Personalni „mišiji“ model – mali „avatari“ u borbi protiv raka

Avatar – Prema hinduizmu ovaj pojam je izveden od staro indijskog pojma avatara što znači silazak i upućuje na božansku manifestaciju ili inkarnaciju na zemlji.Model personalizovanog miša je u suštini jedna od najboljih paradigmi varijanti ovog starog religijskog koncepta, s tom malom razlikom, što nema veze sa religijom. U prvom planu je medicina i zdravlje čoveka.

Slobodno rečeno, mišiji „avatari“ bi mogli u budućnosti da omoguće lekarima da nađu najefikasnije rešenje za borbu protiv raka, pre nego što ga primene na samom pacijentu. Barem tako tvrde istraživači koji su se skupili na godišnjem skupu organizacije HUGO (Human Genome Organisation) u Australiji tokom druge polovine marta meseca ove godine.

„Korišćenjem personalizovanih avatara bi omogućilo da probamo različite kombinacije lekova i da napravimo i ispravimo greške pre nego što ih primenimo u kliničkoj praksi“, kaže Edison Liu (Edison Liu), predsednik HUGO organizacije i vođa laboratorije Jackson Laboratory iz Bar Harbora u Mejnu. „To je smer istraživanja koji mnoge istraživačke grupe, trenutno, prate.“

Pojam „Avatara“ se koristi u neformalnoj komunikaciji među istraživačima. Pojam podrazumeva korišćenje miša ili neke druge životinje u istraživanju koje će omogućiti nalaženja leka za konkretnog pacijenta. Pacijentu koji poseduje tumor, deo tog tkiva bi se odstranio i nakalemio na životinju. Tako bi se stvorio personalni model raka pacijenta koji se ne nalazi na samom pacijentu. Tako postavljen model bi postao „ogledno polje“ na kome bi se isprobali lekovi, koji bi mogli da izleče specifičan tumor.

Ideja ovog pristupa je jednostavna – rak koji se pojavljuje kod pacijenta je uvek specifičan i pomalo modifikovan, jer je nastao od tkiva samog pacijenta. Zbog toga, medicinari imaju pred sobom uvek drugačiju bolest da leče i ako su do sada imali posla sa mnogo primera raka pluća, na primer. Zbog toga ni jedan rak (tumor) nije isti i nije teško pretpostaviti da se lečenje mora prilagoditi svakom pacijentu posebno. Tretiranje pacijenta ne isprobanim kombinacijama lekova, gde se ne može predvideti konačan rezultat terapije predstavlja, u najmanju ruku, kockanje sa životom tog istog pacijenta. Kako je neophodno da se eliminiše tkivo tumora, a da se ne ošteti sve ostalo, bilo bi dobro onda imati njegov uzorak van pacijenta i probati razne metode lečenja. Na taj način je nastao koncept personalizovanog avatara. Da, jeste okrutno kao što zvuči, ali mali avatar će preuzeti sav rizik tretiranja raznim lekovima, sve dok se ne nađe prava kombinacija. Za to vreme pacijent može biti u bolnici pod sredstvima koja samo sprečavaju dalje napredovanje tumora, sa minimalnim rizikom za komplikovanje, već nezgodne, situacije.

U jednom primeru ovog pristupa istraživač Šin Grimond (Sean Grimmond) sa univerziteta Queensland iz Brizbena, zajedno sa svojim kolegama (Australian Pancreatic Cancer Genome Initiative) analizirali su uzorak pankreasa da bi identifikovali mutaciju koja bi ga učinila podložnim određenim lekovima. Zbog toga, oni su napravili personalni mišiji model, tako što su metodom ksenotransplantacije premestili deo pacijentovog tumora na miša sa oslabljenim imunim sistemom (imonodeficiencija). To im je omogućilo da testiraju reakciju tumora na lek mitomicin C, koji je prema početnim analizama mogao biti efikasan u tretiranju raka. Nastavak priče je pomalo ironičan. Istraživači su objavili, u svom izveštaju na godišnjem okupljanju, da je se tumor pod dejstvom leka smanjio, ali dok čekao ishod, pacijent je preminuo.

Bez obzira na ovaj polovičan uspeh (ili neuspeh), istraživači misle da bi ovakav pristup u lečenju mogao dati dobre rezultate, u budućnosti. Za sada, manje od 5% ljudi sa rakom pankreasa u SAD preživi više od 5 godina. Uobičajeni tretman, lekom gemcitabine, produžava život pacijenta do godinu dana.

