Personalni „mišiji“ model – mali „avatari“ u borbi protiv raka

Avatar – Prema hinduizmu ovaj pojam je izveden od staro indijskog pojma avatara što znači silazak i upućuje na božansku manifestaciju ili inkarnaciju na zemlji.Model personalizovanog miša je u suštini jedna od najboljih paradigmi varijanti ovog starog religijskog koncepta, s tom malom razlikom, što nema veze sa religijom. U prvom planu je medicina i zdravlje čoveka.

Slobodno rečeno, mišiji „avatari“ bi mogli u budućnosti da omoguće lekarima da nađu najefikasnije rešenje za borbu protiv raka, pre nego što ga primene na samom pacijentu. Barem tako tvrde istraživači koji su se skupili na godišnjem skupu organizacije HUGO (Human Genome Organisation) u Australiji tokom druge polovine marta meseca ove godine.

„Korišćenjem personalizovanih avatara bi omogućilo da probamo različite kombinacije lekova i da napravimo i ispravimo greške pre nego što ih primenimo u kliničkoj praksi“, kaže Edison Liu (Edison Liu), predsednik HUGO organizacije i vođa laboratorije Jackson Laboratory iz Bar Harbora u Mejnu. „To je smer istraživanja koji mnoge istraživačke grupe, trenutno, prate.“

Pojam „Avatara“ se koristi u neformalnoj komunikaciji među istraživačima. Pojam podrazumeva korišćenje miša ili neke druge životinje u istraživanju koje će omogućiti nalaženja leka za konkretnog pacijenta. Pacijentu koji poseduje tumor, deo tog tkiva bi se odstranio i nakalemio na životinju. Tako bi se stvorio personalni model raka pacijenta koji se ne nalazi na samom pacijentu. Tako postavljen model bi postao „ogledno polje“ na kome bi se isprobali lekovi, koji bi mogli da izleče specifičan tumor.

Ideja ovog pristupa je jednostavna – rak koji se pojavljuje kod pacijenta je uvek specifičan i pomalo modifikovan, jer je nastao od tkiva samog pacijenta. Zbog toga, medicinari imaju pred sobom uvek drugačiju bolest da leče i ako su do sada imali posla sa mnogo primera raka pluća, na primer. Zbog toga ni jedan rak (tumor) nije isti i nije teško pretpostaviti da se lečenje mora prilagoditi svakom pacijentu posebno. Tretiranje pacijenta ne isprobanim kombinacijama lekova, gde se ne može predvideti konačan rezultat terapije predstavlja, u najmanju ruku, kockanje sa životom tog istog pacijenta. Kako je neophodno da se eliminiše tkivo tumora, a da se ne ošteti sve ostalo, bilo bi dobro onda imati njegov uzorak van pacijenta i probati razne metode lečenja. Na taj način je nastao koncept personalizovanog avatara. Da, jeste okrutno kao što zvuči, ali mali avatar će preuzeti sav rizik tretiranja raznim lekovima, sve dok se ne nađe prava kombinacija. Za to vreme pacijent može biti u bolnici pod sredstvima koja samo sprečavaju dalje napredovanje tumora, sa minimalnim rizikom za komplikovanje, već nezgodne, situacije.

U jednom primeru ovog pristupa istraživač Šin Grimond (Sean Grimmond) sa univerziteta Queensland iz Brizbena, zajedno sa svojim kolegama (Australian Pancreatic Cancer Genome Initiative) analizirali su uzorak pankreasa da bi identifikovali mutaciju koja bi ga učinila podložnim određenim lekovima. Zbog toga, oni su napravili personalni mišiji model, tako što su metodom ksenotransplantacije premestili deo pacijentovog tumora na miša sa oslabljenim imunim sistemom (imonodeficiencija). To im je omogućilo da testiraju reakciju tumora na lek mitomicin C, koji je prema početnim analizama mogao biti efikasan u tretiranju raka. Nastavak priče je pomalo ironičan. Istraživači su objavili, u svom izveštaju na godišnjem okupljanju, da je se tumor pod dejstvom leka smanjio, ali dok čekao ishod, pacijent je preminuo.

