Kada “klovn” fotografiše Zemlju iz svemira

Jedna od lepih praksi putnika, koji vole da fotografišu (i dokumentuju) svoje putovanje, jeste i da pokazuju te fotografije. Često, to su fotografije specifičnih građevina, lepih pejsaža, neobičnih mesta, ljudi ili događaja. U tom duhu, predstavljamo specifičan album (jedan njegov mali deo). Kada kažem specifičan, album sadrži više od jednog aspekta koji se može smatrati posebnim. Idemo redom.

Krenimo od samog autora fotografija: Gaj Laliberte (Guy Laliberté) (interseatno prezime – dobijeno je spajanjem člana la i francuske reči libertéšto znači sloboda). On je milijarderski osnivač cirkusa Cirque du Soleil. Sebe je proklamovao “prvim klovnom u svemiru”. Konačano, dolazimo do specifičnosti samog foto albuma. Zbirka broji oko 10000 fotografija, i sve imaju zajedničku notu – pogled na planetu Zemlju iz svemira. U redu, nije neki duboki svemir, ali iz orbite jeste. Proveo je 2 nedelje na internacionalnoj svemirskoj stanici (ISS), u svojstvu – turiste. Ima se, može se…

Ja se unapred izvinjavam zbog matematike koja sledi, ali ovo je jače od mene:

2 nedelje – 14 dana

14 dana – 336 časova

336 časova – 20160 minuta

Ako je čovek imao 20160 minuta na raspolaganju da fotografiše planetu, kroz prozor ISS, a 10000 puta je škljocnuo apart, onda to znači da je u proseku pravio po 2 fotografije po minutu boravka. Doduše, nije bio sam na stanici, ali ni ostali nisu bili besposleni.

Sve u svemu, taj foto album je dostupan u obliku lepe monografije, pod imenom Gaia. Nisu sve fotogafije završile u toj zbirci, ali ako vam se čini vrednim da imate ovakvu publikaciju, možete je naručiti preko Interneta.

Monografija u kojoj možete naći malo više od 300 sjanih fotografija naše planete

Znači, fotograf, klovn i svemirksi putnik, Laliberté je postao 2009. godine sedmi civil koji je proveo 2 nedelje na ISS, od kada ova stanica podržava turistička gostovanja. Međutim, on je prvi pravi turista, jer svi pre njega su se bavili nekom naukom, tokom svog boravka u svemiru. Njegovo putovanje je obezbedilo udruženje (ako se tako može nazvati) Space Adventurers.

Ovo je, do sada, najveća zbirka fotografija planete Zemlje koja je napravljena tokom jedne misije u orbiti. U planu je pravljenje još veće kolekcije fotografija, prvenstveno za naučne potrebe.

Za one koji žele da znaju više: fotografije su fotografisane aparatima Nikon D3 i D3x DSLRs, koji su se već nalazili na samoj stanici. Na njih su dodatno monitirana dugačka sočiva-objektivi od 200mm do enormnih 800mm u prečniku. Pre francuskog “klovna”, tu istu opremu je koristio Soichi Noguchi, kada je bio u poseti ISS.

“Ima trenutka kada jednostavno ne vredi ništa drugo raditi, nego samo spustiti fotografski aparat pored sebe i jednostavno uživati”, tvrdi Laliberté, “Ako uživate u fotografiji, onda je podjednako važno da znate kada treba i kada ne treba fotografisati.”

Ono što je zajedničko mnogim fotografijama, jeste njihov poprilično apstraktni izgled, koji na jednistveni način prikazuje površinu Zemlje. Dosta njih podsećaju na oblike i teksture koji se mogu videti mikroskopskim pregledom tkiva, ili kada se zaviri u samu ćeliju. Njihov prikaz je nekako biološki. Sedam fotografija je malo (kada ih jednom vidite), ali dovoljno da shvatitite da nisu sva čuda tamo negde u svemiru, i da ih ima dosta i ovde, na našoj maloj plavoj planeti.

Uživajte u pogledu! 🙂

Kina, basen Kuadam, pirinčana polja - je li neko rekao tangram?

Russia Southern Region Near Kharba

Rusija, južni deo blizu Karbe

Kazastan, Severno od Karkura

Alžir, južno od Alger Sidi Bakti

Alžir, pustinja Sahara blizu Hasi Mesaud

Alžir, severna ivica pustinje Sahare

Turska, reka Eufrat

Malecna istorija svemirskog istraživanja (sastavljanja)

Link, koji čini glavni deo današnjeg posta, je početak, nadam se, svetle istorije svemirskog istraživanja. Sa desne strane se nalazi sažetak svih značajnih događaja u obliku redosleda značajnih datuma. Klikom na svaku od stavki možete dobiti više informacija. Simulacija se, na žalost ne može pauzirati, ali možete je pustiti ponovo, kada se jednom završi.

Kako se razvijala međunarodna svemirska stanica

To boldly go…