Link dana – Eurobot takmičenje 2013

U subotu, 21. aprila, održaće se takmičenje robota u amfiteatru hale SPENS, u Novom Sadu.

Ovo je deseto nacionalno takmičenje.

Pobednici sa ovog događaja će predstavljati Srbiju na velikom takmičenju koje će se održati u Francuskoj 9. maja 2013. godine u mestu Ferté-Bernard, 160 kilometara jugo-zapadno od Pariza.

Naši robotičari su uvek imali značajne rezultate na svetskom nivou, i ova manifestacija je prilika da se svi zainteresovani upoznaju, malo više, sa novostima i tokovima u polju robotike.

eurobot takmicenjeEurobot

Nauka, žene i mediji

Ovaj tekst je posledica skorašnjeg okruglog stola koji je posvećen uvek gorućoj temi – žene u nauci. Sem toga, postoji i poseban segment te teme koji se tiče medija.

Primer moderene naučnice…?

Počevši 2002. godine, nevladino i nestranačko udruženje „Jednake mogućnosti“ pokušava da promeni svest našeg prosečnog građanina. Osnove mete ovog udruženja su siromaštvo, neravnopravnost i neznanje. Udruženje je osnovala grupa žena stručnjaka koje se sve, više manje, bave info komunikacionim  tehnologijama (IKT).

Udruženje „Jednake mogućnosti“ je formiralo  centre za osposobljavanje novih partnera, pokretalo inicijative, lobirale, pisale smernice i učestvovale u izradi državnih dokumenata iz IKT oblasti. Sem toga, pokretane su izložbe, radionice, sprovedene razne radionice i saradnje sa univerzitetima, ne vladinim organizacijama i sa mnogim kompanijama.

Aglaonika  prva žena astronom u Staroj Grčkoj (sedi) . Foto; Wiki

Aglaonika prva žena astronom u Staroj Grčkoj (sedi) . Foto; Wiki

 

Kako same članice udruženja ističu, od svih pomenutih aktivnosti i ciljeva najvažniji im je da se ponište sve razlike koje nemaju veze sa stručnošću pojedinca. Svaki dan smo svedoci, da se na raznim nivoima, formiraju izbori saradnika, koji se zasnivaju na polnoj, imovinskoj, geografskoj, pa čak i nacionalnoj diskriminaciji. Poseban osvrt je dat položaju žene u naučnom okruženju.

Okrugli sto koji se održao pred prošlog četvrtka je nosio naziv „Uloga medija u promociji mladih naučnica“. Ovo je treći događaj ovog tipa, koji je održan tokom ove godine gde su svi zainteresovani bili pozvani da učestvuju u diskusiji koja je pokrivala ulogu i poziciju žene u naučnom svetu. Prethodna dva su se bavili malo drugačijim temama, ali ovaj niz skupova nosio je zajednički naziv „Učešće žena u nauci i tehnologiji: izazovi, mogućnosti i put napred“.

Tokom nekoliko izlaganja, govornici su istakli važnost žene u nauci. Dati su podaci koji govore o velikom i značajnom doprinosu žene u naučnim otkrićima. Istaknuto je da žene naučnici (naučnice) nemaju dovoljno podstreka u svojim istraživanjima i da su stalno u nekoj vrsti medijske niše u odnosu na muškarce. Srbija je nacija gde 52% stanovništva čine žene i prema izlagačima to je velik potencijal koji trebalo usmeriti na pravu stranu. Razbijanjem informacione blokade, ženama treba omogućiti da se više zainteresuju za zanimanja koja su mnogo više u kontaktu sa naukom. Po njima nauka nije stvar malobrojnih, nego baš naprotiv, nauci treba opšta popularizacija, na svim nivoima društva a ne samo među ženama.

Pozicija žena naučnika u društvu je često marginalizovana i njihovi uspesi imaju slabiji odjek u javnosti u odnosu na muškarce. Sem toga, naučni radnici (profesori, asistenti…) su mahom mučkog pola. Žene imaju, zaista, dosta teškoća da dostignu iste mogućnosti koje su muškarcima, da tako kažemo, lako dostupne.

Marija Kiri (Marie Curie) 1867 – 1934. Zajedno sa svojim mužem dala značajan doprinos u izučavanju fenomena radioaktivnosti.

 

Život i rad mnogih žena naučnika je dokumentovan i to zahvaljujući činjenici što su svojim radom doprinele u uspostavljanju novih naučnih činjenica koje bile važne i van sveta nauke. Možda je najupečatljiviji primer žene fizičara Marije Kiri (Marie Curie).