Bez obzira na ovaj polovičan uspeh (ili neuspeh), istraživači misle da bi ovakav pristup u lečenju mogao dati dobre rezultate, u budućnosti. Za sada, manje od 5% ljudi sa rakom pankreasa u SAD preživi više od 5 godina. Uobičajeni tretman, lekom gemcitabine, produžava život pacijenta do godinu dana.

„Idealna situacija bi bila da se istraživanje prirode raka počne u najranijoj fazi, jer dok rak postane otporan na standardne tretmane, lekari mogu da sprovedu dovoljno testova i da nađu odgovarajući lek“, kaže onkolog Manuel Hidalgo (Manuel Hidalgo) sa španskog nacionalnog centra za istraživanje raka u Madridu. On u svojoj kliničkoj praksi koristi, takođe, ksenograftski (xenograft) model u tretiranju raka pankreasa.

Grimondov tim, koji je deo organizacije ICGC (International Cancer Genome Consortium) je otkrio veliki opseg mutacija analiziranjem genoma od preko 100 ljudskih tumora pankreasa. Potpomognut rezultatima prethodnih genomskih analiza ovog tumora, tim je uočio nekoliko gena koji su važni za rast i razvoj nervnih ćelija. Ovaj rezultat je u saglasnosti sa prethodnim istaživanjima, što sugeriše da proteini koje kodiraju geni koji aksone (akson – nervno vlakno) vode do njihovog odredišta mogu biti dobra meta za lekove protiv raka. „Zanimljiva je pomisao da ova spoznaja može dati nagoveštaj kako je rak pankreasa dobar u napadanju nerava, što prouzrokuje velike bolove kod pacijenta“, kaže Grimond.

„Ova strategija je posebno pogodna kada su u pitanju heterogenomski tumori kao što je rak pankreasa“. kaže Andriju Biankin (Andrew Biankin), vođa Garvin instituta u Sidneju (Asutralija) koji se bavi istraživanjem ovog tumora. On je, takođe, vodeći saradnik u projektu koji vodi ICGC. Za takve tumore, kombinacija lekova koja napada više meta unutar zloćudnog tkiva ima veće šanse da bude efikasna, nego jedan velika teška terapija koja napada samo jednu tačku, tvrdi Biankin.

„Ovo može pomoći da se uštede velike količine lekova koje bi inače bile iskorišćene (da ne kažemo bačene) zbog sporog reagovanja prilikom kliničkih proba.“, kaže Biankin. On će predvoditi australiski klinički test pod imenom IMPACT, koji će proširiti postojeću studiju tako što će uvrstiti još pacijenata sa rakom pankreasa. Trenutno, mnoga klinička istraživanja i testovi koji se bave ispitivanjem raka se završavaju vrlo brzo, jer premali broj pacijenata reaguje na lekove. Međutim, u budućnosti, mišiji „avatari“ bi mogli biti prvi koji bi identifikovali podgrupe pacijenata kod koji bi određeni lek dao rezultate – i tako bi se broj pacijenata koji reaguju na lekove povećao.

Sve ovo, zahteva promenu kliničkog ustrojstva svesti, kaže Hidalgo. „Naši sistem kliničkog testiranja nisu skrojeni da potvrde korišćenje lekova na osnovu malih ispitnih grupa“, kaže on, „Da bi lek bio odobren zahteva se nasumično testiranje na velikom broju pacijenata, i zbog toga je potrebno da se promeni viđenje kontrolnih agencija koje prate probe i na osnovu toga daju svoja odobrenja za primenu lekova“.

Da li bi ste ugrozili njegov život da biste spasili svoj?

Živi bili, pa videli…

Kuba patentirala prvu vakcinu protiv raka pluća?

Prema kazivanju navedenog izovra na dnu ovog teksta, medicinari sa Kube su pustili u promet prvu terapeutsku vakcinu protiv raka pluća, tokom meseca septembra ove godine.

Cimavax-EGF vakcina je rezultat istraživanja dugog 25 godina. U fokusu tog istraživanja su bile bolesti koje nastaju zbog konzumiranja duvana, a u potpunosti je sprovedeno u centru za molekulanu Imunologiju u Havani (CIM).

Izvor: news.xinhuanet.com

Novi test ljudske pljuvačke može otkriti prisustvo raka

Novi medicisnki test ljudske pljuvačke se može iskoristiti u merenju potencijalnih karcinoma koji su se našli unutar DNK čoveka.

