Kanarska ostrva – rađanje jednog ostrva

Nije najnovija, ali je definitivno vest koja svojim trajanjem samu sebe ističe, još uvek!

Kanarska ostrva, vlasništvo španske države, su mali arhipelag u Atlantskom okeanu u blizini zapadne obale Afrike koji već duže vreme drže pažnju naučnika, pogotovo geologa. Najkraće rečeno, da su ostrva živa bića, vest bi bila da ova mala porodica dobija prinovu! Bukvalno!

Ovde se sve to dešava

Šalu na stranu, južno od postojećih ostrva polako, ali sigurno, uzdiže se novo ostrvo. Kada se malo oduva pepeo i dim koji se tamo trenutno nadvija, situacija je malo jasnija. Na mestu budućeg nastanka, već mesecima radi podvodni vulkan koji neprekidno izbacuje magmu. Posledica ima nekoliko:

 a) Naučnici su fascinirani što prisustvuju tako jedinstvenoj pojavi (ne dešava se baš svaki dan)

b) Turisti su fascinirani i pomalo uplašeni što su baš sada došli na odmor na Kanarska ostrva

c) Živi svet u tom delu mora nema osećaj jer je odavno mrtav ili je pobegao odatle

d) Turistički radnici sa ostrva su očajni jer, imaju manju posećenost turista i slabiji ulov – dva osnovna izvora prihoda za njihov život su ozbiljno okrnjena.

Ribar Elio Morales Rodrigez  (Elio Morales Rodriguez) koij živi u mestu La Restinga, na južnom delu ostrva El Hieroo ima svoj komentar: „Ta zelena mrlja u vodi je mrtva zona. Ubija sve. Nema pecanja, škole ronjenja, nema turista, samo mrtva riba na površini.“

Još od novembra meseca podvodni vulkan radi svoj posao, na samo 5 kilometara od najjužnijeg i najmanjeg ostrva El Hierro. Ovaj podvodni vulkan sprovodi svoju aktivnost na dubini od 60 metara, pa se tu i tamo desi da gasovi i lava izlete kroz površinu mora. Ova situacija je bila još na početku, kada je erupcija primećena, sada je to malčice drugačije što pokazuje snimak koji prilažem u okviru teksta.

Ovaj događaj je privukao mnogo radoznalih kamera, a ljudi koji žive tamo se samo pitaju kada će se cela stvar stišati, pa da nastave da žive svojim normalnim životom. Njih ne zanima jedinstvenost ovog događaja…

Naučnici vele da je erupcija posledica dugoročne vulkanske evolucije Kanarskih ostrva (koja je očigledno, u toku), koja može proizvesti novo ostrvo ili da doda novu teritoriju na južnu obalu ostrva El Hierro.

[nggallery id=5]

Žitelji ovog arhipelaga ne moraju biti mnogo stari da bi potvrdili ovo što naučnici kažu:

1909 – erupcija Činjero (Chinyero) vulkano, na ostrvu Tenerife.

1949 – erupcija vulkana San Huan (San Juan), na ostrvu La Palma

1979 – erupcija vulkana Teneguja (Teneguia), isto na ostrvu La Palma.

***

2012 – rađanje novog ostrva!

Malo li je!? 🙂

Nova vrsta ajkule – posledica hibridizacije i adaptacije na nove uslove života

Grupa naučnika koja se bavi izučavanjem mora i živog sveta u njemu je otkrila nešto što se može nazvati „evolucijom na delu“.

Duž istočne obale Australije primećena je neobična tendencija parenja između dve različite vrste ajkula. Ovo ponašanje ne ide u korak sa nekim naučnim teorijama koje opisuju ponašanje ajkula.