Pomenutu seriju okupljanja je podržao Centar za popularizaciju nauke, a značajnu reč je imala i Aleksandra Drecun, upravnik centra.

Prenesene su impresije sa prethodnih skupova i opšti je utisak da je su svi skupovi imali jako dobri odziv i pobudili veliko interesovanje za tematiku. Opšta zajednica, društveni tokovi i mediji svojom ulogom moraju više uticati na pravo i kvalitetno informisanje.

Često je prisutna podela na muška i ženska zanimanja koja, u neku ruku, nameće ulogu žene u poslovnom okruženju. Traži se da bude što manje eksponiranja žene u medijima kao objekta i što više kao subjekta. Žena naučnik je za Srbiju važan činilac, jer je još uvek u domenu neiskorišćenog potencijala. Na nivou visoke škole, istaknuto je da su žene daleko efikasnije u završavanju fakulteta, i da im u proseku treba manje vremena da dostignu željeni nivo stručnosti i da postanu ličnosti koje doprinose društvu.

Šta sam ja još video i čuo, tamo?

Po dolasku na poslednji sprat poslovnog centra „Ušće“, prvo što sam zapazio jeste veliki broj žena. Znam da su žene u centru skupa, ali ja kao  blog novinar i još jedan kolega smo bili potpuno usamljeni u tom skupu. Ostali prisutni muškarci su bili tehnička podrška samog događaja, da ne kažem radna snaga. Ne smem da zaboravim i Slobodana Bubnjića, koji je faktički deo organizacionog tima Centra za popularizaciju nauke.

Naglašavan je jedan detalj stalno i uporno: žene naučnici nisu naučnici, nego naučnice! Argumentacija ide dalje, jer nisu novinari nego novinarke, niti su asistenti nego asistentkinje, a one mogu imati samo profesorke, ali ne i profesore i sve ukupno, bilo je važno posebno istaći da se radi o ženama. Naravno da se radi o ženama, okupili smo se baš zbog njih tu! Nije bilo ni jednog muškarca naučnika na skupu da udeli svojim prisustvom malo više smisla celom skupu. Sva tri skupa su predstavljali neku vrstu međusobnog tapšanja i bodrenja žena koje dele isti ili sličan stav prema tematici, ali na žalost, muškarci nisu bili spremni da to i priznaju, svojim prisustvom. Uspeh ovakvih inicijativa ne može biti nikada dovoljno dobar, ako cela zajednica ne uzme učešće u njima.

Imamo u celoj stvari još nekih problema – naučnik ili naučnica, to ne bi trebalo da je bitno, jer se sa pozivanjem na jednake mogućnosti, u stvari stavlja težište na stručnost koji proizilazi iz znanja, kulture i zdrave društvene svesti. Sa druge strane, jednake mogućnosti su u startu relativna stvar i teško je to izvagati na pravi način. Na nivou osoba mi nismo svi jednaki, a razlike između polova su posebna tema. Ne vredi da se upuštam u bilo kakvu dalju diskusiju o sličnostima i razlikama o polovima jer to nije poenta, sada i ovde. Suština je da će žene i muškarci stalno imati razlike koji čine upravo čine takvim – ženom i muškarcem. To se oseća svuda, pa i u naučnom svetu. Lobiranja i protekcije će uvek biti, po raznim osnovama. Poneta je sastaviti dobru strukturu naučnih radnika koji će vredno i dosledno raditi na poboljšavanju kvaliteta života, koristeći nauku i njena dostignuća kao osnovni alat. Sem toga, naučni potencijal treba da se oslanja na stabilni i dovoljno čvrsti sistem vrednosti, koji ne sme biti krut, ali ni potpuno rastegljiv. Sve ovo, je više manje intuitivno jasno, pa se postavlja pitanje zašto toliko ističem.

Ada Bajron (Augusta Ada Byron) 1815 – 1852 – neki je smatraju prvim programerom informatikčke ere, dok joj to drugi na sav glas osporavaju.

 

Skoro u trenutku, iz neke vrste samo proklamovanja ženske prisutnosti i obaveznosti u nauci, skup je otišao, u svom završnom delu, u diskusiju koja je pretstavljala najveći kvalitet tokom celog događaja. Svi govornici skupa, naučnici (naučnice) i novinari (novinarke) su počeli da se bave pravom suštinom – kako podići nivo naučnog znanja u Srbiji i tako pomoći ovoj napaćenoj državi da se znanjem izbori sa svim mogućim nedaćama koje se nadvijaju nad njom. Tužno je da je u državi Srbiji budžet povećan, ali su sredstva za nauku smanjena u odnosu na prethodnu godinu.

