Golub putnik

Dva prijtelja su se dogovorila da se sretnu. Odlučili su da iskoriste lepi dan i da se provozaju na biciklima. Umesto da jedan doalzi kod drugog, odlučili su da se nađu na pola puta.

Obojica voze brzinom od 6 km/čas. Međusobno su udaljeni 36 km.Jedan od njih ima ljubimca goluba.

Ptica i dvojica biciklista su krenuli u istom trenutku, a golub leti brzinom od 18 km/čas, i to u susret drugom biciklisti. Kada se golub susretne sa biciklstom iz suprotnog smera, on se odmah okrene i leti ka onom drugom prijatelju.

Ovaj način letenja golub je primenjivao sve dok se prijatelji nisu susreli, na pola puta.

***

Koliko rastojanje je preleteo golub na ovaj način?

Podelite tugu, bićete srećniji!

Istraživanja su pokazala da ljudi imaju tendenciju da dva puta više prikazuju negativne emocije nego one pozitivne, kada su na samo sa svojim najbližima. Sa druge strane, ljudi skrivaju svoje negativne emocije u javnosti, tri puta ćešće, nego što će iskazati pozitivne emocije. Uzimajući ovaj prosek kao pravilo, to jednostavno znači: da kada vam osoba kaže 1 dobru vest, iza nje stoje, najverovatnije, 3 loše koje nećete čuti.. ako ništa drugo, nećete ih čuti pred drugima.

Čitajuči komentare ljudi na raznim sajtovima kao što je Facebook ili MySpace i imajući uvid u to šta rade svaki dan, došlo bi se do zaključka da u njihovima životima postoje samo dobre stvari.

Istraživanje sa Stanforda nam ukazuje da naše prepoznavanje teških trenutaka kod drugih i njihova učestalost, svima nama može pomoći u prevazilaženju opšte prisutne melanholije.

Benoit Monian, professor psihologije i istraživač u oblasti ponašanja unutar organizacija, tvrdi da “ljudi sistematski podcenjuju koliko se drugi u njihovoj blizini loše osećaju”.

Ovo je često rezultat pogrešnog uvida u koncept samoće i nezadovoljstva: “Kada su oko vas ljudi koji se zabavljaju, povuče vas ideja da vaš život i nije nešto”. Zaključak je vrlo poražavajući, da koliko god pretpostavka bila pogrešna, ona ima veliki uticaj na nas.

Deo problema leži u činjenici da ljudi, jednostavno izbegavaju da iskažu svoje loše stanje (negativne emocije) u javnosti. Veče sa prijateljima je, često, poželjniji izbor nego se osamtiti na nekoliko sati kada se stišaju radne obaveze. To direktno povlači za posledicu da samo srećnij kada smo sa društvom.  Naravno, kada jednom počne druženje i dobar provod,  retko kome pada na pamet da kvari užitak donoseći loše vesti.

“Gledajući u osmehe drugih oko vas u raznim situacijama, ljudi pomisle da su njihovi prijatelji stalno srećni”, napominje Alex Jordan doktor nauka sa Dartmouth koledža.

Da bi potvrdili ljudsku teškoću u prepoznavanju psihološkog stanja drugih oko nas, istraživači su sproveli fokusirano istraživanje na studentima. Cilji je bio utvrditi koliko pripadnici grupe pod istraživanjem iskazuju svoje emocije u javnosti. Takođe,  od ispitanika  se tražilo da kažu koliko često dele svoje emocije sa prijateljima. Baš tu se pokazalo da se negativne emocije iskazuje dva puta češće nego one pozitivne.

Malo drugačije istraživanje je tražilo od ispitanika da kažu koliko često imaju pozitivna iskustva (zabava na žurci) i koliko puta su se osećali loše (svađa sa prijateljem). Sledeći korak je bio da procene kako se njihovi prijatelji provode u situacijama koje su podelili tokom određenog vremenskog perioda. Tačnije, koliko često su njihovi prijatelji bili u stanju sreće ili tuge.

U ovom drugom segmentu istraživanja se pokazalo da su ispitanici podcenili priusustvo negativnih emocija kod drugih, a da su sa druge strane precenili količinu pozitivnih emocija. Ove zablude su se dešavale i među ljudima koji jedne druge vide kao vrlo bliske i intimne prijatelje.

Učesnici istraživanja su tokom svog studiranja tokom prvog semstra vodili lični, emotivni dnevnik u periodu od 10 nedelja. Svaki od ispitanika je imao po tri prijatelja koja su “sudili” i procenjivali kako se njihov prijatelj osećao. Kako je istraživanje teklo, pokazalo se da su ispitanici uvek smatrani srećnijim nego što zaista jesu bili.

Za sve one koji propagiraju filosfiju gde ne treba prikazivati koliko se loše osećaš sve dok ne možeš da izdržiš celu stvar, ovo i nije neki problem. Međutim, naše percepiranje tuđe sreće (ili nesreće) može uticati na naše emotivno stanje.

Treće istraživanje se bavilo baš tom korelacijom između naše percepcije tuđih emocija i našeg emotivnog stanja. Svi oni koji su “emitovali” manje negativnih emocija osćali su se usamljenije i provodili su više vremena nad svojim problemima. Svi oni koji su bili okruženi prijateljima koji su iskazivali visok procenat pozitivnih emocija, izjašnjavali su se da su manje zadovoljni svojim životima.

“Ako ste usamljeni u svojim emotivnim izazovima, to vam, sasvim razumljivo, ne predstavlja neku zabavu.” – zaključuje na osnovu svega Jordan.

Istraživači Carol Dweck i James Gross su primetili fenomen stvaranja iluzije o “savršenim” životima drugih, baš zahvaljujući sajtovima kao što je Facebook. Kada se neko od njihovih prijatelja prijavi na Facebook i pogledaju kako “savršeno” teće život drugih, on se momentalno oseća razočarano u sopstveni život.

Jordan i Monin, zbog ovakve pojave, imaju neke savete za povećavanje sreće. Uzeta su u obzir sva pomenuta istraživanja.

Jordani ističe da “niste toliko sami kao što se čini, i da niste umnogome svesni sa kojim izazovima se suočavaju vaši prijatelji.”

“Koliko god paradoksalno zvučalo”, tvrdi Monin, “ako bismo češće govorili dugima koliko smo nesrećeni ili nezadovoljni, to bi NAS SVE učinilo srećnijim na duže staze”.

Da sumiramo: međusobno ispovedanje i ravnopravno deljenje uloge “ramena za plakanje” će vam, na kraju, pomoći da efikasno izađete iz bilo kog bedaka, koliko god on bio veliki ili mali.

Reč dana je: ravnopravno…