Kepler misija agencije NASA pronašla planete u nastanjivim zonama

Sve planete koje je misija Kepler otkrila u relativnoj veličini u odnosu na Zemlju.S leva na desno:Kepler-22b, Kepler-69c, Kepler-62e, Kepler-62f i Zemlja. Osim Zemlje, sve ostale planete su umetnički prikazi.

Sve planete koje je misija Kepler otkrila u relativnoj veličini u odnosu na Zemlju.
S leva na desno:
Kepler-22b, Kepler-69c, Kepler-62e, Kepler-62f i Zemlja. Osim Zemlje, sve ostale planete su umetnički prikazi.

Kepler satelit agencije NASA pronašao je dva nova planetarna sistema koji sadrže tri planete veće od Zemje koje su u nastanjivoj zoni – zona gde je udaljenost od Sunca najpovoljnija kako bi na površini planete postojala voda u tečnom odbliku.

Kepler-62 sistem ima pet planeta: 62b, 62c, 62d, 62e i 62f. Kepler-69 ima 2 planete: 69b i 69c. Keplerove 62e, 62f i 69c su planete koje spadaju u takozvanu nastanjivu zonu,

Dve od ovih novootkrivenih planeta kruže oko zvezde koja je manja i hladnija od našeg Sunca. Kepler 62f je otprilike za 40 procenata veća od naše Zemlje, koja je ujedno i egzoplaneta (bilo koja planeta koja ne pripada našem Sunčevom sistemu) najpribližnija veličini naše Zemlje, i ujedno spada u nastanjivu zonu druge zvezde. Kepler 62f pretenduje da ima stenovitu kompoziciju. Kepler 62e, kruži na unutrašnjoj granici nastanjive zone i otprilike je za 60 procenata veća od Zemlje.

Treća planeta, Kepler 69c, je za 70 procenata veća od Zemlje i kruži oko zvezde vrlo slične građe kao naše Sunce. Astronomi nisu sigurni kakve je kompozicije Kepler 69c, ali poznato je da su joj potrebna 242 dana da napravi krug oko njenog sunca i time podseća na planetu Veneru.

Naučnici ne znaju još uvek da li život postoji na ovim planetama, ali njihova otkrića impliciraju da smo korak bliže otkrivanju planete sličnoj Zemlji koja orbitira oko zvezde koja je slična našem Suncu.

“Satelit Kepler se ispostavio kao prava naučna zvezda“, izjavio je Džon Grunsfild (John Grunsfeld), saradnik administrator u direktoratu za Naučne Misije pri glavnom centru u Vašingtonu agencija NASA. “Otkriće ovih stenovitih planeta u nastanjivoj zoni približava nas otkiriću koje podseća na naš svet. Samo je pitanje vremena kada ćemo otkriti da li je galaksija dom nebrojano mnogo planeta sličnih Zemlji, ili smo mi zaista jedinstveni“, dodao je Džon.

Keplerov svemirski teleskop, koji istovremeno i konstantno detektuje svetlost više od 150.000 zvezda, prva je svemirska misija sposobna za detektovanje planete sličnoj Zemlji koja orbitira oko zvezde slične našem Suncu. Kružeći oko svoje zvezde svakih 122 dana, Kepler 62e je prvi od ovih planeta koje spadaju u nastanjivu zonu koju smo detektovali. Kepler 62f, kojoj je potrebno 267 dana da napravi krug oko svoje zvezde, otkrivena je nešto kasnije od strane Erik Agola (Eric Agol), saradnika profesora za astronomiju na Vašington univerzitetu i koautoru članka objavljenom u novinama Science.

Veličina planete Kepler 62f je sada poznata, ali njena masa i kompozicija nisu. Međutim, bazirano na dosadašnjim istraživanjima stenovitih egzoplaneta slične veličine, naučnici su u stanju da pogode njenu masu.

