Inekcija kao privremeno rešenje za slepilo

Inekcija posebne supstance, ubačena direktno u oči, može vratiti vid kod slepih miševa (ne kod ljiljka – njima ni ne treba bolje). Ovo dostignuće može dovesti do terapije koja može pomoći ljudima koji su u nekom trenutku izgubili vid. Barem tako kaže jedna od skorašnjih studija. Istraživači koji su otkrili hemijsku smešu nastavljaju istaživanje, kako bi ostvarili napredniju verziju, namenjenu ljudskoj upotrebi.

Dva najveća uzroka slepila su retintis pigmentosa (genetička bolest) i postepena degradacija, kao posledica starenja. Obe pojave karakteriše oštećenje ćelija mrežnjače oka (štapićaste ćelije). Na taj način oko gubi svoje fotoreceptivne ćelije. Postoje terapije za lečenje takvih simptoma, koje se fokusiraju na obnavljanju funkcija mrežnjače. Neki od pristupa su ubacivanje matičnih ćelija u oko, implantacija smeša koje su osetljive na svetlost – uz pomoć virusa, kao i ugradanja električnih uređaja i veštačkih mrežanjča. Sada, hemikalija nazvana AAQ može učiniti da oštećene ćelije postanu ponovo osetljive na svetlost, i nije potrebna druga supstanca ili prisustvo matičnih ćelija.

Ričard Kramer (Richard Kramer), profesor molekularne biologije i citologije sa univerziteta u Kaliforniji (Barkli) je sa svojim timom izabrao AAQ, jer se ponaša kao specifični fotoprekidač, sposoban da uzbudi neurone u prisustvu svetlosti. Vezuje se za jone kalijuma (K) na površini ćelija i kada je hemikalija izložena svetlosti, ona menja tok jona. Ovaj protok jona aktivira neurone. Kramer i koautor rada, Dirk Trauner (Dirk Trauner), hemičar sa univerziteta u Minhenu su bili prvi koji su sintentizovali AAQ pre nekoliko godina.

U ovom eksperimentu, tim je radio na miševima koji su bili genetički modifikovani, na taj način da bi štapićaste ćelije u njihovim očima jednostavno izumrele posle nekoliko meseci od rođenja. Kada su miševi primili inekciju supstance AAQ oni bi se sklonili od svetla i njihove zenice bi kontrahovale, što ukazuje da je njihov mozak primio svetlosne signale, tvrde istraživači.

Slep i onaj ko vidi: mišije oko na levoj strani ne reaguje na svetlost; na desnoj strani je oko koje prima svetlosne signale

U posebnoj studiji objavljenoj u istom žurnalu gde i prva studija, naučnici su pokazali da genetička terapija može povratiti sluh kod gluvih miševa. To je prvi put da je genetička (nasledna) gluvoća kod miševa uspešno tretirana. Naravno, to predstavlja novu polaznu tačku u medicinskim istraživanjima koja bi pomogla gluvim ljudima.

Međutim, ključni napredak u studiji koja se bavi slepilom jeste činjnica da nema učešća spoljnih gena. Nema potreba ni za matičnim ćelijama ili virusima – AAQ radi sam ceo posao, i to je relativno jednostavna hemikalija, pa se može koristiti uporedo sa drugim terapijama. Postoji mana – efekat hemikalije iščezava u periodu od nekoliko dana, kažu istraùivači. Neki smatraju da bi periodično davanje inekcija prestavljalo manje invazivan pristup prilikom rešavanja problema vida kod ljudi sa gubitkom istog. Rad koji detaljno objašnjava eksperiment se pojavio u čaospisu Neuron.

Depresiju je moguće precizno ustanoviti uz pomoć testiranja krvi

Sam naslov je već vest i nema baš mnogo da se doda na datu temu. Studija koja tvrdi da je ovo moguće objavljena je u internet časpoisu Nature.

Međutim, ja dajem link ka kratkom sažetku koji objašnjava šta se, zaista, dešava sa našim organizmom kada smo u stanju depresije. Ispostavlja se da psihološka stanja mogu imati prepoznatljiv i opipljivi trag i da je bilo pitanje vremena kada će neko uspešno otkriti bio markere koji su direktna posledica depresivnog stanja.

Izvor: The Atlantic

 

Socijalna mreža – sredstvo u borbi protiv degenrativnih bolesti

Internet je doneo mnoge novine sa sobom, od svog nastanka, sedamdesetih godina 20. veka. Ono što je trenutno u zamahu (na Internetu) jeste specifičan vid povezivanja ljudi, koji se objedinjuje imenom socijalne mreže. Kako je Internet, ništa drugo do jedna velika mreža, a ljudi čvorišta mreže sastavljene od događaja i međuljudskih veza, ovaj naziv je sasvim prikladan.