Nauka uz podršku medija ima dovoljno kvaliteta da stvori bolje uslove za sve nas, i zbog toga je sve vrlo jasno. Polne ili bilo koje druge diskriminacije se lako prevazilaze ako se promeni svest svih nas – na bolje! Žene to pokušavaju na svoj način i ja im odajem priznanje za to, ali neće biti mnogo vajde od svega ako ostane samo na priznanju. Kao što sam moto organizacije „Jednake mogućnosti“ ističe „Dela, ne reči!“, treba se upustiti u što bolju akciju, i stvari postavi u neko, bolje ustrojstvo.

Prilažem link na kome je se nalazi pregled naučnica koje su od starih vremena pa do današnjih dana dale svoj doprinos nauci.

D. M.

Izložba “CERN u Srbiji”

U orgаnizаciji Centrа zа promociju nаuke i Komisije zа sаrаdnju sа CERN-om u Beogrаd stiže interаktivnа izložbа „CERN u Srbiji“. Izložbа je otvorenа od 19. oktobrа do 7. novembrа u Gаleriji Robne kuće „Beogrаd“, u Knez Mihаilovoj ulici 5.

Nаkon uspehа mаnifestаcije „Dаni budućnosti: Robotikа“, koju je zа tri nedelje posetilo više od 150.000 ljudi i o kojoj su dаnimа izveštаvаli svi štаmpаni i elektronski mediji u Srbiji, Centаr zа promociju nаuke i Komisijа zа sаrаdnju sа CERN-om u centru Beogrаdа orgаnizuju mаnifestаciju „CERN u Srbiji“, posvećenu istrаživаnjimа Evropske lаborаtorije zа nuklerаnа istrаživаnjа, inаče poznаte po аkronimu CERN (CERN, Conseil Européen pour la Recherche Nucléaire).

Pod pokroviteljstvom sаmog CERN-а, kаo i Ministаrstvа zа prosvetu, nаuku i tehnološki rаzvoj, ovа velikа interаktivnа izložbа predstаvljа nаjnovijа dostignućа u nаjvećoj istrаživаčkoj instituciji nа svetu, zаtim instrumente, detektore i tehnologiju Velikog sudаrаčа hаdronа (LHC), аkcelerаtorа nа kome je dokаzаno postojаnje Higsovog bozonа, kаo i drugа ključnа pitаnjа sаvremene fizike.

Izložbа se otvаrа u Gаleriji Robne kuće „Beogrаd“, u Knez Mihаilovoj ulici 5, gde je Centаr zа promociju nаuke tokom 2012. već orgаnizovаo izuzetno zаpаženu Veliku mаtemаtičku izložbu i pomenutu Veliku izložbu robotа. Izloženi eksponаti će istovremeno predstаviti i istrаživаnjа u CERN-u i višegodišnje učešće više od 30 srpskih nаučnikа u rаdu ove orgаnizаcije.

Izložbu će 19. oktobrа svečаno otvoriti generаlni direktor CERN-а Rolf Diter Hojer i ministаr prosvete, nаuke i tehnološkog rаzvojа Žаrko Obrаdović. Posetioci je mogu pogledаti do 7. novembrа i onа će biti otvorenа u Gаleriji svih dаnа u nedelji, osim ponedeljkom. Rаdno vreme Gаlerije je od 11 do 21 čаs, а ulаz je slobodаn zа sve grаđаne.

U okviru izložbe je orgаnizovаn i bogаt prаteći progrаm. U sаrаdnji sа Institutom zа fiziku u Beogrаdu, u prostoru zа predаvаnjа u Gаleriji orgаnizovаnа je serijа populаrnih predаvаnjа o fizici česticа, kаo i tri tribine koje će odgovoriti nа pitаnjа o grаnicаmа sаvremene nаuke, o tome kаko CERN budi mаštu milonа ljudi i čemu u prаktičnom smislu služi ovа institucijа.

Pored togа, u sаrаdnji sа Fizičkim fаkultetom Univerzitetа u Beogrаdu, zа grаđаne će biti orgаnizovаne i populаrne demonstrаcije ogledа iz fizike, koje će izvoditi studenti i doktorаnti Fizičkog fаkultetа, kаo i nаučni demonstrаtori Centrа zа promociju nаuke.

Povod zа izložbu „CERN u Srbiji“ predstаvljаju novа otkrićа u fizici elementаrnih česticа kojа su poslednjih godinа pobudilа ogromno interesovаnje svetske i domаće jаvnosti. O tome svedoči i izuzetаn uspeh tribine o Higsovom bozonu, koju je Centаr zа promociju nаuke orgаnizovаo 10. julа ove godine.