„Idealna situacija bi bila da se istraživanje prirode raka počne u najranijoj fazi, jer dok rak postane otporan na standardne tretmane, lekari mogu da sprovedu dovoljno testova i da nađu odgovarajući lek“, kaže onkolog Manuel Hidalgo (Manuel Hidalgo) sa španskog nacionalnog centra za istraživanje raka u Madridu. On u svojoj kliničkoj praksi koristi, takođe, ksenograftski (xenograft) model u tretiranju raka pankreasa.

Grimondov tim, koji je deo organizacije ICGC (International Cancer Genome Consortium) je otkrio veliki opseg mutacija analiziranjem genoma od preko 100 ljudskih tumora pankreasa. Potpomognut rezultatima prethodnih genomskih analiza ovog tumora, tim je uočio nekoliko gena koji su važni za rast i razvoj nervnih ćelija. Ovaj rezultat je u saglasnosti sa prethodnim istaživanjima, što sugeriše da proteini koje kodiraju geni koji aksone (akson – nervno vlakno) vode do njihovog odredišta mogu biti dobra meta za lekove protiv raka. „Zanimljiva je pomisao da ova spoznaja može dati nagoveštaj kako je rak pankreasa dobar u napadanju nerava, što prouzrokuje velike bolove kod pacijenta“, kaže Grimond.

„Ova strategija je posebno pogodna kada su u pitanju heterogenomski tumori kao što je rak pankreasa“. kaže Andriju Biankin (Andrew Biankin), vođa Garvin instituta u Sidneju (Asutralija) koji se bavi istraživanjem ovog tumora. On je, takođe, vodeći saradnik u projektu koji vodi ICGC. Za takve tumore, kombinacija lekova koja napada više meta unutar zloćudnog tkiva ima veće šanse da bude efikasna, nego jedan velika teška terapija koja napada samo jednu tačku, tvrdi Biankin.

„Ovo može pomoći da se uštede velike količine lekova koje bi inače bile iskorišćene (da ne kažemo bačene) zbog sporog reagovanja prilikom kliničkih proba.“, kaže Biankin. On će predvoditi australiski klinički test pod imenom IMPACT, koji će proširiti postojeću studiju tako što će uvrstiti još pacijenata sa rakom pankreasa. Trenutno, mnoga klinička istraživanja i testovi koji se bave ispitivanjem raka se završavaju vrlo brzo, jer premali broj pacijenata reaguje na lekove. Međutim, u budućnosti, mišiji „avatari“ bi mogli biti prvi koji bi identifikovali podgrupe pacijenata kod koji bi određeni lek dao rezultate – i tako bi se broj pacijenata koji reaguju na lekove povećao.

Sve ovo, zahteva promenu kliničkog ustrojstva svesti, kaže Hidalgo. „Naši sistem kliničkog testiranja nisu skrojeni da potvrde korišćenje lekova na osnovu malih ispitnih grupa“, kaže on, „Da bi lek bio odobren zahteva se nasumično testiranje na velikom broju pacijenata, i zbog toga je potrebno da se promeni viđenje kontrolnih agencija koje prate probe i na osnovu toga daju svoja odobrenja za primenu lekova“.

Da li bi ste ugrozili njegov život da biste spasili svoj?

Živi bili, pa videli…

Socijalna mreža – sredstvo u borbi protiv degenrativnih bolesti

Internet je doneo mnoge novine sa sobom, od svog nastanka, sedamdesetih godina 20. veka. Ono što je trenutno u zamahu (na Internetu) jeste specifičan vid povezivanja ljudi, koji se objedinjuje imenom socijalne mreže. Kako je Internet, ništa drugo do jedna velika mreža, a ljudi čvorišta mreže sastavljene od događaja i međuljudskih veza, ovaj naziv je sasvim prikladan.

Među mlađim generacijiama, nema te osobe koja nije iskoristila, na neki način, usluge Facebook-a ili neke druge socijane mreže kao što je MySpace ili Twitter. Međutim, ovakvih mreža ima nebrojeno mnogo i njihova raznovrstnost je toliko velika da se čovek može lako izgubiti u tom moru mogućnosti. Kakve to veze ima sa naukom? Zar ovo nije stvar nekog bloga koji se bavi… Internetom, možda?

Odgovor je: da i ne.