“Testom se meri količina oštećene DNK u ljudksom telu”, kaže profesor Hauh-Jyun Candy Chen, vođa istraživačkog tima koji je osmislio test. “To je vrlo važno, jer je podatak o oštećenoj DNK-a svojevrstan biomarker, koji može pomoći lekarima da postave pravu dijagnozu i da prate razvoj nekog medicinskog stanja”

Izvor: Torsten Philipp via Wikimedia

Izvor: Science Daily

Antibiotici: ubice dobrih bakterija?

Od septembra pa sve do kraja jeseni, skoro svake godine vlada neka vrsta manje ili veće epidemije gripa ili nekog drugog virusa. Većina nas se jednostavno oporavi koristeći standardne metode lečenja među kojima je i konzumiranje antibiotika.

Prva rečenica na stranici na koju vodi prethodni link glasi:

Antibiotici su hemijski agensi koji mogu potpuno uništiti patogene mikroorganizme ili zaustaviti njihov rast ili razmnožavanje bez pričinjavanja značajnije štete organizmu domaćinu.

Da li je baš tako?

Priznato je, već duže vreme,  da uzimanje antibiotika remeti ličnu mikro floru korisnika. Populacija te flore (bakterija) može, čak, premašiti broj ćelija koje sačinjavaju naš organizam. Ova spoznaja pomaže u razumevanju bolesti koju prouzrokuje bakterija Clostridium difficile. Ubijanjem dobrih bakterija (antibioticima) mi stvaramo prostor pomenutoj bakteriji da se razvija i da proizvodi ogromnu količinu otrova. Sledeća posledica je potreba za postavljanjem istraživačkog programa koji bi mogao eksperimentalno potvrditi da probiotički proizvodi (proizvodi koji sadrže u sebi mikro organizme koji su korisni za korisnika samih proizvoda) zaista obavljaju svoju ulogu.

Podrazumeva se, nakon uticaja antibiotika, da će se flora u našoj unutrašnjosti vrati u prirodno i normalno stanje (i po broju, i po kvalitetu).

Prema pomalo provokativnom radu publikovanom u časopisu Nature, Martin Blazer (Martin Blaser) sa univerziteta u Nju Jorku (Langone Medical Center) uticaj antibiotika na dobroćudne bakterije u našoj utrobi nije privremen, ostaju trajne poledice. Ozbiljnost ovih posledica je tolika da rad razmatra mogućnost da se primena antibiotika ograniči samo na trudnice i na vrlo malu decu.

Prema istraživanjima, moje i još nekih laboratorija, ponekad, naša, prijateljska flora se ne oporavlja do kraja. Zbog ovoga, ljudski organizmi bivaju u poziciji da lakše potpadnu uticaju infekcija i bolesti. Preterano korišćenje antibiotika može dramatično pogoršati obesnost (preterani višak kilograma), dijabetes tip 1, bolesti upale creva, alergije i astmu. Procenjuje se da je broj ovi simptoma u stalnom porastu.

Među njegovima nalazima ima i sledeće primećivanje: Tokom posmatranja populacije uticaj infekcije koju prouzrokuje H. pylori (bakterija koja prouzrokuje pojavu čireva u probavnom traktu) se smanjio sa povećanjem pojave esofagealnog raka. Ovo ukazuje na povezanost ove bakterije sa pojavom raka, kao takvog. Sem toga, Martin nudi rezultate istraživanja njegovog tima koji ukazuju na još jednu uzročno-posledičnu vezu. Kod dece koja nemaju u sebi određeni broj bakterije H. pylori pojavljuje se veći rizik za razvijanje alergija i astme, a prema njihovim nalazima potpuno eliminisanje ove bakterije utiče na proizvodnju dva hormona: grelin i leptin. Oni imaju svoju značajnu ulogu u regulisanju telesne težine, da ne kažemo u dobijanju dodatne težine.

Postavlja se pitanje: Da li su antibiotici krivi za smanjenje broja bakterije H. pylori?

Antibiotici ne rade protiv prehlade!

