Efikasnije skupljanje nafte sa morske površine

Kada se desi izlivanje velike količine nafte u more ili okean, često se pribegava rešenjima koja podrazumevaju mehaničko skupljanje, isisavanje iz vode. Jedan tim istraživača je posegnuo za hemijom da bi našli bolje i praktičnije rešenje. Konkretno, oni razmatraju supstancu posebnog tipa, emulsifajer ili supstancu koja u određenim uslovima pravi emulziju ciljanih supstanci. Projektovani molekul omogućava vodi i ulju da se mešaju. Sem toga, reaguje i na magnetnu silu.

Ime tog molekula je magnetni surfaktant, i u stanju je da optoči naftu u smesi nafte i vode. Hidrofilni polovi na krajevima ove supstance (molekula) se drže za mešavinu. Posle toga, mehaničko skupljanje se obavlja magnetima. U idealnoj situaciji, pomenutu smesu ubacite u naftnu mrlju na površini mora, sačekate da se sve tri supstance pomešaju, i na kraju pokupite dobijenu smešu koristeći magnetno polje.

Istraživači se nadaju da bi ova tehnologija mogla imati primenu u drugim oblastima.  Sličan metod bi se mogao primeniti u medicini. Na primer, metod može biti koristan, kada doktori žele da primene tretman u određenom delu u organizmu, bez bojazni da će lek zalutati na drugu stranu i potencijalno proizvesti neželjene propratne pojave.

Naftni magnet. Izvor: Univerzitet iz Bristola

Kanarska ostrva – rađanje jednog ostrva

Nije najnovija, ali je definitivno vest koja svojim trajanjem samu sebe ističe, još uvek!

Kanarska ostrva, vlasništvo španske države, su mali arhipelag u Atlantskom okeanu u blizini zapadne obale Afrike koji već duže vreme drže pažnju naučnika, pogotovo geologa. Najkraće rečeno, da su ostrva živa bića, vest bi bila da ova mala porodica dobija prinovu! Bukvalno!

Ovde se sve to dešava

Šalu na stranu, južno od postojećih ostrva polako, ali sigurno, uzdiže se novo ostrvo. Kada se malo oduva pepeo i dim koji se tamo trenutno nadvija, situacija je malo jasnija. Na mestu budućeg nastanka, već mesecima radi podvodni vulkan koji neprekidno izbacuje magmu. Posledica ima nekoliko:

 a) Naučnici su fascinirani što prisustvuju tako jedinstvenoj pojavi (ne dešava se baš svaki dan)

b) Turisti su fascinirani i pomalo uplašeni što su baš sada došli na odmor na Kanarska ostrva

c) Živi svet u tom delu mora nema osećaj jer je odavno mrtav ili je pobegao odatle

d) Turistički radnici sa ostrva su očajni jer, imaju manju posećenost turista i slabiji ulov – dva osnovna izvora prihoda za njihov život su ozbiljno okrnjena.

Ribar Elio Morales Rodrigez  (Elio Morales Rodriguez) koij živi u mestu La Restinga, na južnom delu ostrva El Hieroo ima svoj komentar: „Ta zelena mrlja u vodi je mrtva zona. Ubija sve. Nema pecanja, škole ronjenja, nema turista, samo mrtva riba na površini.“

Još od novembra meseca podvodni vulkan radi svoj posao, na samo 5 kilometara od najjužnijeg i najmanjeg ostrva El Hierro. Ovaj podvodni vulkan sprovodi svoju aktivnost na dubini od 60 metara, pa se tu i tamo desi da gasovi i lava izlete kroz površinu mora. Ova situacija je bila još na početku, kada je erupcija primećena, sada je to malčice drugačije što pokazuje snimak koji prilažem u okviru teksta.

Ovaj događaj je privukao mnogo radoznalih kamera, a ljudi koji žive tamo se samo pitaju kada će se cela stvar stišati, pa da nastave da žive svojim normalnim životom. Njih ne zanima jedinstvenost ovog događaja…

Naučnici vele da je erupcija posledica dugoročne vulkanske evolucije Kanarskih ostrva (koja je očigledno, u toku), koja može proizvesti novo ostrvo ili da doda novu teritoriju na južnu obalu ostrva El Hierro.

[nggallery id=5]

Žitelji ovog arhipelaga ne moraju biti mnogo stari da bi potvrdili ovo što naučnici kažu:

1909 – erupcija Činjero (Chinyero) vulkano, na ostrvu Tenerife.

1949 – erupcija vulkana San Huan (San Juan), na ostrvu La Palma

1979 – erupcija vulkana Teneguja (Teneguia), isto na ostrvu La Palma.

***

2012 – rađanje novog ostrva!

Malo li je!? 🙂

Globalno zagrevanje ugrožava opstanak Maldiva

Globalno zagrevanje planete je tema koja se već dugo vremena povlači po naučnom svetu. Da li se naša planeta zaista zagreva zbog našeg uticaja ili je to samo prelazna faza, to se još sa sigurnošću ne zna, ali evo jedne vesti koja će osvežiti započete rasprave.

Mesto dešavanja su Maldivi.

Predsednik države, koja bi mogla biti prva koja je direktno ugrožena od globalnog zagrevanja planete, je zamolio vlasti Autralije da se pripreme da prime veliki broj izbeglica, koje će potražiti novo mesto za život.

Mohamed Našid (Mohamed Nasheed), je izjavio da njegova vlada ozbiljno razmatra tlo Australije kao novo mesto za život (za vladu i njene podanike), ako se desi da se mali arhipelag Maldiva nađe ispod morske površine. Sve kao posledica globalnog zagrevanja.

Izvor: Sydney Morning Herald

Nova vrsta ajkule – posledica hibridizacije i adaptacije na nove uslove života

Grupa naučnika koja se bavi izučavanjem mora i živog sveta u njemu je otkrila nešto što se može nazvati „evolucijom na delu“.

Duž istočne obale Australije primećena je neobična tendencija parenja između dve različite vrste ajkula. Ovo ponašanje ne ide u korak sa nekim naučnim teorijama koje opisuju ponašanje ajkula.

Naučnici iz različitih oblasti pri univerzitetu Queensland u Austrailiji su primetili najnoviju pojavu hibridizacije (parenje dvaju različitih vrsta i stvaranje potomstva koje se može dalje reprodukovati) između dve vrste ajkula koje uobičajeno žive na istočnoj obali i koje su ravnomerno rasprostranjene u toj oblasti: australijska crnorepa ajkula (Carcharhinus tilstoni ) i obična crnorepa ajkula (Carcharhinus limbatus).

nova hibridna vrsta ajkule

Hibridna crnorepa ajkula sadrži DNK od obe vrste: obične crnorepe ajkule i australijske crnorepe ajkule

Izvor: The University of Qeensland

Prenosive vodonikove ćelije sa dna mora

Gorivne ćelije na bazi vodonika ( H2 ) predstavljaju dobru alternativu današnjim izorima goriva, ali su i dalje vrlo skupe, komplikovane za proizvodnju i retko u upotrebi. Prema novim saznanjima, ekosistemi na velikim morskim dubinama već koriste prenosive gorivne ćelije – u određenom smilu te reči.Izvor: Institut Max-Planck