koliko je zapravo teško nparaviti efikasnu AIDS vakcinu.

„Ovo testiranje obezbedilo nam je kratkotrajan odgovor oko specifične strategije koju primenjujemo u razvoju vakcine“, izjavio je Mitčel Varen (Mitchell Warren) iz AVAC-a. „To nije odgovor kojem smo se nadali, ali istraživanje se ne završava ovde“.

Zapravo, istraživanje se nastavlja sa pažljivom analizom podataka koje smo sakupili tokom poslednjeg pokušaja.

Hamer kaže da će naučnici ispitati da li su neki od ljudi koji su dobili vakcinu ipak zaštićeni, i da li je vakcina, ipak, pružila očekivan imunološki odgovor. „Da li je potisnula virus, ali se onda virus izmakao?“ zapitao se Hamer. „Imamo gomilu toga da uradimo kako bismo ispitali ovo do kraja“.

Kako bi pomogli istraživanju, naučnici će pričati sa svih 2.504 volontera koji su primili vakcinu, i tako u narednih nekoliko godina ispratiti njihove odgovore na vakcinu i rizik od HIV infekcije.

Naučnici će udvostručiti svoj trud kako bi volonteri izbegli rizik koji bi mogao da ih izloži HIV virusu, s obzirom na jasne dokaze da vakcina ne može da ih zaštiti, i može da poveća rizik od infekcije.
U međuvremenu, poslednje loše vesti će „baciti senku na istraživanje“ i na to šta raditi dalje, dodaje Hamer.

Šta neće uraditi, dodaje, je to da neće smanjiti napore naučnika da dođu do vakcine koja nam daje solidnu zaštitu protiv višeg stadijuma HIV infekcije.

„To će biti dan za pamćenje“, dodao je Hamer.

Novo lice planete Merkur

Prošlo je već više od godinu dana, od kada je sonda pod imenom „Messsnger“ počela svoje osmatranje površine Merkura. Od tada pa do sad, letelica je sa svojim uređajima zabeležila i posla na Zemlju više od 100000 fotografija, izmerila i mapirala gravitaciono polje planete i sprovela precizna merenja površine koja su otkrila nove detalje o planeti. Objavljeni podaci pokazuju, u najmanju ruku, da je planeta daleko čudnija (i zanimljivija) nego što se pretpostavljalo.

[nggallery id=7]

Merkur je, u rimskoj mitologiji, glasnik bogova (na engleskom messenger).

Personalni „mišiji“ model – mali „avatari“ u borbi protiv raka

Avatar – Prema hinduizmu ovaj pojam je izveden od staro indijskog pojma avatara što znači silazak i upućuje na božansku manifestaciju ili inkarnaciju na zemlji.Model personalizovanog miša je u suštini jedna od najboljih paradigmi varijanti ovog starog religijskog koncepta, s tom malom razlikom, što nema veze sa religijom. U prvom planu je medicina i zdravlje čoveka.

Slobodno rečeno, mišiji „avatari“ bi mogli u budućnosti da omoguće lekarima da nađu najefikasnije rešenje za borbu protiv raka, pre nego što ga primene na samom pacijentu. Barem tako tvrde istraživači koji su se skupili na godišnjem skupu organizacije HUGO (Human Genome Organisation) u Australiji tokom druge polovine marta meseca ove godine.

„Korišćenjem personalizovanih avatara bi omogućilo da probamo različite kombinacije lekova i da napravimo i ispravimo greške pre nego što ih primenimo u kliničkoj praksi“, kaže Edison Liu (Edison Liu), predsednik HUGO organizacije i vođa laboratorije Jackson Laboratory iz Bar Harbora u Mejnu. „To je smer istraživanja koji mnoge istraživačke grupe, trenutno, prate.“

Pojam „Avatara“ se koristi u neformalnoj komunikaciji među istraživačima. Pojam podrazumeva korišćenje miša ili neke druge životinje u istraživanju koje će omogućiti nalaženja leka za konkretnog pacijenta. Pacijentu koji poseduje tumor, deo tog tkiva bi se odstranio i nakalemio na životinju. Tako bi se stvorio personalni model raka pacijenta koji se ne nalazi na samom pacijentu. Tako postavljen model bi postao „ogledno polje“ na kome bi se isprobali lekovi, koji bi mogli da izleče specifičan tumor.

Ideja ovog pristupa je jednostavna – rak koji se pojavljuje kod pacijenta je uvek specifičan i pomalo modifikovan, jer je nastao od tkiva samog pacijenta. Zbog toga, medicinari imaju pred sobom uvek drugačiju bolest da leče i ako su do sada imali posla sa mnogo primera raka pluća, na primer. Zbog toga ni jedan rak (tumor) nije isti i nije teško pretpostaviti da se lečenje mora prilagoditi svakom pacijentu posebno. Tretiranje pacijenta ne isprobanim kombinacijama lekova, gde se ne može predvideti konačan rezultat terapije predstavlja, u najmanju ruku, kockanje sa životom tog istog pacijenta. Kako je neophodno da se eliminiše tkivo tumora, a da se ne ošteti sve ostalo, bilo bi dobro onda imati njegov uzorak van pacijenta i probati razne metode lečenja. Na taj način je nastao koncept personalizovanog avatara. Da, jeste okrutno kao što zvuči, ali mali avatar će preuzeti sav rizik tretiranja raznim lekovima, sve dok se ne nađe prava kombinacija. Za to vreme pacijent može biti u bolnici pod sredstvima koja samo sprečavaju dalje napredovanje tumora, sa minimalnim rizikom za komplikovanje, već nezgodne, situacije.

