Pluton ima kompleksniju površinu nego što se ranije mislilo

Visoko osetljivi spektrograf koji se nalazi na svemirskom teleskopu Habl (Hubble) je otkrio vrlo jaki apsorber (upijač) ultra-ljubičastog zračenja na površini bivše planete Pluton. Ovo predstavlja dokaz da se na tom nebeskom telu nalaze (u stvari, postoji velika šansa da je tako) kompleksna jedinjenja vodonika i ugljenika (ugljovodonici). Sem toga, postoji slična šansa da se tamo nalaze i nitritni molekuli, koji leže na površini. Ovo otkriće je objavljeno u Astronomskom Žurnalu (Astronomic Journal). Autori su grupa naučnika sa Southwest istraživačkog instituta (Southwest Research Institute) i Univerziteta u Nebraski (Nebraska Wesleyan University).

Takve jedinjenja mogu nastati u interakciji sučeve svetlosti ili kosmičkih zraka sa, do sada, poznatom površinom Plutona, koju sačinjavaju led, metan (CH4), ugljen monoksid (CO) i azot (N).

Izvor: Southwest Research Institute

Herschel teleskop je otkrio molekularni kiseonik

Pasadena, Kalifornija – Veliki teleskop Herschel opservatorije i najnoviji infracrveni detektori su nam podarili prve, potvrđene nalaze molekula kiseonika u svemiru. Molekuli su otkriveni u zvezdanom sistemu Orion.

Pojedinačni atomi kiseonika su uobičajeni u svemiru, pogotovo oko masivnih zvezda. Međutim, molekuli kiseonika, koji čine 20% vazduha na Zemlji, nisu nađeni – do sada.

„Kiseonik je otkriven tokom sedamdesetih godina XVIII veka, ali trebalo je sledećih 230 godina da se sa sigurnošću kaže da ovaj jednostavni atom postoji i u svemiru.“ Kaže Pol Goldsmit (Paul Goldsmith), vođa projekta Herschel, pri agenciji NASA u okviru laboratorije za mlaznu propulziju, pogon, stacioniranoj u Pasadeni, Kalifornija. Goldsmit je vodeći autor skorašnjeg rada koji opisuje najnovija otkrića u časopisu Astrophysical Journal. Herschel je projekat Evropske svemirske agencije (ESA), uz veliku podršku NASE.

Herschel teleskop je našao molekule kiseonika (O2) u gustoj traci gasa i u prašini u blizini zone stvaranja nove zvezde unutar Orion nebule. Izvor: ESA/NASA-JP –Caltexh

Astronomi su tražili „skrivajuće“ molekule u svemiru, decenijama, koristeći balone i teleskope, stacionirane na zemlji i u svemiru. Pre 4 godine švedski teleskop Odin je primetio neke molekule, ali nije došlo do potvrde tog otkrića.

Goldsmit i njegove kolege sugerišu da je kiseonik zarobljen u zaleđenoj vodi, koja oblaže sitna zrnca prašine. Oni smatraju da kiseonik otkriven od strane Herschel teleskopa unutar Orion nebule bio formiran kada je svetlost zvezde zagrejala ledene čestice, oslobađajući vodu, koja je potom pretvorena u molekule kiseonika.

„Ovo objašnjava gde se krije nešto kiseonika.“, tvrdi Goldsmit. „I dalje nismo našli veću količinu ovog gasa u molekularnom obliku, i još uvek ne razumeo šta je posebno sa mestom u svemiru gde smo ga otkrili. Svemir, i dalje, ima mnogo tajni.“

Istraživači planiraju da i dalje traže molekule kiseonika u svemiru, pogotovo u oblastima gde se formiraju nove zvezde.

„Po zastupljenost u svemiru, kiseonik je treći po redu i očekivano je da je njegov molekularni oblik vrlo zastupljen.“ Kaže Bil Danči (Bill Danchi), naučnik u Herschel projektu pri agenciji NASA u glavnom štabu u Vašingtonu (Washington).  „Herschel se pokazao kao vrlo važno oruđe u istraživanju ove misterije. Opservatorija nudi inovativno oruđe za pregled novog seta talasnih dužina gde bi se mogla otkriti jazbina u kojoj se krije molekularni kiseonik.“

Herschel je misija Evropske Svemirske Agencije koja simboliše ponovni start, reset, u upoznavanju svemira. Instrumenti upotrebljeni u ovom projektu su obezbeđeni od strane konzorcijuma Evropskih instituta. NASA, kao agencija, je uložila svoju tehnologiju za dva od tri najvažnija instrumenta u projektu.

Ovo otkriće može biti, tek, početak novih značajnih otkrića koje će jednog dana dovesti do toga da svemir bude naša riznica sirovina, na izgled, nepresušna. Kada kažem mi, mislim na čovečanstvo u budućnosti, koje neće trovati sebe i ostatak života na planeti, neće samog sebe ubijati, neće jarmiti ostatak svemira, neće više pričati o profitu, neće… dodajte sami. Verujem da lista ne bi bila kratka.

Nebeski Ukras – SNR 0509

Lep ovaj ukras na nebu, s tim što to uopšte nije ukras, a nije ni povod baš lep. Crvenkasti prsten na nebu je ustvari gas koji je predstavlja ostatak vrlo velike i snažne eksplozije supernove. Ovaj prsten se širi svemirom fantastičnih 18 miliona kilometara na čas.

Ovaj ostatak supernove je dobio ime SNR 0509 i prvi ga je primetio Hubble – svemirski teleskop i to još oktobra 2006. Ova, najnovija fotografija, kombinuje podatke sa 4 godine stare slike, koja je okinuta na talsnoj dužini koja ističe svetleći hidrogen sa slikom koja prikazuje vidljivu svetlost. Ova druga fotografija je napravljena prošli mesec.

SNR 0509 je širok 23 svetlosne godine i nalazi se u Velikom Magelanovom Oblaku, galaksiji koja je udaljena od nas tričavih 160000 svetlosnih godina.

Uzimajući sve prethodno u obzir, sada dolazi najzanimljivija činjenica. Kada je došlo do eksplozije, pre oko 400 godina, mogla je lako da nadsija svoju matičnu galaksiju i to danima, a ceo događaj bi bio vidljiv mesecima, i to golim okom, sa Zemlje. I ako je to bilo moguće pratiti samo sa južne hemisfere, nigde ne postoji ni jedan zapis o ovakvom događaju. Čovek se jednostavno zapita: Šta su na jugu radili ti ljudi u to doba, gde su im bile oči?