Istraživanje o Facebook-u je dalo neočekivane rezultate

Suprotno opšte prihvaćenom mišljenju, korisnici socijalnih mreža na Internetu (Da, postoje mreže i van Interneta, samo ih ne zovemo tako) imaju realni život a ne samo virtualni. Ovo je pokazala anketa koju je sproveo Pew Research Center’s Internet & American Life Project, i ne samo da ga imaju nego se pokazalo da su to osobe sa većim poverenjem prema bližnjem svom, imaj više bliskih prijatelja i politički su aktivnije.

Kroz anketu je prošlo 2255 odraslih amerikanaca i evo nekih rezultata.

1. Ljudi koji koriste , na primer, Facebook više puta u tok dana, su 3 puta više spremniji da veruju ljudima oko sebe nego oni koji nisu Internet korisnici.

2. Korisnici Facebook-a u preseku 2,5 puta češće posećuju politička okupljanja, nego drugi Internet korisnici.

„Postoji veliki nivo špekulisanja kada je pitanju uticaj socijalnih mreža na socijalne živote ljudi“, tvrdi Kejt Hampton (Keith Hmapton), glavni autor pomenute ankete. „Većina tih pretpostavki se vrti oko mogućnosti da oni mogu samo da nanesu loša iskustva njihovim korisnicima što ih, za posledicu, obeshrabruje da opšte sa realnim svetom oko sebe.“, potcrtava Hamption, inače profesor na univerzitetu Pennsylvania’s Annenberg School for Communication (Pensilvanijska Aneberg škola za komunikaciju).

Facebook - revolucija ili involucija komunikacije?

„Međutim, pokazalo se da je baš obrnuto – ljudi koji koriste sajtove kao što je Facebook, imaju više bliskih prijatelja i češće su angažovani u političkim i ostalim civilnim aktivnostima.“

3. Čak 42% populacije SAD koristi socijalne mreže na Internetu, što je znatno povećanje u odnosu na 2008. godinu kada je taj broj bio 26%. Sem toga srednja starost korisnika se isto pomerila u odnosu na 2008. godinu – sa 33 godine na 38 godina.

4. Od ukupnog broja anketiranih čak 92% je aktivno na Facebook-u, 29% na sajtu MySpace, 18% su članovi sajta LinkedIn, najmanje su aktivni na Twitter-u, 13%.

5. U proseku jedan korisnik Facebook-a ima 229 prijatelja na svojoj listi. Od toga, 22% su prijatelji iz srednje škole, 12% su članovi šire familije, 10% su kolege sa posla, 9% su prijatelji sa fakulteta, 8% su članovi bliske familije, 7% su ljudi iz grupa koje se bave dobrovoljnim radom, a 2% su susedi.

6. Prosečna starost korisnika Facebook-a je 38 godina, za sajt MySpace je 32, LinkedIn je stariji sa prosekom od 40 godina, a na Twitteru je prosek 33 godine.

7. Što se tiče konkretne aktivnosti podaci stoje ovako (Facebook, a šta drugo?):  u toku jednog dana 15% korisnika unese neku promenu o svom statusu, 22% njih prokomentarišu tuđi post ili status, 20% ostave komentar za tuđu fotografiju, 26% klikne na „like“ opciju za koja je vezana za sadržaj koji je neko drugi napravio i 10% pošalju privatnu poruku svom prijatelju.

Zanimljivo je da 16% korisnika nikada ne nije promenilo svoj status na Facebook-u.

Istraživanje je obavljeno od 20. oktobra do 28. Novembra 2010. godine i istraživači cene da je interval greške prikazanih podataka oko 3%.

Ova statistika od teksta možda nije neka priča o nauci, ali sociologija u čiji domen spadaju ovakva istraživanja,  jeste nauka. Ovo su podaci koje treba imati na umu u budućnosti, jer je fenomen socijalnih mreža u zamahu i posledice ovakvog načina komunikacije će biti još jasnije tek u bliskoj budućnosti. Izreka „get a real life!“ ili „have a life!“ (prevod: živi realni život!) je postao deo žargona izražavanja, gde se primalac poruke kritikuje. Ovakav komentar se može čuti i kada nisu socijalne mreže tema razgovora.

Očigledno je da pojava socijalnih mreža ima direktan uticaj na način komunikacije među ljudima, i to na više nivoa. Međutim, po svemu sudeći, kako ta komunikacija utiče na ljude, i dalje je predmet istraživanja. Ako se pokaže mogućnost da ove mreže polako i sigurno menjaju društveno ustrojstvo i ljude, onda je preko potrebno da se to što istraži i vidi u kom pravcu ide ljudska zajednica. Ovo je važno jer se odavno priča o opštem talasu otuđenja. Nikada više ljudi na plaenti, a nikada više usamljenosti u njihovim dušama…

Ko zna, možda sajtovi kao što je Facebook, u stvari vraćaju ljude na prapočetak: dobra komunikacija kao osnov svega ostalog.

Socijalna mreža – sredstvo u borbi protiv degenrativnih bolesti

Internet je doneo mnoge novine sa sobom, od svog nastanka, sedamdesetih godina 20. veka. Ono što je trenutno u zamahu (na Internetu) jeste specifičan vid povezivanja ljudi, koji se objedinjuje imenom socijalne mreže. Kako je Internet, ništa drugo do jedna velika mreža, a ljudi čvorišta mreže sastavljene od događaja i međuljudskih veza, ovaj naziv je sasvim prikladan.

