Dan nauke – 10. jul

Od prošle godine Centar za popularizaciju nauke (CPN) je uspostavio novi značajan dan: dan nauke – 10. jul. Mogao je biti izabran bilo koji dan u godini, ali rođenje Nikole Tesle predstavlja dobar povod da se ljudima skrene pažnja da nauka postoji u njihovim životima i da, hteli to oni ili ne, često stoji u pozadini stvari, predmeta, događaja… skoro iza svega što nas okružuje u fizičkom svetu. Na žalost, inicijativu zasenjuje činjenica da postoji još ljudi na ovom svetu, koji osporavaju naučni aspekt Teslinog rada, jer je po tim ljudima, on uvek bio i ostao samo inženjer.

 Vratimo se danu nauke.

Odgovorni ljudi CPN-a su se potrudili da obeleže dan na pravi način, uprkos vrućini koja pada teško svima nama. Neke stvari si išle na ruku jučerašnjem danu, jer se već duže vreme priča o otkriću Higsovog bozona. Ako prihvatimo mogućnost da slučajnost postoji, onda je ispalo vrlo zgodno što su naučnici iz CERN-a objavili, verovatno, najočekivaniju vest 2012. godine – potvrdu postojanja čestice koja je odavno dobila ime – (Higsov) bozon.

 Samo što nije…

Velika prašina se digla u naučnom novinarstvu i sve ostale vesti su pale u zasenak vesti koja je objavljena početkom ovog meseca. Veliki akcelerator je napravljen sa jedinstvenom, misijom po mnogim parametrima – da se pokaže ili opovrgne postojanje Higsovog bozona. Ta čestica, nazvana po rodonačelniku teorije Piteru Higsu (Peter Higgs), koju neki zovu božijom česticom, jer je, najkraće rečeno, odgovorna za postojanje mase u celom univerzumu. Sem toga, potvrda njenog postojanja bi još više učvrstila teoriju koja je među fizičarima poznata pod imenom Standardni Model.

Međutim…

Ranije tokom ove godine naučnici su došli do iznenađujućeg rezultata da čestica zvana neutrino, može postići veću brzinu od brzine svetlosti. To se dodatnim istraživanjima pokazalo kao netačno, a verovatnoća da je su postojeći rezultati za otkriće H. Bozona zaista tačni iznosi samo 95%. Da, svi, mi zajedno obeležavamo (a neki i slave) ohrabrujuće, preliminarne rezultate koji sa velikom verovatnoćom ukazuju na postojanje čestice koja ima osobine postuliranog Higsovog bozona. Direktna implikacija svega rečenog je – sve do kraja godine će se pojavljivati dodatne informacije o ovom otkriću, a zvanična izjava otkrića ove teško uhvatljive čestice neće uslediti pre 2013. godine, a možda i kasnije. Neutrino je ispao brži od samog sebe, pa niko ne želi da H. bozon bude samo duh…

Astronomija i dan nauke u Srbiji

Glavna “zvezda” jučerašnjeg dana nauke u Srbiji nije H. bozon nego inicijativa da se nauka što više približi što većoj populaciji. Vođeni tom idejom, zaposleni u CPN-u su organizovali duplu posetu Astronomskoj opservatoriji u Beogradu.

Glavna zgrada opservatorije

Prepodnevna poseta je bila rezervisana za medije (od 11 časova), a večernje izdanje (od 19 časova) za sve ostale, koje zanima nauka, konkretno astronomija. Autor ovog teksta je bio u prvoj poseti i saznao od ljudi iz CPN-a da je poseta opservatoriji samo jedna u nizu poseta naučnim institutima u Srbiji, čiji je cilj popularizacija nauke i informisanje javnosti o stanju nauke i naučnih institucija u Srbiji.

Zvanična adresa opservatorije je Vogina 7, a njena lokacije, praktično od njenog nastanka je na lokaciju koju sada nazivamo Zvezdarska šuma na opštini Zvezdara.

Reporteri i novinari su došli pred glavnu zgradu kompleksa od 8 paviljona koji se nalaze raspoređeni na prostoru od 10 hektara. Tokom naše posete koja je trajala nešto više od sat vremena, naš domaćin je bio direktor instituta Zoran Knežević.

Gospodin Knežević je bi bio vrlo informativan u svojim izlaganjima i dosta zanimljivih informacija se moglo čuti o radu i istoriji instituta.

Počeci astronomskih istraživanja datiraju još od 1887. godine (7. april) kada je profesor Velike škole Milan Nedeljković, pokrenuo inicijativu o osnivanju provizorne institucije. Ta institucija je predstavljala spoj astronomske opservatorije i Meteorološke stanice. Zbog toga astronomska opservatorija je najstariji naučni institut u zemlji.

Rad je započet u jednoj kući na opštini Vračar, na ćošku ulica Vojvode Milenka i Svetozara Markovića. Nešto kasnije, tokom 1891. godine institut je premešten u novu u sklopu sadašnjeg Karađorđevog parka. Jedan od prvih zadataka novo formiranog instituta je bio određivanje tačne geografske lokacije Beograd, što je preciznije moguće.