“Za otkriće neke planete i kasnije priznanje iste,  neophodno je mnogo udruženog napora, i zahteva znanje celokupnog naučnog društva, kako bi došlo do ovakvih rezultata,“ izjavio je Vilijam Borucki (William Borucki), glavni istraživač Kepler misije na Ames Istraživačkom centru kod Moffet Field-a, Kalifornija (California), i glavnog autora članka “Kepler 62 sistem“ u novinama Science. “Kepler misija je oživela astronomska otkrića i mi pravimo neverovatan napredak ka otkrivanju planete slične našoj,“ dodao je Borucki.

Dve planete koje orbitiraju u nastanjivoj zoni Kepler 62 sistema imaju tri saputnika koji kruže znatno bliže svojoj zvezdi. Dve koje su veće od Zemlje, i jedna koja je približne veličine kao naš Mars. Kepler 62b, Kepler 62c i Kepler 62d naprave krug na svakih 5, 12, odnosno 18 dana, i to ih čini veoma vrelim i nenastanjivm za život kakav mi poznajemo.

Pet planeta Kepler 62 sistema kruže oko zvezde klasifikovane kao patuljak K2, koji ima veličinu kao 2/3 našeg Sunca i samo 1/5 njegove svetlosti. Sedam milijardi godina star, K2 je klasifikovan kao stariji od Sunca i udaljen je 1200 svetlosnih godina od Zemlje i nalazi se u sazvežđu Lira.

Saputnik Kepleru 69c, poznat kao Kepler 69b je više nego duplo veći od Zemlje i napravi krug oko svoje zvezde svakih 13 dana. Zvezda u Kepler 69 sistemu pripada istoj klasi kao naše Sunce, takozvani G-tip. Ona je 93 procenta veličine našeg Sunca i 80 procenata svetlostna, udaljena oko 2700 svetlosnih godina od Zemlje u sazvežđu Labud.

“Mi znamo za Sunce, kao jedinu zvezdu koje pruža život nekoj planeti, i nalazeći planetu u nastanjivoj zoni koja kruži oko svoje zvezde je izvanredan korak ka pronalasku planete sličnoj Zemlji“, izjavio je Tomas Barkli (Thomas Barclay), naučnik pri Institutu za ekologiju u Sonomi (Sonoma), Kalifornija i glavnom uredniku članka o Kepler 69 sistemu objavljenom u Astrophyisical novinama.

Kada planeta kandidat prolazi između satelita Kepler i njene zvezde, deo svetlosti te zvezde je blokiran. To odstupanje u sjaju zvezde otkriva veličinu planete koja se kreće u odnosu na njenu zvezdu. Koristeći takvu metodu, Kepler misija je otkrila 2740 kandidata. Korišćenjem analitičkih metoda i drugih uređaja za osmatranje 122 otkrivne planete su i potvrđene.

Ranije u misiji, Kepler teleskop je pronašao gasovite džinove koji kruže na veoma bliskoj udaljenosti od njihovih zvezda. Poznati kao „vreli Jupiteri“, najlakše ih je otkriti zbog njihove ogromne veličine i veoma kratkog orbitirajućeg perioda. Kako Kepler nastavlja sa istraživanjima, tranzitni signali novih planeta u nekim drugim nastanjivim zonama koje kruže oko svojih zvezda će se polako pojavljivati.

Ames je odgovoran za Keplerov razvoj na Zemlji, sprovođenje misije, i analizu naučnih istraživanja. Jet Propulsion laboratorija agencije NASA u Pasedini (Pasadena), Kalifornija, upravlja daljim razvojem Keplerovih misija.

Ball Aerospace & Technologies Corp. u Bolderu (Boulder), Kolorado, razvija Keplerov sistem za letenje i potpomaže operacije zajedno sa laboratorijom za atmosferu i svemirsku fiziku na Univerzitetu u Koloradu.

Space Telescope Science institut u Baltimoru, čuva i distribuira Keplerove naučne podatke. Kepler je deseta misija agencije NASA i pokrenuta je od agencije za naučni svemirski direktorat.