Naučnici iz različitih oblasti pri univerzitetu Queensland u Austrailiji su primetili najnoviju pojavu hibridizacije (parenje dvaju različitih vrsta i stvaranje potomstva koje se može dalje reprodukovati) između dve vrste ajkula koje uobičajeno žive na istočnoj obali i koje su ravnomerno rasprostranjene u toj oblasti: australijska crnorepa ajkula (Carcharhinus tilstoni ) i obična crnorepa ajkula (Carcharhinus limbatus).

nova hibridna vrsta ajkule

Hibridna crnorepa ajkula sadrži DNK od obe vrste: obične crnorepe ajkule i australijske crnorepe ajkule

Izvor: The University of Qeensland

Delfini i lov: pecanje školjkama

Indo-pacifički delfini (Tursiops aduncus) su već duže vreme po budnim okom naučnika. U dva navrata, tokom 2007. i 2009. godine napravljene su fotografije ovih životinja u zalivu Ajkule (Shark Bay, Australia). Razlog: neobična i nova tehnika lova.

Nije apokalptična vizija potpljene satue slobode, nego delfin koji koristi školjku za lov, verovali ili ne...

Naučnici su novi pristup lovu nazvali „školjkarenje“ (conching), a u osnovi to je metoda koja podrazumeva korišćenje velikih školjki prilikom lova. Dok su pod vodom, držeći školjku u svojim ustima, oni hvataju ribe u školjku. Kada jednom uhvati ribu, delfin odlazi na površinu, drmaju celu školjku da bi izbacili vodi i ujedno dozvolili ribi da im sklizne u usta. To bilo kao da čovek konzumira hranu iz čaše ili nekog pehara.

Istraživač istraživačke grupe Murdoka (Murdoch Cetacean Research Unit) Simon Alen (Simon Allen) kaže da je ova retka tehnika sve češće u upotrebi među delfinima, što sugeriše da se njena primena sve više širi.

U zadnjih 5 meseci, naučnici su zabeležili i fotografisali ovakvo ponašanje delfina šest puta, a možda i sedam.

„Ako – jedno veliko ako – smo svedoci horizontalnog širenja (unutar vrste) nove tehnike ribolova, onda možemo pretpostaviti da se to dešava kroz proces socijalizacije i imitacije među samim delfinima.“ ističe Alen.

„Postoji vrlo priželjkujuća mogućnost da se ovo ponašanje među delfinima polako širi pred našim očima – tokom zadnjih nekoliko sezona – a mi smo u poziciji da to i zabeležimo.“

Mogućnost posmatranja razvoja novog ponašanja kod neke životinjske vrste je sama po sebi uzbudljiva, ali postavlja se pitanje, kako su i zašto delfini počeli da primenjuju metodu školjkarenja.

„Za sada, ne znamo koji od dva scenarija je doprineo ovakvom pristupu lova.

 Da li su delfini samo jurili ribe do njihovog „skloništa“,  pa su onda sklonište izvlačili na površinu?

Da li su, možda, od samog početka koristili školjke kao mamac da za svoju lovinu koja bi pomislila da su tamo sigurnije nego u čeljustima jednog delfina?“ kaže Alen.

„Mogli bismo da namestimo nekoliko školjki – sa otvorom na dole – na određenoj lokaciji. Ako bismo videli delfine da ih okreću ili bi imali dokaz da su to delfini uradili, to bi ukazivalo na određeno ponašanje i razmišljanje. Još bolje, ako bismo nekako snimili ceo proces delfinkse manipulacije školjkama, to bi za naše istraživanje bilo neprocenjivo, jer bi to ukazivalo na planiranje unapred, prilikom lova.“

„Ne bih bio previše iznenađen da su delfini u zalivu Ajkule razvili tako lukave i đavolske planove.“

Dok se ne obave neophodna posmatranja, ne treba žuriti sa zaključcima, potcrtava Alen.

Članovi Murdok tima, sa kolegama sa univerziteta u Cirihu (Švajcarska), provode oko 4 meseca tokom godine u izučavanju ponašanja delfina u regiji zapadnog dela zaliva Ajkule.

Posle sledećeg video klipa, nameće se zaključak da je planiranje i razvijanje jednostavnih strategija lova sasvim uobičajena stvar za delfine. U pitanju je ista vrsta, ali na drugom kraju sveta. Uživajte. 🙂