Dok veselo surfujete kroz stranice i otkrivate intimne detalje svojih prijatelja  i “prijatelja”, neki drugi oblici socijalnih mreža, zaista, pomažu u naporima nauke da ljudima bude bolje. Bukvalno.

Gomila lekova, ali ni jedan, još uvek, ne može da reši problem ALS-a

Članovi sajta posvećenog razmeni podataka koji se odnose na njihove zdravstveno stanje, predstavljaju svojevrsnu istraživačku laboratoriju, koja pomaže da se prati stanje pacijenata u realnom vremenu. Da preciziramo: ljudi koji posećuju taj sajt, su mahom pod uticajem neke sporo degradirajuće bolesti koja, ako se ne izleči na vreme, dovodi do katastrofalnih posledica, i u krajnjem ihodištu i do smrti. Naučne i farmaceutkse kuće se trude da reše problem tih ljudi, razvojem novih lekova. Naravno, ti novi lekovi traže ulaganje u raznim oblicima, a jedan od najvažnijih je proces potvrde delotvornosti na različitim pacijentima.

Ljudi koriste ovaj internet sajt da prenesu svoje utiske i rezultate o ukupnom efektu leka na bolest. Ove informacije služe i za praćenje razvoja bolesti, i imaju za krajnji cilj da nas upoznaju sa svim njenim aspektima. Dejstvo leka na bolest i njena progresija daju neku vrstu sinergije prilikom spoznaje prirode bolesti i vode ka konačnom cilju – nalaženju pravog i efikasnog leka koji će pomoći sadašnjim i budućim pacijentima.

Ovaj vid usmerne razmene podataka je započeo 2008. godine sa malom kliničkom studijom. U okviru tog istraživanja učestvovalo je 16 pacijeanata koji su oboleli od bolesti koje se zove kratko ALS ili ako želite duže: Amiotrofična lateralna skleroza. Bolest napada motorne neurone ili još prostije, one neurone koji su odgovorni za izvršavanje pokreta u našem telu. Ova bolest na duže staze ubija, i nema pravog leka za nju, samo riluzol – sredstvo koje usporava njen uticaj na organizam.

ALS sindom i njengov uticaj na nevne ćelije i mišiće

U pomenutom istraživanju predloženo je da tih 16 pacijenata koristi litijum-karbonat (Li2CO3) kao sredstvo koje bi još više usporilo razvoj bolesti. Posle dijagnostikovanja ASL, pacijent obično živi još 3 do 5 godina. Malo…

Litijim je korišćen, sa uspehom, kod tretmana nekih drugih poremećaja, uključujući poremećaje mentalne prirode. Zbog toga, grupa pacijenata zareženih ALS sindromom je ubedila svoje doktore da im obezbde ovaj lek.

“Ovaj pristup nije zamena za uobičajeno kliničko lečenje, ali može obezbediti dodatne informacije koje bi doprinele efikasnijem istraživanju lekova.”, tvridi Džejmi Hejvud (Jaime Heywood), suosnivač mreže PatientsLikeMe.

Džejmi je advokat, čiji je brat 2006. godine dobio prve simptome ALS, i od tada zastupa biothenološka istraživanja koja bi dovela do efikasnog lečenja ALS-a i ostalih poremećaja.

Posle te studije iz 2008. godine sajt PatientLikeMe je dobio novi formular. Njegovim popunjavanjem tokom vremena, pacijent, ustvari, vrši svojevrsno praćenje stanja bolesti. Ovu mogućnost je iskoritilo, do sada, preko 3500 korisnika sajta, a među njima, 150 njih je počelo da koristi terapiju koja se bazira na litijumu.

Dobijeni podaci su, zatim, obrađeni algoritmom koji poredi pacijente sa litijum terapijom sa onim pacijentima koji nisu imali tu terapiju. Konačni rezultat analize je pokazao da nova terapija nije imala primetni učinak na razvoj bolesti, kod pacijenata – čak ni placebo efekat.  Potvrda tog nalaza je publikovana u interent časopisu Nature Biotechnology.

Rezultati nisu bili ohrabrujući za obolele od ASL sindroma, ali se pokazalo da ovakav način skupljanja podataka može ubrzati medicinska otkrića. Sajt, trenutno broji 100000 članova-pacijenata, a njihova svedočenja opisuju preko 500 poremećaja koja čekaju da budu izučena. Ova populacija, povezana specifičnom socijalnom mrežom, potencijano, “krije” mnoga klinička istrživanja, koja mogu pomoći celoj zajednici.