Možda najznačajnija prekretnica u radu ove institucije je završetak I svetskog rata. Kako je tadašnja Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca bila na pobedničkoj strani, potpisivanjem mira, pobednice su imale pravo na ratnu odštetu. Milan Nedeljković se izbori da astronomska opservatorija dobije opremu za svoja istraživanja od Nemačke. U tom trenutku to je bio veliki dobitak za opservatoriju, ali čekalo se sve do 1929. godine da svi traženi uređaji stignu u Beograd. Tokom tog perioda, tačnije 1924. godine došlo je do razdvajanja opservatorije i meteorološke stanice, gde je ova potonja nastavila da bude državni servis, a opservatorija prerasla u pravu naučnu instituciju okrenuta isključivo naučnom radu. Iste godine Institut je premešten na brdo koje tada nosilo ime Veliki Vračar (i danas najveća kota u Beogradu – 263 m), a od 1929. godine je izmešteno na novu lokaciju na kojoj se i dan danas nalazi. Postojeća glavna zgrada je napravljena za tri godine, a ostali paviljoni su, kroz vreme, dodatno izgrađivani.

U tom periodu, institutu se pridružuje Vojislav Mišković, već izgrađeni astronom koji je na taj način prekinuo svoj rad u opservatoriji u Nici (Francuska). Sem toga, nekoliko različitih teleskopa je proradilo u tom periodu i razvija se izdavačka delatnost.

U godinama drugog svetskog rata, nemačke okupacione snage su koristile glavnu zgradu opservatorije kao glavni štab za protiv avionsku artiljeriju. Mišković je svojim diplomatskim umećem sprečio da vitalna oprema za rad opservatorije bude oteta i odnesena u Nemačku. Osnova njegovog pristupa je bio rad. Svim silama se trudio da odražava rad instituta tokom rada i tako ima stalni razlog za držanje opreme u institutu.

Po završetku rata institut raste i na današnji dan ima 60 zaposlenih, a od tog broja je 40 istraživača. Institut sada u svom radu pokriva sve oblasti astronomije, njihov moto koji je postavljen na samom početku rada glasi Omnia in numero et mensura.

Krajem 20. veka započet je projekat izgradnje produžnice (ne i preseljenja) opservatorije, jer već tada Beograd je „opkolio“ opservatoriju i svojim prisustvom generiše preveliki svetlosti fon (svetlosni šum) koji u mnogome ometa i smanjuje kvalitet osmatranja i istraživanja. Nova ispostava se nalazi na planini visokoj nešto više od 1000 metra u okolini Prokuplja, na Vidojevici.

Astronomska opservatorija je uspešno plasirala svoj projekat pri Evropskoj Uniji i dobila je od Unije značajan sredstva da izgradi novi teleskop čije sočivo ima prečnik od 1,5m. Najveći teleskop u opservatorije u Beogradu na Zvezdari ima sočivo prečnika od 65cm. Izgradnja teleskopa i prateće infrastrukture će biti „teška“ 1,1 miliona evra.

Teleskop

U jednom od paviljona se nalazi pomenuti teleskop koji spada tip ovih uređaja koji se nazivaju refraktorima. Ukupna dužina teleskopa je 10,5 metara. Kada se ulazi u paviljon stiče se utisak operativnog muzeja, jer je taj teleskop postavljen još 1924. godine. On je zahvaljujući novim tehnologijama robotizovan i praktično sva osmatranja se vrše posredno, preko kompjuterskog ekrana.

Naravno, ako bi zatrebalo mogli bi ste gledati u duboki svemir kroz njegov optički okular, ali komoditet koji pruža veza sa kompjuterom je višestruk. Naš domaćin je istakao da se u vreme njegovog studiranja još uvek radilo na „starinski“ način.

Umesto zaključka

Posetom paviljonu sa najvećim teleskopom, celokupna poseta opservatoriji je privedena kraju, a ostatak dana je bio posvećen tribini o Higsovom bozonu.

Na žalost, i na sreću, na tribini u prostorijama male galerije „SANU“ na ćošku Knez Mihajlove ulice sa ulicom Đure Jakšića nije bilo dovoljno mesta za sve zainteresovane. U ovom prostoru je bila i izložba Astronomske opservatorije kojom se obeležavao 125 godina rada ove institucije.

Ljubazno osoblje Centra za popularizaciju nauke je omogućilo da se nauka.rs nađe, među ostalim medijima, u srcu dešavanja na dan nauke – Tanja Kovač, Slobodan Bubnjević i direktor centra Aleksandra Drecun.

Teslina metamorfoza

http://www.teslametamorphosis.com/

Gornji link je mali doprinos trudu da se rad i delo Nikole Tesle nikada ne zaborave. Što se mene tiče, link je postavljen, a ljudi mogu da nastave, dalje, da ga istražuju.

Samo kratko… priča koja stoji iza ovog linka je, u stvari, još jedan pokušaj da se dokuči i spozna dostignuće jednog naučnika. Da je samo to, ne bi bilo mnogo značajno, ali iza ove metamorfoze se krije pokušaj da se Teslin istraživački rad iskoriti u praktične i plemenite svrhe. Lečenje talasima čiju prirodu je izučavao ovaj izuzetni naučnik, kao i tvrdnje da se postižu bolji rezultati, nego sa standardnom medicinom, samo po sebi deluju egzotično i teže ka čudu (u pozitivnom smislu te reči).

Osoba koja stoji iza ove isceliteljske prakse je Anja Petrović. Ako vas cela stvar mnogo zainteresuje, možada bi bilo najbolje da joj se lično obratite, čim se pojavi sa svojim radionicama u Beogradu… oktobra ove godine.