[nggallery id=8]

Otkrivena nova planeta, poput Zemlje – Kepler-22b

Projekat Kepler, svemirske agencije NASA, je dao vrlo zanimljivo otkriće. Prema poslednjim podacima koje je ovo istraživanje pokupilo iz svemira, otkrivena je prva planeta koja se nalazi u „nastanjivoj zoni“ (nesrećni prevod engleskog izraza – habitable zone). Pomenuta zona je, u stvari, region svemirskog prostora oko nekog sunca gde se može naći neka planeta. Ono što tu orbitu čini nastanjivom, sa naše tačke gledišta, jeste mogućnost postojanja vode na površini planete, ali u tečnom obliku. Kako je i dalje važeća teorija da je život na planeti Zemlji nastao prvo u vodi, onda se jednostavnim povezivanjem može doći do sledećeg zaključka: otkrivena planeta ima sve uslove da podrži naš život na njoj, i to bez zaštitnih odela i preteće opreme! Samo pokupite stvari, potrpate ih u svemirski brod i kada se spustite na planetu možete početi sa novim životom. Kamo sreće, planeta je udaljena od Zemlje nekih 600 svetlosnih godina… :S

Kepler-22b, Umetinčka vizija nove planete

Nosioci projekta Kepler tvrde da su u procesu svog istraživanja otkrili preko 1000 planeta-kandidata, koje se nalaze u nastanjivoj zoni oko nekog svog sunca. Od toga, 10 planeta su po veličini slične našoj planeti. Ova odabrana desetica je skoro primećena i neophodna su dodatna posmatranja i potvrde da bi se zaista moglo utvrditi da su to zaista planete.

Vratimo se na prvu planetu, koja nas neodoljivo podseća na Zemlju.

Zvanično i radno ime planete je Kepler-22b, i trenutno je najmanja planeta koja je otkrivena u sredini naseljive zone, koja se nalazi oko neke zvezde, slične našem Suncu. Prečnik nove planete je oko 2,4 veći od Zemljinog. Naučnici još nisu sigurni da li je Kepler-22b stenovita, gasna ili tečna planeta, ali je njeno otkriće još jedan mali korak unapred u otkrivanju planeta koje su poput naše Zemlje.

Kepler-22b upoređen sa poznatim planetama i prikaz "naseljive" zone

Prethodna istraživanja su nagoveštavala postojanje planeta sa konfiguracijom i pozicijom koju ima Zemlja, ali prave potvrde nije bilo, sve do sada. Potvrđeno je i otkriće dve manje planete koje se okreću oko zvezde koja je haldnija od našeg Sunca i koje se nalaze na ivici naseljive zone. Njihove orbite u mnogome podsećaju na orbite Marsa i Venere.

„Ovo je značajno otkriće u našoj potrazi za planetom bliznakinjom Zemlje“ kaže Daglas Hudgins (Douglas Hudgins), naučnik koji radi u okviru Kepler projekta u Vašingtonu (SAD). „Rezultati dobijeni zahvaljujući ovom istraživanju dokazuju značaj naučnih misija agencije NASA. Njihov krajni cilj je da odgovore na neka od najvećih pitanja koja se tiču naše pozicije u svemiru.“ Ovde se ne mislim samo na fizičku, prostornu poziciju, nego i na kompletnu situaciju koja nas trenutno definiše.

Projekat Kepler otkriva sve planete tako što ispituje nepravilnosti u sjaju zvezda koje nam dolazi. Tokom merenja ispituje više od 150000 zvezda i nepravilnost se dobije kada se planete nađu ispred zvezde u odnosu na oko posmatrača, tj nas. Jedna takva tranzicija (prolaz) nije dovoljna, da bi se moglo pretpostaviti da je u pitanju planeta koja kruži oko sunca. Tek ako instrumenti zabeleže 3 takve tranzicije, onda se može uzeti u obzir da mi, u stvari, beležimo kretanje nebeskog tela koje se kreće oko zvezde, a potom, daljim ispitivanjem utvrditi o kakvom telu je reč.