U jednom primeru ovog pristupa istraživač Šin Grimond (Sean Grimmond) sa univerziteta Queensland iz Brizbena, zajedno sa svojim kolegama (Australian Pancreatic Cancer Genome Initiative) analizirali su uzorak pankreasa da bi identifikovali mutaciju koja bi ga učinila podložnim određenim lekovima. Zbog toga, oni su napravili personalni mišiji model, tako što su metodom ksenotransplantacije premestili deo pacijentovog tumora na miša sa oslabljenim imunim sistemom (imonodeficiencija). To im je omogućilo da testiraju reakciju tumora na lek mitomicin C, koji je prema početnim analizama mogao biti efikasan u tretiranju raka. Nastavak priče je pomalo ironičan. Istraživači su objavili, u svom izveštaju na godišnjem okupljanju, da je se tumor pod dejstvom leka smanjio, ali dok čekao ishod, pacijent je preminuo.

Bez obzira na ovaj polovičan uspeh (ili neuspeh), istraživači misle da bi ovakav pristup u lečenju mogao dati dobre rezultate, u budućnosti. Za sada, manje od 5% ljudi sa rakom pankreasa u SAD preživi više od 5 godina. Uobičajeni tretman, lekom gemcitabine, produžava život pacijenta do godinu dana.

„Idealna situacija bi bila da se istraživanje prirode raka počne u najranijoj fazi, jer dok rak postane otporan na standardne tretmane, lekari mogu da sprovedu dovoljno testova i da nađu odgovarajući lek“, kaže onkolog Manuel Hidalgo (Manuel Hidalgo) sa španskog nacionalnog centra za istraživanje raka u Madridu. On u svojoj kliničkoj praksi koristi, takođe, ksenograftski (xenograft) model u tretiranju raka pankreasa.

Grimondov tim, koji je deo organizacije ICGC (International Cancer Genome Consortium) je otkrio veliki opseg mutacija analiziranjem genoma od preko 100 ljudskih tumora pankreasa. Potpomognut rezultatima prethodnih genomskih analiza ovog tumora, tim je uočio nekoliko gena koji su važni za rast i razvoj nervnih ćelija. Ovaj rezultat je u saglasnosti sa prethodnim istaživanjima, što sugeriše da proteini koje kodiraju geni koji aksone (akson – nervno vlakno) vode do njihovog odredišta mogu biti dobra meta za lekove protiv raka. „Zanimljiva je pomisao da ova spoznaja može dati nagoveštaj kako je rak pankreasa dobar u napadanju nerava, što prouzrokuje velike bolove kod pacijenta“, kaže Grimond.

„Ova strategija je posebno pogodna kada su u pitanju heterogenomski tumori kao što je rak pankreasa“. kaže Andriju Biankin (Andrew Biankin), vođa Garvin instituta u Sidneju (Asutralija) koji se bavi istraživanjem ovog tumora. On je, takođe, vodeći saradnik u projektu koji vodi ICGC. Za takve tumore, kombinacija lekova koja napada više meta unutar zloćudnog tkiva ima veće šanse da bude efikasna, nego jedan velika teška terapija koja napada samo jednu tačku, tvrdi Biankin.

„Ovo može pomoći da se uštede velike količine lekova koje bi inače bile iskorišćene (da ne kažemo bačene) zbog sporog reagovanja prilikom kliničkih proba.“, kaže Biankin. On će predvoditi australiski klinički test pod imenom IMPACT, koji će proširiti postojeću studiju tako što će uvrstiti još pacijenata sa rakom pankreasa. Trenutno, mnoga klinička istraživanja i testovi koji se bave ispitivanjem raka se završavaju vrlo brzo, jer premali broj pacijenata reaguje na lekove. Međutim, u budućnosti, mišiji „avatari“ bi mogli biti prvi koji bi identifikovali podgrupe pacijenata kod koji bi određeni lek dao rezultate – i tako bi se broj pacijenata koji reaguju na lekove povećao.

Sve ovo, zahteva promenu kliničkog ustrojstva svesti, kaže Hidalgo. „Naši sistem kliničkog testiranja nisu skrojeni da potvrde korišćenje lekova na osnovu malih ispitnih grupa“, kaže on, „Da bi lek bio odobren zahteva se nasumično testiranje na velikom broju pacijenata, i zbog toga je potrebno da se promeni viđenje kontrolnih agencija koje prate probe i na osnovu toga daju svoja odobrenja za primenu lekova“.

Da li bi ste ugrozili njegov život da biste spasili svoj?

Živi bili, pa videli…

Noć istraživača

www.nocistrazivaca.rs

www.nocistrazivaca.rs

Uveče, 23. septembra 2011, kada ce se u Beogradu obeležiti Noć istraživača, biće održana manifestacija koja se krajem septembra svake godine, organizuje u celoj Evropi. Te noći glavni zadatak istraživača postaje promocija i popularizacija nauke.

Na potezu Knez Mihailova – Plato – Vasina ulica, u Beogradu, biće organizovano niz dešavanja u periodu od 18 do 24h:  U šetnji sa naukom („hands on“ eksperimenti iz deset naučnih oblasti), Sastanak na brzaka (neposredni razgovor istraživača i posetilaca), Naučni kafe (u Plato-u će karta pića biti ispisana jezikom hemijskih formula), itd.

Sem u Beogradu, ova manifestiacija će se održati i u sledećim gradovima: Novi Sad, Zrenjanin i subotica. Na sajtu se nalaze programi i za ostale gradove. Nauka i istraživanje kroz ovu manifestaciju dobijaju još malo reklame i popularizacije, a za sve ućesnike može biti još jedno tematsko veče vredno posete.