Martin Blazer ističe da je organizam ranjiv na uticaj antibiotika koji se preporučuju deci kada imaju upalu uha ili prehladu. Dok ne izrastu u odrasle osobe, deca dobiju i do 20 terapija koje se baziraju na ovim antibioticima. Kao dodatak svemu tome, ističe on, od 30%-50% žena u industrijalizovanom delu sveta primaju antibiotike tokom trudnoće. Spojite to sa činjenicom da je broj porođaja učinjen carskim rezom u porastu. To znači, da beba na taj način preskače svoj prvi kontakt sa prijateljskim bakterijama, je ne izlazi iz majke kroz tzv. porođajni kanal.

Konačni rezultat: „Svaka generacija bi mogla započinjati svoj život sa manjim brojem dobrih bakterija na sebi nego što je imala ona prethodna.

Na posletku, on ističe dokaze koji ukazuju na to da antibiotici trajno menjaju sastav ljudskog mikrobioma, menjajući ravnotežu baterijskih vrsta i održavanja prisutnih bakterija u utrobi.

Istraživanje suštine i funkcije mikrobioma (utroba, koža i bilo gde na telu) je trenutno predmet istraživanja, što potvrđuje razvoj projekta nazvanog Human Microbiome Project. Sem toga, nastavlja se debata oko valjanosti „higijenske hipoteze“ (hygiene hypothesis). Takođe, u toku je špekulisanje, da li promene u našoj mikro flori mogu imati uticaja na široki opseg stanja – od obesnosti, pa sve do depresije.

Jasno je da je u opticaju preterana upotreba antibiotika i kod odraslih, i kod dece; kontrolisati ovu pojavu će biti jedan od najtežih zadataka. Istraživanja i nove hipoteze koje proizilaze iz njih nas teraju da uložimo dodatnu energiju u pravcu kontrolisanja prekomerne upotrebe antibiotika, pogotovo u ranim fazama života:

Mi hitno moramo istražiti ovu mogućnost. Sem toga, i pre nego što tačno spoznamo celu situaciju (oko mikrobioma), trebalo bi nešto preduzeti.

***

Već duže vreme u naučnoj javnosti se koristi pojam superbug (super buba), koji u stvari objedinjuje sve mikro organizme koji su otporni na dejstvo antibiotika. Broj mikro organizama koji može poneti ovu „titulu“ je sve veći i to predstavlja još jedan od argumenata za preispitivanje efikasnosti antibiotika.

***

Naravno, sledi poslednji komentar samo za one koji svuda vole da vide neku vrstu zavere ili manipulacije.

Zašto baš sada sprovodimo istraživanja i postavljamo ovakva pitanja na račun antibiotika?

Ma to mora da smo, nesvesno, uleteli u neki farmaceutski rat, gde svaka kompanija pokušava, ne samo da preživi konkurenciju, nego i da je eliminiše. Verovatno antibiotici nemaju veze sa svime time, nego neki zli farmaceuti iz senke ne žele da gledaju kako se drugi bogate na antibioticima. Zašto drugi, kada oni mogu držati tržište sa nekim, još boljim proizvodom…?

Citati su preuzeti iz: Stop the killing of beneficial bacteria. Nature 476, 393–394 (25 August 2011). doi:10.1038/476393a

Vitaminom D protiv tumora dojke

Niski nivo vitamina D kod žena, koje imaju rak dojke, može pospešiti agresivniji razvoj tumora i lošiju dijagnostiku – ukazuju istraživanja Rochester medicinskog centra.

Ovo je jedna od prvih studija koja ispituje vitamin D i razvoj raka. Prethodna istraživanja su se bavila vezom ovog vitamina i rizikom od pojave raka. Epidemiološka studija ukazuje na vezu između manjka vitamina D i loših rezultata biloških markera koji pomažu straučnjacima da  predvide i prate tumor dojke kod pacijenata.

“Rezultati istraživanja su dosta iznenađujući”, komentariše vodeći istraživač Luk Pepone (Luke J. Peppone). “Prema dobijenim rezultatima, doktori bi treblao da prate stanje vitamina D kod pacijeanta obolelih od tumora dojke i da ga koriguju ako je potrebno. ”

Pepone i profesor hirurgije pri Rochester medicinskom centru Kristin Skiner (Kristin Skinner), ispitali su prognostičke podatke za 155 žena koje su obavile operaciju zbog tumora dojke u periodu od januara 2009. godine, pa do septembra 2010. godine. Sem toga, obradili su sve krvne nalaze, uzete u tom periodu, da bi utvrdili prisutnost vitamina D, kod svih pacijenata.