„Sreća nam se osmehnula kada smo otkrili ovu planetu.“ kaže Vilijam Borucki (William Borucki), glavni istraživač u Kepler projektu pri NASA istraživačkom centru u gradu Ames, Kalifornija. On je bio na čelu tima koji je otkrio planetu Kepler-22b. „Prva tranzicija se desila već posle trećeg dana operativne upotrebe letelice (satelita). Treći prelaz se desio tokom 2010. godine.“

Misija projekta Kepler: Odredtiti učestalost planeta poput Zemlje i večih u svemiru, unitar i u blizini "nasejive" zone oko zvezda poput Sunca.

Naučni tim „Kepler“ koristi teleskope stacionirane na zemlji i svemirski teleskop Spitzer da ponovo pregledaju opažanja koja šalje letelica. Zvezdano jato koje je izučavao Kepler se može izučavati sa zemljskih opservatorija u periodu od proleća pa sve do rane jeseni. Posmatrane zvezde se nalaze u sazvežđima Cyguns i Lyra (Labud i Lira). Podaci iz tih opservatorija mogu potvrditi koji od kandidata se mogu smatrati planetama.

Kepler-22b je udaljen 600 svetlosnih godina. Planeta jeste veća od Zemlje, ali njena orbita oko zvezde, koja liči na naše sunce, u trajanju od 290 dana u mnogome podseća na naš svet. Sunce oko kojeg se okreće Kepler-22B pripada istoj klasi zvezda kao i naše Sunce (G-tip), ali je za nijansu manje i hladnije.

Od 54 kandidata koji su otkriveni u naseljevoj zoni oko zvezda, koji su zabeleženi februara 2011. godine, Kepler-22b predstavlja prvu koja je potvrđena. Ovo značajno otkriće će biti objavljeno u časopisu The Astrophysical Journal.

Istraživački tim „Kepler“ će biti domaćin naučne konferencije u Amesu, od 5. do 9. decembra, gde će objaviti svih 1094 planeta kandidata koji su do sada otkriveni. Kako je poslednji katalog ovih planeta objavljen februara meseca ove godine, broj kandidata se povećao za 89% i sada je njihov ukupan broj 2326. Od njih, 207 su otprilike veličine Zemlje, 608 su veće od naše planete (Super Zemlje), 1181 su veličine Neptuna, 203 su veličine Jupitera, 55 su veće i od Jupitera.

Pogledano retroaktivno, istraživanja koja su sprovedena od maja 2009. godine pa do septembra 2010. godine ukazuju na dramatično povećanje broja manjih planeta.

Kepler je posmatra mnogo velikih planeta sa relativno malim orbitama tokom početaka svoje misije, i to se može primetiti u februarskom izveštaju. Sa prolaskom vremena i sa većom mogućnošću da se potvrdi i treća tranzicija za duže i veće orbite, dobijamo podatke koje sugerišu da u svemiru ima dosta veliki broj planeta čija veličina upada u interval od jedne do četiri veličine Zemlje.

Broj planeta koje su poput Zemlje, se od februara meseca povećao za više od 200 i to predstavlja povećanje od 140 posto.

Od februarskog izveštaja otkriveno je još 48 planeta kandidata, što predstavlja smanjenje u odnosu na prvobitnih 54. Bez obzira na tu činjenicu, istraživački tim je primenio strožije parametre koji definišu tu naseljivu zonu. Praktično gledano, naseljiva zona je pomerena u područje dalje od sunca oko koga se planeta okreće, efektivno je pomerajući ka zonama gde su orbite duže i veće.

„Izuzetno povećanje broja planeta koje su veličine Zemlje govori nam da smo sve više okrenuti ka pravom cilju misije Kepler: ne samo da se otkriju planete poput Zemlje, nego da su, i isto vreme, i potencijalno naseljive.“ veli Batali Batla (Natalie Batalha), zamenik vođe tima koji svoj deo posla sprovodi na univerzitetu San Hoze (San Jose), San Francisko, Kalifornija. „Što više podataka dobijamo, sve smo više u mogućnosti da otkrijemo manje planete sa dužim orbitama.“

Za one, kojima ni ovaj video nije bio dovoljan, preporučujemo da skoknu do sajta agencije NASA i da tamo potraže dodatne informacije,