Među mlađim generacijiama, nema te osobe koja nije iskoristila, na neki način, usluge Facebook-a ili neke druge socijane mreže kao što je MySpace ili Twitter. Međutim, ovakvih mreža ima nebrojeno mnogo i njihova raznovrstnost je toliko velika da se čovek može lako izgubiti u tom moru mogućnosti. Kakve to veze ima sa naukom? Zar ovo nije stvar nekog bloga koji se bavi… Internetom, možda?

Odgovor je: da i ne.

Dok veselo surfujete kroz stranice i otkrivate intimne detalje svojih prijatelja  i “prijatelja”, neki drugi oblici socijalnih mreža, zaista, pomažu u naporima nauke da ljudima bude bolje. Bukvalno.

Gomila lekova, ali ni jedan, još uvek, ne može da reši problem ALS-a

Članovi sajta posvećenog razmeni podataka koji se odnose na njihove zdravstveno stanje, predstavljaju svojevrsnu istraživačku laboratoriju, koja pomaže da se prati stanje pacijenata u realnom vremenu. Da preciziramo: ljudi koji posećuju taj sajt, su mahom pod uticajem neke sporo degradirajuće bolesti koja, ako se ne izleči na vreme, dovodi do katastrofalnih posledica, i u krajnjem ihodištu i do smrti. Naučne i farmaceutkse kuće se trude da reše problem tih ljudi, razvojem novih lekova. Naravno, ti novi lekovi traže ulaganje u raznim oblicima, a jedan od najvažnijih je proces potvrde delotvornosti na različitim pacijentima.

Ljudi koriste ovaj internet sajt da prenesu svoje utiske i rezultate o ukupnom efektu leka na bolest. Ove informacije služe i za praćenje razvoja bolesti, i imaju za krajnji cilj da nas upoznaju sa svim njenim aspektima. Dejstvo leka na bolest i njena progresija daju neku vrstu sinergije prilikom spoznaje prirode bolesti i vode ka konačnom cilju – nalaženju pravog i efikasnog leka koji će pomoći sadašnjim i budućim pacijentima.

Ovaj vid usmerne razmene podataka je započeo 2008. godine sa malom kliničkom studijom. U okviru tog istraživanja učestvovalo je 16 pacijeanata koji su oboleli od bolesti koje se zove kratko ALS ili ako želite duže: Amiotrofična lateralna skleroza. Bolest napada motorne neurone ili još prostije, one neurone koji su odgovorni za izvršavanje pokreta u našem telu. Ova bolest na duže staze ubija, i nema pravog leka za nju, samo riluzol – sredstvo koje usporava njen uticaj na organizam.

ALS sindom i njengov uticaj na nevne ćelije i mišiće

U pomenutom istraživanju predloženo je da tih 16 pacijenata koristi litijum-karbonat (Li2CO3) kao sredstvo koje bi još više usporilo razvoj bolesti. Posle dijagnostikovanja ASL, pacijent obično živi još 3 do 5 godina. Malo…

Litijim je korišćen, sa uspehom, kod tretmana nekih drugih poremećaja, uključujući poremećaje mentalne prirode. Zbog toga, grupa pacijenata zareženih ALS sindromom je ubedila svoje doktore da im obezbde ovaj lek.

“Ovaj pristup nije zamena za uobičajeno kliničko lečenje, ali može obezbediti dodatne informacije koje bi doprinele efikasnijem istraživanju lekova.”, tvridi Džejmi Hejvud (Jaime Heywood), suosnivač mreže PatientsLikeMe.

Džejmi je advokat, čiji je brat 2006. godine dobio prve simptome ALS, i od tada zastupa biothenološka istraživanja koja bi dovela do efikasnog lečenja ALS-a i ostalih poremećaja.

Posle te studije iz 2008. godine sajt PatientLikeMe je dobio novi formular. Njegovim popunjavanjem tokom vremena, pacijent, ustvari, vrši svojevrsno praćenje stanja bolesti. Ovu mogućnost je iskoritilo, do sada, preko 3500 korisnika sajta, a među njima, 150 njih je počelo da koristi terapiju koja se bazira na litijumu.

Dobijeni podaci su, zatim, obrađeni algoritmom koji poredi pacijente sa litijum terapijom sa onim pacijentima koji nisu imali tu terapiju. Konačni rezultat analize je pokazao da nova terapija nije imala primetni učinak na razvoj bolesti, kod pacijenata – čak ni placebo efekat.  Potvrda tog nalaza je publikovana u interent časopisu Nature Biotechnology.

Rezultati nisu bili ohrabrujući za obolele od ASL sindroma, ali se pokazalo da ovakav način skupljanja podataka može ubrzati medicinska otkrića. Sajt, trenutno broji 100000 članova-pacijenata, a njihova svedočenja opisuju preko 500 poremećaja koja čekaju da budu izučena. Ova populacija, povezana specifičnom socijalnom mrežom, potencijano, “krije” mnoga klinička istrživanja, koja mogu pomoći celoj zajednici.