Dodаtni motiv zа dolаzаk ove izložbe u Beogrаd je i člаnstvo nаše zemlje u CERN-u. Nаime, 10. jаnuаrа 2012. predstаvnici Srbije su potpisаli Ugovor nа osnovu kogа Srbijа postаje pridruženi člаn sа stаtusom koji vodi kа punoprаvnom člаnstvu u CERN-u. Izložbom „CERN u Srbiji“, grаđаni mogu dа se upoznаju ne sаmo sа аktuelnim pitаnjimа sаvremene fizike već i sа tim štа člаnstvo u CERN-u znаči zа Srbiju.

Robotika – iskorak ka budućnosti

Od 24. septembra (danas) do 15. oktobra održa će se vrlo značajna i impozantna manifestacija „Dani budućnosti – Robotika“. Manifestacija u sebi spaja razne naučne, kulturološke i istorijske elemente u čijem se će se središtu nalazi Beograd i Srbija. Doslovce.

Zvanični plakat manifestacije

Lokacija jeste odmah jasna, ali istorija robotike bi bila drugačija da nije bilo naučnika i pronalazača iz Srbije koji su u prethodnim decenijama svojim radom bitno doprineli u njenom razvoju. Kulturološki aspekt dana budućnosti u Beogradu predstavlja najmanje istraženu oblast. Robotika u Srbiji, ako se izađe van okvira naučnog i istraživačkog rada, predstavlja relativnu nepoznanicu i nalazi se na margini interesovanja običnog čoveka. Cilj manifestacije je upoznavanje šire javnosti sa mogućnostima i uticajima koje donosi  ubrzani razvoj robotike, kod nas i u svetu.

Kao mala uvertira celoj manifestaciji, pre četiri dana u Medija centru u Beogradu, održana je konferencija za novinare, posvećena danima budućnosti. Glavni organizator celog događaja je Centar za popularizaciju nauke (CPN), državna institucija čiji je cilj da sprovodi izgradnju društva zasnovanog na znanju. Centar je sproveo već nekoliko akcija sličnog obima, ali dani robotike predstavljaju, za sada, najveći i najambiciozniji projekat.

Na konferenciji, sem ljudi, učestvovao je i jedan robot. Ispred centra su bili Slobodan Bubnjić i upravnik Aleksandra Drecun. Sem njih, bitne informacije o robotici, u opšte, saznali smo i od Dr. Veljaka Potkonjaka (profesora sa elektrotehničkog fakulteta u Beogradu), Koste Jovanovića (istraživača pri elektrotehničkom fakultetu) i Dobrivoja Erića. Poseban govornik celog skupa je bio, svakako, robot Neo, koji ima priliku da izrazi svoje zadovoljstvo povodom održavanja manifestacije.

Upravnik centra Aleksandara Drecun je u uvodnom govoru podsetila javnost na rad centra, i istakla važnost nastupajuće manifestacije. Ona je u svom izlaganju, između ostalog, pozvala sve zainteresovane na saradnju sa centrom. Istakla je da je posebno važno da se ljudi iz privrede odazovu, jer sve što centar organizuje radi se sa konkretnom i jasnom namerom da se digne opšti kvalitet života u državi, primenom novih saznanja.

Centralni deo konferencije pripadao je profesoru Veljku Potkonjaku i robotu Neo koji su, svaki na svoj način, pokazali trenutno stanje u razvoju robotike i njen dalji razvoj u budućnosti.

Dr. Veljko Potkonjak i Eccerobot

Srbija i robotika, i pored jakih istorijskih i naučnih veza, nisu sveukupno, dva pojma koji se nešto posebno vezuju jedan za drugi. Roboti, u svesti naših građana i dalje predstavljaju pojam koji je više fiktivan nego stvaran.  Zbog toga, profesor Potkonjak je pokušao da pojasni ciljeve razvoja robotike i perspektive Srbije, kao države, u toj oblasti.