Tokom trajanja istraživanja, prikupljeni su svi relevatni podaci o svakom pacijentu, uključujući starost, rasu, status menopauze, stanje raka i dijagnostiku, količinu estrogena i progesterona, HER2 test, genetski “otisak” – niz, i rezultat za Onko tip Dx test. Ovaj poslednji test je jedan od novijih, koji služi za otkrivanje tumora dojke u najranijoj fazi. Prilikom pojave tumora, test, iz uzetog uzorka tkiva posmatra 21 gen i na osnovu dobijene analize, daje rezulatat izemđu 0 i 100. Dobijena vrednost predstavlja verovatnoću ponovnog pojavljivanja tumora. Smatra se da postoji visoka verovatnoća ponovnog pojavljivanja raka ako je rezultat veći od 30.

Dve najvažnije varjacije vitamina D - D2 i D3

Konačno, rezultati testova prisutnosti vitamina D podeljeni su u dve grupe: optimalni (veći od 32 mg/ml) i niži od optimalnog (manje od 32 mg/ml).

Satistička analiza poslednjeg tipa podataka (za vitamin D) je pokazala da tumor postaje agresivniji, kao što je trostruko negativan tumor (ne pokazuju rast ili bilo koju promenu na testove za estrogen, progesteron i HER2), sa smanjenjem nivoa vitamina D u organizmu. Ovaj tip raka se često pojavljuje kod malđih žena i kod maloletnica. Peponeova studija je, takođe, pokazala da je nizak nivo vitamina D prisutan kod žena koje su u pred menopauzom i kod žena crne rase. Ove dve kategorija žena u proseku imaju niži nivo vitamina D nego starije žene takozvane Kavkavske rase.

Sem toga, primećena je jaka recipročna zavisnost između smanjenja vitamina D i povećanog rezultata na Onko testu. Konačno, kada se uporede rezultati žena koje imaju invazivni rak, sa rezultatima onih žena kojima je dijagnostikovan karcinom, veća je verovatnoća da će ova prva grupa patiti od manjka vitamina D.

Konačni rezulatat

Sada je, već, poveći broj stručnjaka iz oblasti medicine koji revnosno prate nivo vitamina D kod pacijenata, koji imaju problem sa tumorom dojke. Sem toga, još prošle jeseni formirana je nova preporuka za potrebnom količinom vitamina D, u ishrani čoveka. Definsane su dnevne potrebe za odrasle i decu, gde nisu nigde posebno izdvojene žrtve tumora. Prema toj preporuci dovoljno je da se unosi oko 600 IJ (internacionalnih jedinica) na dnevnom nivou. Ove jedinice su definisane za unos vitamina u organizam, i kada je u pitanju vitamin D, jedna jedinica iznosi 0.025μg biološki identičnog holekalciferola ili ergokaliciferola (vitamini D2 i D3). Kada se to svede na razumljivije mere, dnevna potreba za vitaminom D bi bila 0.015mg, gde je oznaka mg ustvari masa koja je 1000 puta manja od grama. Nije mnogo, zar ne? Za obolele od raka i one koji imaju manjak ovog vitamina, preporučuju se doze koje dostižu i do 50000 IJ na nedeljnom nivou.

Vitamin D - superheroj našeg organizma

Potrebna su nova istraživanja da bi se utvrdile veze između vitamina D i makera koji pomažu u otkrivanju tumora, ali pomenuta studija podcrtava važnost praćenja nivoa vitamina D kod žena koje pate od tumora dojke.

***

Po interentu ima mnogo tekstova koji govore o preporučenim dozama vitamina D koje treba unositi u organizam, ali ono što je još važnije treba znati u kojoj hrani se nalazi taj sastojak.

Hrana bogata vitaminom D je prvenstveno riba (tunjevina, sardine, skuša, bakalar, haringa, losos), škampi, goveđa jetra, žumance jajeta, sir i mlečni proizvodi, neke vrste gljiva i kvasac.

Izvori vitamina D i njegova uloga u organizmu

Ko voli, neka izvoli…