Antibiotici: ubice dobrih bakterija?

Od septembra pa sve do kraja jeseni, skoro svake godine vlada neka vrsta manje ili veće epidemije gripa ili nekog drugog virusa. Većina nas se jednostavno oporavi koristeći standardne metode lečenja među kojima je i konzumiranje antibiotika.

Prva rečenica na stranici na koju vodi prethodni link glasi:

Antibiotici su hemijski agensi koji mogu potpuno uništiti patogene mikroorganizme ili zaustaviti njihov rast ili razmnožavanje bez pričinjavanja značajnije štete organizmu domaćinu.

Da li je baš tako?

Priznato je, već duže vreme,  da uzimanje antibiotika remeti ličnu mikro floru korisnika. Populacija te flore (bakterija) može, čak, premašiti broj ćelija koje sačinjavaju naš organizam. Ova spoznaja pomaže u razumevanju bolesti koju prouzrokuje bakterija Clostridium difficile. Ubijanjem dobrih bakterija (antibioticima) mi stvaramo prostor pomenutoj bakteriji da se razvija i da proizvodi ogromnu količinu otrova. Sledeća posledica je potreba za postavljanjem istraživačkog programa koji bi mogao eksperimentalno potvrditi da probiotički proizvodi (proizvodi koji sadrže u sebi mikro organizme koji su korisni za korisnika samih proizvoda) zaista obavljaju svoju ulogu.

Podrazumeva se, nakon uticaja antibiotika, da će se flora u našoj unutrašnjosti vrati u prirodno i normalno stanje (i po broju, i po kvalitetu).

Prema pomalo provokativnom radu publikovanom u časopisu Nature, Martin Blazer (Martin Blaser) sa univerziteta u Nju Jorku (Langone Medical Center) uticaj antibiotika na dobroćudne bakterije u našoj utrobi nije privremen, ostaju trajne poledice. Ozbiljnost ovih posledica je tolika da rad razmatra mogućnost da se primena antibiotika ograniči samo na trudnice i na vrlo malu decu.

Prema istraživanjima, moje i još nekih laboratorija, ponekad, naša, prijateljska flora se ne oporavlja do kraja. Zbog ovoga, ljudski organizmi bivaju u poziciji da lakše potpadnu uticaju infekcija i bolesti. Preterano korišćenje antibiotika može dramatično pogoršati obesnost (preterani višak kilograma), dijabetes tip 1, bolesti upale creva, alergije i astmu. Procenjuje se da je broj ovi simptoma u stalnom porastu.

Među njegovima nalazima ima i sledeće primećivanje: Tokom posmatranja populacije uticaj infekcije koju prouzrokuje H. pylori (bakterija koja prouzrokuje pojavu čireva u probavnom traktu) se smanjio sa povećanjem pojave esofagealnog raka. Ovo ukazuje na povezanost ove bakterije sa pojavom raka, kao takvog. Sem toga, Martin nudi rezultate istraživanja njegovog tima koji ukazuju na još jednu uzročno-posledičnu vezu. Kod dece koja nemaju u sebi određeni broj bakterije H. pylori pojavljuje se veći rizik za razvijanje alergija i astme, a prema njihovim nalazima potpuno eliminisanje ove bakterije utiče na proizvodnju dva hormona: grelin i leptin. Oni imaju svoju značajnu ulogu u regulisanju telesne težine, da ne kažemo u dobijanju dodatne težine.

Postavlja se pitanje: Da li su antibiotici krivi za smanjenje broja bakterije H. pylori?

Antibiotici ne rade protiv prehlade!

Martin Blazer ističe da je organizam ranjiv na uticaj antibiotika koji se preporučuju deci kada imaju upalu uha ili prehladu. Dok ne izrastu u odrasle osobe, deca dobiju i do 20 terapija koje se baziraju na ovim antibioticima. Kao dodatak svemu tome, ističe on, od 30%-50% žena u industrijalizovanom delu sveta primaju antibiotike tokom trudnoće. Spojite to sa činjenicom da je broj porođaja učinjen carskim rezom u porastu. To znači, da beba na taj način preskače svoj prvi kontakt sa prijateljskim bakterijama, je ne izlazi iz majke kroz tzv. porođajni kanal.

Konačni rezultat: „Svaka generacija bi mogla započinjati svoj život sa manjim brojem dobrih bakterija na sebi nego što je imala ona prethodna.

Na posletku, on ističe dokaze koji ukazuju na to da antibiotici trajno menjaju sastav ljudskog mikrobioma, menjajući ravnotežu baterijskih vrsta i održavanja prisutnih bakterija u utrobi.

Istraživanje suštine i funkcije mikrobioma (utroba, koža i bilo gde na telu) je trenutno predmet istraživanja, što potvrđuje razvoj projekta nazvanog Human Microbiome Project. Sem toga, nastavlja se debata oko valjanosti „higijenske hipoteze“ (hygiene hypothesis). Takođe, u toku je špekulisanje, da li promene u našoj mikro flori mogu imati uticaja na široki opseg stanja – od obesnosti, pa sve do depresije.

Jasno je da je u opticaju preterana upotreba antibiotika i kod odraslih, i kod dece; kontrolisati ovu pojavu će biti jedan od najtežih zadataka. Istraživanja i nove hipoteze koje proizilaze iz njih nas teraju da uložimo dodatnu energiju u pravcu kontrolisanja prekomerne upotrebe antibiotika, pogotovo u ranim fazama života:

Mi hitno moramo istražiti ovu mogućnost. Sem toga, i pre nego što tačno spoznamo celu situaciju (oko mikrobioma), trebalo bi nešto preduzeti.

***

Već duže vreme u naučnoj javnosti se koristi pojam superbug (super buba), koji u stvari objedinjuje sve mikro organizme koji su otporni na dejstvo antibiotika. Broj mikro organizama koji može poneti ovu „titulu“ je sve veći i to predstavlja još jedan od argumenata za preispitivanje efikasnosti antibiotika.

***

Naravno, sledi poslednji komentar samo za one koji svuda vole da vide neku vrstu zavere ili manipulacije.

Zašto baš sada sprovodimo istraživanja i postavljamo ovakva pitanja na račun antibiotika?

Ma to mora da smo, nesvesno, uleteli u neki farmaceutski rat, gde svaka kompanija pokušava, ne samo da preživi konkurenciju, nego i da je eliminiše. Verovatno antibiotici nemaju veze sa svime time, nego neki zli farmaceuti iz senke ne žele da gledaju kako se drugi bogate na antibioticima. Zašto drugi, kada oni mogu držati tržište sa nekim, još boljim proizvodom…?

Citati su preuzeti iz: Stop the killing of beneficial bacteria. Nature 476, 393–394 (25 August 2011). doi:10.1038/476393a