Među mlađim generacijiama, nema te osobe koja nije iskoristila, na neki način, usluge Facebook-a ili neke druge socijane mreže kao što je MySpace ili Twitter. Međutim, ovakvih mreža ima nebrojeno mnogo i njihova raznovrstnost je toliko velika da se čovek može lako izgubiti u tom moru mogućnosti. Kakve to veze ima sa naukom? Zar ovo nije stvar nekog bloga koji se bavi… Internetom, možda?

Odgovor je: da i ne.

Dok veselo surfujete kroz stranice i otkrivate intimne detalje svojih prijatelja  i “prijatelja”, neki drugi oblici socijalnih mreža, zaista, pomažu u naporima nauke da ljudima bude bolje. Bukvalno.

Gomila lekova, ali ni jedan, još uvek, ne može da reši problem ALS-a

Članovi sajta posvećenog razmeni podataka koji se odnose na njihove zdravstveno stanje, predstavljaju svojevrsnu istraživačku laboratoriju, koja pomaže da se prati stanje pacijenata u realnom vremenu. Da preciziramo: ljudi koji posećuju taj sajt, su mahom pod uticajem neke sporo degradirajuće bolesti koja, ako se ne izleči na vreme, dovodi do katastrofalnih posledica, i u krajnjem ihodištu i do smrti. Naučne i farmaceutkse kuće se trude da reše problem tih ljudi, razvojem novih lekova. Naravno, ti novi lekovi traže ulaganje u raznim oblicima, a jedan od najvažnijih je proces potvrde delotvornosti na različitim pacijentima.

Ljudi koriste ovaj internet sajt da prenesu svoje utiske i rezultate o ukupnom efektu leka na bolest. Ove informacije služe i za praćenje razvoja bolesti, i imaju za krajnji cilj da nas upoznaju sa svim njenim aspektima. Dejstvo leka na bolest i njena progresija daju neku vrstu sinergije prilikom spoznaje prirode bolesti i vode ka konačnom cilju – nalaženju pravog i efikasnog leka koji će pomoći sadašnjim i budućim pacijentima.

Ovaj vid usmerne razmene podataka je započeo 2008. godine sa malom kliničkom studijom. U okviru tog istraživanja učestvovalo je 16 pacijeanata koji su oboleli od bolesti koje se zove kratko ALS ili ako želite duže: Amiotrofična lateralna skleroza. Bolest napada motorne neurone ili još prostije, one neurone koji su odgovorni za izvršavanje pokreta u našem telu. Ova bolest na duže staze ubija, i nema pravog leka za nju, samo riluzol – sredstvo koje usporava njen uticaj na organizam.

ALS sindom i njengov uticaj na nevne ćelije i mišiće

U pomenutom istraživanju predloženo je da tih 16 pacijenata koristi litijum-karbonat (Li2CO3) kao sredstvo koje bi još više usporilo razvoj bolesti. Posle dijagnostikovanja ASL, pacijent obično živi još 3 do 5 godina. Malo…

Litijim je korišćen, sa uspehom, kod tretmana nekih drugih poremećaja, uključujući poremećaje mentalne prirode. Zbog toga, grupa pacijenata zareženih ALS sindromom je ubedila svoje doktore da im obezbde ovaj lek.

“Ovaj pristup nije zamena za uobičajeno kliničko lečenje, ali može obezbediti dodatne informacije koje bi doprinele efikasnijem istraživanju lekova.”, tvridi Džejmi Hejvud (Jaime Heywood), suosnivač mreže PatientsLikeMe.

Džejmi je advokat, čiji je brat 2006. godine dobio prve simptome ALS, i od tada zastupa biothenološka istraživanja koja bi dovela do efikasnog lečenja ALS-a i ostalih poremećaja.

Posle te studije iz 2008. godine sajt PatientLikeMe je dobio novi formular. Njegovim popunjavanjem tokom vremena, pacijent, ustvari, vrši svojevrsno praćenje stanja bolesti. Ovu mogućnost je iskoritilo, do sada, preko 3500 korisnika sajta, a među njima, 150 njih je počelo da koristi terapiju koja se bazira na litijumu.

Dobijeni podaci su, zatim, obrađeni algoritmom koji poredi pacijente sa litijum terapijom sa onim pacijentima koji nisu imali tu terapiju. Konačni rezultat analize je pokazao da nova terapija nije imala primetni učinak na razvoj bolesti, kod pacijenata – čak ni placebo efekat.  Potvrda tog nalaza je publikovana u interent časopisu Nature Biotechnology.

Rezultati nisu bili ohrabrujući za obolele od ASL sindroma, ali se pokazalo da ovakav način skupljanja podataka može ubrzati medicinska otkrića. Sajt, trenutno broji 100000 članova-pacijenata, a njihova svedočenja opisuju preko 500 poremećaja koja čekaju da budu izučena. Ova populacija, povezana specifičnom socijalnom mrežom, potencijano, “krije” mnoga klinička istrživanja, koja mogu pomoći celoj zajednici.