Primena robota u industriji je već duži niz godina realnost i tu nema mnogo misterije. Industrijski roboti predstavljaju robotiku današnjice. Međutim, primena robota van industrije, posebno u svakodnevnim radnjama običnog domaćinstva, predstavlja sasvim drugačiju priču. Pre svega, Potkonjak je istakao, robotika u sebi spaja veliki broj nauka i konkretno primenjuje u svom razvoju (fizika, programiranje, neurologija…). Ulazak kompjutera u naš život je, sam po sebi, predstavljalo revoluciju, koja je pokrenula posebne grane privrede u svetu i u njima se sada obrću milioni dolara (da ne kažemo milijarde). Slično se očekuje od robotike u bliskoj budućnosti. Potkonjak tvrdi da će nova robotska tehnološka revolucija imati veći uticaj na svet nego onu koju su izazvali kompjuteri u svoje vreme (osamdesetih godina 20. veka). Roboti u svojoj osnovi, svojim trenutnim dizajnom, još više otvaraju tržište aplikativnog softvera. Po Potkonjaku to je oblast u kojoj Srbija može naći svoje mesto u svetskim razmerama. Kao potvrda iskazanog, sledeći besednik na konferenciji je bio Nao.

Nao robot

Njegov nastup je razgalio sve prisutne novinare. Po predstavljanju iskazao je svoje viđenje fudbala u našoj zemlji i pokazao da vrlo dobro vlada veštinama plesa. Bez obzira na sve, najbolje je da vidite kao se Nao poneo na konferenciji za štampu.

Kosta Jovanović se predstavio kao urednik predavačkog sadržaja manifestacije. Istakao je da je ovo najveće izložba robota na ovim prostorima. Centralno mesto odvijanja je u Knez Mihajlovoj 5 svakog dana od 10-22 časova.

U svetu robotike, čovekoliki roboti predstavljaju najinteresatniji njen aspekt, ali oni su tek mali deo cele priče. U organizaciji su pomogle razne naučne institucije, a među njima su na prvom mestu elektrotehnički fakultet i mašinski fakultet u Beogradu. Jovanović je rekao, da sem glavne zvezde, robota Asimo, biće izloženi još neki čovekoliki roboti koji predstavljaju rezultat trenutnih istraživanja kod nas i u svetu: Nao, robot Nova, medicinski roboti, Beogradska šaka i Ecce robot.

Asimo

Na manifestaciji će se pojaviti i znameniti naučnici iz oblasti robotike: Hiroši Išiguro, Oven Holand i Rolf Pfeifer.

Owen Holland

Hiroši Išiguro

Dobrivoje Erić, kao poslednji govornik na konferenciji je izneo još neke detalje oko same manifestacije. Robot Asimo je već od 20. septembra u Beogradu, a 24. će se premijerno prikazati svoje umeće u Kolarčevoj zadužbini. Asimo robot će predstavljati sebe još 25. i 26. septembra, na istom mestu, a program traje oko sat vremena. Nastupaće više puta u toku dana, počevši od 11:00 ujutru, pa sve do 19:00 časova.

Od 2005. godine, pa sve do sada, Asimo je posetio nešto više od 20 zemalja. Njega su uvek pratile izložbe o razvoju robotike, što je slučaj i u Beogradu. Kao prateći sadržaj cele manifestacije biće prikazano novo izdanje knjige Karela Čapeka (Karel Čapek)  „Rosamovi univezalni roboti“ – RUR. U ovoj knjizi je prvi put iskorišćena reč „robot“, koja je vremenom postala internacionala reč. Sem toga, manifestaciju će pratiti odgovarajući filmski program. Naravno, filmovi koji će biti prikazani, bave se temema koje se na neki način tiču robota i robotike, kao nauče oblasti.

Festival Nauke

Jedna od manifestacija koja sa svojom idejom pleni u zadnje vreme jeste Festival Nauke.

Ceo događaj postaje sve ozbiljniji iz godine u godinu i privlači sve više judi svojim sadržajem i tematikom. Relativno stidljiva promotivna kampanja od pre 4 godine koja je pokušavala da skrene pažnju javnosti na činjenicu da postoje mnogi svetovi za istraživanje je dovela do festivala koji se polako, ali sigurno upisuje u znamenitosti grada Beograda. Da pocrtam, ne turističku, niti kulturnu, nego baš naučnu znamenitost.

Festival je posetilo dosta ljudi, što je još važnije, među njima je bio večliki broj dece. Ako kojim slučajem niste čuli za festival nauke koji se već četvrtu godinu odigrava u Beogradu, a zvuči vam cela stvar interesantna, možete otići na zvaničnu prezentaciju festivala nauke, da bi ste saznali više o celom događaju.

Svaka dobra stvar na ovom svetu ima i svoju drugu (ne-tako-dobru) stranu i to je neminovnost. Tako i u ovom slučaju imamo tako zvano “drugo mišljenje” koje možete videti i čuti, a nosi kontraverzan naslov Festival Nauke ili indoktrinacije i profita.